Iako je tek prošao javnu raspravu i još uvek nije formiran finalni tekst, Nacrta zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima (u daljem tekstu: Nacrt zakona) privukao je veliku pažnju.
Prema procenama u Srbiji je neformalno zaposlenih više od pola miliona ljudi, a osim u poljoprivedi, radnika na sivo je najviše u turizmu i ugostiteljstvu i građevinarstvu. Predlagač zakona Ministarstvo za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna prava (u daljem tekstu: Minisarstvo) navodi da je glavni cilj suzbijanje sive ekonomije na način na koji je to učinjeno Zakonom o sezonskim radnicima. Naime, Ministarstvo posebno ističe rezultate koji su postigli ovim zakonom. Pre početka njegove primene, između 60 i 80 hiljada sezonaca u poljoprivredi radilo je na crno, dok danas oko 53 hiljade radnika tokom godine bude prijavljeno putem uspostavljenog sistema. Ne samo da je na ovaj način regulisan radnopravni režim sezonski radnika, već je na ovaj način država ostvarila dodatni prihod koji prema procenama iznosi oko pet miliona evra.
Neka od rešenja koja predviđa Nacrt zakona
Samim tim, na krilima navedenog uspeha, Ministarstvo je predložilo ovaj Nacrt zakona koji bi se pored poljoprivrede primenjivao i u oblasti ugostiteljstva, građevinarstva, turizma, poslova koji se odnose na pomoć u kući i održavanje stambenih zgrada.
Jasno je da se Nacrt zakona fokusira na one oblasti u kojima postoji nedostatak radne snage na tržištu rada, a kako bi se poslodavcima omogućilo da na što lakši način pronađu kvalifikovanu radnu snagu.
Angažovanje lica po osnovu rešenja iz Nacrta zakona podrazumeva angažman van radnog odnosa, uz ograničeno vremensko trajanje. Naime, radno angažovanje lica ne može da traje duže od 15 dana tokom jednog kalendarskog meseca, osim na poslovima poljoprivrede, pomoći u kući i čišćenja stambenih zgrada.
Pored toga, ograničavajući faktor je da Poslodavac ne može da radno angažuje lice u skladu sa ovim Nacrtom, ukoliko je u prethodna tri meseca otkazao ugovor o radu zaposlenima na istim poslovima, po osnovu viška zaposlenih u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
S druge strane, ono što svakako treba da olakša rad poslodavcima je rešenje prema kome stranac kome u skladu sa važećim viznim režimom za ulazak u Republiku Srbiju nije potrebna viza, može biti radno angažovan na ovim poslovima, bez obaveze pribavljanja dozvole za rad, za vreme dok boravi u Republici Srbiji.
S druge strane,..
Međutim, nisu svi pozitivno reagovali na predmetni Nacrt zakona.
Naime sindikati i pojedini stručnjaci za radno pravo smatraju da novi propis obespravljuje radnike, onemogućava im zakonsku zaštitu i na mala vrata dozvoljava zapošljavanje stranaca, bez ugovora o radu. Usvajanjem predmetnog Nacrta bi se, prema njihovom mišljenju, glavne grane industrije svele na rad van radnog odnosa. Posebno ističu da prema ovom Nacrtu zakona, radnici nemaju pravo na ograničeno radno vreme i prekovremeni rad, plaćeno odsustvo kao ni pravo na regres i otpremninu.
Pored navedenog sindikati posebno ističu da navedeni Nacrt zakona štiti poslodavce od sudskih postupaka za radnu eksploataciju, nezakonit prestanka radnog odnosa kao i druge radne sporove čime se uvodi dodatna pravna nesigurnost za sve radnike. Posebno se ističe da je poslednjih godina primetna pojava da privremeno angažovanje stranih radnika, dovodi do stvaranja novih oblika radne eksploatacije.
Samim tim zaposleni ne može da se obrati sudu i pokrene radni spor ili da tuži za nezakonit otkaz.
Takođe, oni ukazuju na mogućnost zloupotrebe Nacrta zakona s obzirom na nemogućnost celovite i efikasne kontrole njegove primene. Naime, prema navodima sindikata danas jedan inspektor proverava nekoliko hiljada firmi i teško da će oni moći da kontrolišu da li zaposleni rade dozvoljenih 15 dana koliko zakon dozvoljava ili ceo mesec.
Dodatno, sindikati smatraju da se stvara nelojalna konkurencije prema domaćim radnicima na taj način što se Nacrtom zakona dozvoljava povremeno angažovanje stranaca kojima nije potrebna viza za ulazak u Srbiju i na taj način ignorišu odredbe Zakona o zapošljavanju stranaca.
S druge stane, Poslodavci zakon brane činjenicom da se on odnosi samo na povremeno angažovanje radnika, a ne na zapošljavanje. Oni posebno ističu da je prednost ovog sistema to što korisnici socijalne pomoći, naknade za nezaposlene kao i penzioneri ne gube prava na ova primanja ukoliko su angažovana na ovaj način što je upravo i bio jedan od razloga zašto puno sezonskih radnika želi da radi neprijavljeno
Još uvek ima vremena za poboljšanja
Učesnici javne debate predložili su neke izmene koje pre svega imaju za cilj dodatno ograničenje mogućnosti zloupotrebe prava poslodavca prilikom angažovanja lica u slučaju povećanog obima posla. U tom pogledu je i predlog da se propiše obaveza poslodavca da „radniku na dan“ naredne godine ponudi ugovor o radu, ukoliko za to postoji otvorena pozicija na tom poslovima kao i da se zaposlenom ne može otkazati ugovor o radu i prebaciti na sistem dnevne prijave u određenom vremenskom periodu.
Javna rasprava je završena, tako se očekuje da predlagač uzme u obzir sve primedbe i finalizuje Nacrt zakona pre nego što potom bude podnet u skupštinsku proceduru na usvajanje.
Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa predmetnom temom ili pomoć u pogledu izrade opšteg akta ili preuzimanju dugih mera u cilju zaštite poslovne tajne, budite slobodni da nas kontaktirate putem imejla office@ncrlawyers.com ili putem telefona +381677049551.
