Jedna od nedoumica me\u0111u naslednicima jeste kako se pokre\u0107e ostavinski postupak. Shodno Zakonu, postupak se pokre\u0107e po slu\u017ebenoj du\u017enosti od strane suda, \u010dim sud sazna da je neko lice umrlo. Me\u0111utim, u praksi su \u010de\u0161\u0107i slu\u010dajevi gde se ostavinski postupak pokre\u0107e po predlogu stranaka, odnosno naslednika.<\/p>\n\n\n\n
Ko pokre\u0107e ostavinski postupak i kada po\u010dinje?<\/h2>\n\n\n\n
Nakon smrti odre\u0111enog lica, \u010dinjenica smrti se upisuje u mati\u010dnu knjigu umrlih od strane nadle\u017enog mati\u010dara. Nakon toga, mati\u010dar bi, shodno Zakonu, trebalo da dostavi ostavinskom sudu izvod iz mati\u010dne knjige umrlih. Nakon prijema izvoda iz mati\u010dne knjige umrlih, sud \u0107e doneti re\u0161enje kojim \u0107e nadle\u017enom javnom bele\u017eniku nalo\u017eiti sastavljanje smrtovnice.<\/p>\n\n\n\n
Automatsko pokretanje postupka od strane suda<\/h3>\n\n\n\n
Kao \u0161to smo pojasnili, sud bi trebalo po slu\u017ebenoj du\u017enosti da pokrene postupak raspravljanja zaostav\u0161tine u Srbiji. Da bi se to desilo, sud prvo mora biti obave\u0161ten o \u010dinjenici smrti odre\u0111enog lica, odnosno ostavioca. Ipak, u praksi nije uvek slu\u010daj da sud po slu\u017ebenoj du\u017enosti pokrene postupak, ve\u0107 je \u010de\u0161\u0107i slu\u010daj da stranke podnose predlog za pokretanje ostavinske rasprave.<\/p>\n\n\n\n
Kada naslednici podnose predlog<\/h3>\n\n\n\n
Predlog za pokretanje ostavinskog postupka mo\u017ee podneti i jedan od naslednika, sam ili posredstvom punomo\u0107nika \u2013 advokata za nasledno pravo<\/a><\/strong>.<\/p>\n\n\n\n U predlogu se navodi, izme\u0111u ostalog, \u0161ta po saznanjima naslednika \u010dini zaostav\u0161tinu ostavioca, dostavljaju se isprave kojima se ovi navodi dokazuju, te navode se i saznanja o postojanju drugih naslednika.<\/p>\n\n\n\n Po prijemu predloga za vo\u0111enje ostavinskog postupka, sud dalje odre\u0111uje nadle\u017enog javnog bele\u017enika koji \u0107e sprovesti ostavinski postupak.<\/p>\n\n\n\n Ostavinski postupak se u Srbiji sprovodi pred nadle\u017enim javnim bele\u017enikom. <\/p>\n\n\n\n Notar zakazuje ro\u010di\u0161ta, poziva naslednike da pristupe na ro\u010di\u0161te, prikuplja od naslednika dokaze \u0161ta sve \u010dini zaostav\u0161tinu ostavioca i na kraju donosi re\u0161enje o nasle\u0111ivanju.<\/p>\n\n\n\n Shodno Zakonu o nasle\u0111ivanju<\/a>, nasle\u0111ivanje mo\u017ee biti sprovedeno po osnovu zakona ili po osnovu testamenta.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko je ostavilac sa\u010dinio testament, u skladu sa zakonom, onda \u0107e se nasle\u0111ivanje sprovesti u skladu sa zave\u0161tanjem, odnosno poslednjom voljom ostavioca. Za slu\u010daj da testament nije sa\u010dinjen, sprove\u0161\u0107e se nasle\u0111ivanje na osnovu zakona.<\/p>\n\n\n\n Kada je u pitanju nasle\u0111ivanje po osnovu zakona, va\u017eno je napomenuti da se nasle\u0111uje po naslednim redovima.<\/p>\n\n\n\n Prvi nasledni red \u010dine ostavio\u010deva deca i bra\u010dni drug, koji nasle\u0111uju na jednake delove. Ukoliko ostavilac nema potomstva, u tom slu\u010daju bra\u010dni drug ne\u0107e naslediti u prvom naslednom redu, ve\u0107 u drugom.<\/p>\n\n\n\n Drugi nasledni red \u010dine ostavio\u010dev bra\u010dni drug i ostavio\u010devi roditelji i njihovo potomstvo. U tom slu\u010daju, ostavio\u010dev bra\u010dni drug nasle\u0111uje polovinu zaostav\u0161tine, dok drugu polovinu nasle\u0111uju ostavio\u010devi roditelji.<\/p>\n\n\n\n U slu\u010daju da ostavio\u010dev roditelj ne mo\u017ee ili ne\u0107e da nasledi svoj deo, njegov deo nasle\u0111uju bra\u0107a i sestre ostavioca.<\/p>\n\n\n\n Za slu\u010daj da iza ostavioca nema zakonskih naslednika, zaostav\u0161tinu nasle\u0111uje dr\u017eava, odnosno Republika Srbija, pa takva imovina postaje dr\u017eavna imovina.<\/p>\n\n\n\n Ono na \u0161ta je u praksi \u010desto potrebno obratiti pa\u017enju jeste i ko \u010dini nu\u017ene naslednike. Nu\u017eni naslednici su naslednici kojima pripada deo zaostav\u0161tine kojim ostavilac nije mogao raspolagati \u2013 odnosno nu\u017eni deo.<\/p>\n\n\n\n Nu\u017eni naslednici su ostavio\u010devi:<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, bitno je napomenuti da je zakonom odre\u0111eno i koliko iznosi nu\u017eni deo za svakog od nu\u017enih naslednika. U tom smislu, nu\u017eni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostavio\u010devog bra\u010dnog druga je polovina, a nu\u017eni deo ostalih nu\u017enih naslednika je tre\u0107ina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasle\u0111ivanja.<\/p>\n\n\n\n Testament ili zave\u0161tanje jeste li\u010dna izjava volje ostavioca putem koje on raspore\u0111uje svoju imovinu za slu\u010daj smrti. Da bi testament bio punova\u017ean i validan, potrebno je da bude sa\u010dinjen u skladu sa zakonskim uslovima.<\/p>\n\n\n\n U tom smislu, postoje razli\u010diti oblici testamenta, te za svaku vrstu postoje i posebni uslovi vezano za sa\u010dinjavanje istog.<\/p>\n\n\n\n Vrste testamenta u Srbiji jesu:<\/p>\n\n\n\n Za svaki od navedenih vrsta zave\u0161tanja propisani su posebni uslovi sa\u010dinjavanja, te je preporuka da prilikom sa\u010dinjavanja testamenta ili tuma\u010denja validnosti anga\u017eujete advokata za nasledno pravo.<\/p>\n\n\n\n Prilikom podno\u0161enja predloga za pokretanje ostavinskog postupka potrebno je podneti dokumentaciju kojom se dokazuje svojstvo naslednika, zatim dokumenta putem kojih se mo\u017ee utvrditi \u0161ta sve \u010dini zaostav\u0161tinu ostavioca.<\/p>\n\n\n\n Dakle, prilikom podno\u0161enja predloga za pokretanje ostavinskog postupka, potrebno je prilo\u017eiti, izme\u0111u ostalog:<\/p>\n\n\n\n Kako bi se ostavinski postupak sproveo \u0161to efikasnije, naslednici mogu anga\u017eovati pravnog zastupnika, advokata, putem specijalnog punomo\u0107ja. Navedeno punomo\u0107je mora biti overeno, a punomo\u0107nik ovla\u0161\u0107en za davanje nasledni\u010dke izjave. Na taj na\u010din, naslednici se ne moraju uop\u0161te pojavljivati na ro\u010di\u0161tima, ve\u0107 je \u010ditav postupak mogu\u0107e sprovesti posredstvom advokata. U tom slu\u010daju je potrebno prilikom podno\u0161enja predloga prilo\u017eiti i punomo\u0107je.<\/p>\n\n\n\n Odre\u0111ena dokumenta pribavlja i javni bele\u017enik po slu\u017ebenoj du\u017enosti, odnosno ima mogu\u0107nost da se i obra\u0107a slu\u017ebenim putem odre\u0111enim dr\u017eavnim organima radi pribavljanja neophodne dokumentacije.<\/p>\n\n\n\n U zavisnosti od kompleksnosti slu\u010daja, ostavinska rasprava mo\u017ee trajati par meseci od podno\u0161enja predloga, ali i du\u017ee od godinu dana.<\/p> <\/div> Ne, naslednici ne moraju li\u010dno pristupati na ro\u010di\u0161ta, ve\u0107 mogu ovlastiti advokata da ih zastupa u toku ostavinskog postupka u Srbiji.<\/p> <\/div> Ukoliko postoji odre\u0111eni dug ostavioca, naslednici \u0107e odgovarati samo do visine vrednosti nasle\u0111ene imovine. Dakle, naslednici ne\u0107e odgovarati svojom imovinom za te dugove, ve\u0107 samo do visine nasle\u0111enog dela.<\/p> <\/div> <\/div>\n\n\n\n Nakon \u0161to se podnese predlog za pokretanje ostavinske rasprave nadle\u017enom sudu, isti odre\u0111uje re\u0161enjem javnog bele\u017enika koji \u0107e sprovesti ostavinski postupak. Nakon prijema predmeta u rad, javni bele\u017enik upu\u0107uje poziv zakonskim naslednicima i njihovim punomo\u0107nicima, ukoliko ih imaju.<\/p>\n\n\n\n U pozivu \u0107e se naslednici pou\u010diti da je potrebno da dostave javnom bele\u017eniku svu dokumentaciju kojom raspola\u017eu u pogledu zaostav\u0161tine, kao \u0161to su informacije o brojevima ra\u010duna u banci, izvod iz katastra nepokretnosti, saobra\u0107ajnu dozvolu i drugu relevantnu dokumentaciju.<\/p>\n\n\n\n Na ro\u010di\u0161tu tokom ostavinskog postupka javni bele\u017enik \u0107e pre svega konstatovati naslednike koje su pristupili, prikupi\u0107e njihove li\u010dne podatke i izvr\u0161iti uvid u njihova identifikaciona dokumenta. Tokom ro\u010di\u0161ta javni bele\u017enik \u0107e tako\u0111e zatra\u017eiti informaciju od naslednika da li imaju saznanja da li je ostavilac sa\u010dinio testament ili ne, kao i da li poseduju informacije o drugim naslednicima.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko javni bele\u017enik utvrdi da krug naslednika koji su pozvani nije kompletan, objavi\u0107e oglas u Slu\u017ebenom glasniku i to u trajanju od godinu dana. Svrha ovakvog ogla\u0161avanja jeste da se i drugi potencijalni zakonski naslednici jave i ostvare svoja prava tokom ostavinske rasprave.<\/p>\n\n\n\n Na samom ro\u010di\u0161tu javni bele\u017enik \u0107e zatra\u017eiti od prisutnih naslednika da daju nasledni\u010dku izjavu, odnosno da se izjasne da li se prihvataju ili odri\u010du nasle\u0111a.<\/p>\n\n\n\n U slu\u010daju prijema nasle\u0111a, postoji vi\u0161e na\u010dina putem kojih se naslednik mo\u017ee primiti nasle\u0111a:<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, u slu\u010daju odricanja od nasle\u0111a, va\u017eno je imati u vidu da se naslednik mo\u017ee odre\u0107i nasle\u0111a samo u svoje ime. Ipak, u praksi je \u010desta i situacija kada se naslednik odrekne nasle\u0111a u korist drugog naslednika. Takva situacija nosi niz specifi\u010dnosti koje je potrebno imati u vidu pre davanja ovakve izjave.<\/p>\n\n\n\n Shodno Zakonu, sporazum o deobi nasledstva mo\u017ee zahtevati svaki naslednik. Veoma je va\u017eno da takav sporazum bude ispravno i detaljno sa\u010dinjen, radi izbegavanja mogu\u0107ih nesuglasica.<\/p>\n\n\n\n Pored deobe nasledstva, mogu\u0107e je i da naslednik svoj nasledni deo prenese na drugog sanaslednika. U toj situaciji se zaklju\u010duje ugovor o prenosu naslednog dela. Takav ugovor se obavezno mora overiti kod javnog bele\u017enika u obliku solemnizovane isprave.<\/p>\n\n\n\n U zavisnosti od slo\u017eenosti, ostavinski postupak mo\u017ee trajati veoma kratko \u2013 na jednom ro\u010di\u0161tu za glavnu raspravu se mo\u017ee utvrditi i krug naslednika i zaostav\u0161tina ostavioca. <\/p>\n\n\n\n Ipak, u odre\u0111enim slu\u010dajevima, ostavinski postupak mo\u017ee trajati zna\u010dajno du\u017ee, a to su situacije kada postoji odre\u0111en spor izme\u0111u naslednika, kada je potreban du\u017ei vremenski period radi pribavljanja dokaza o imovini, ili kada nije poznat ta\u010dan broj naslednika, odnosno ima li naslednika iza ostavioca.<\/p>\n\n\n\n Jo\u0161 jedna situacija koja u praksi mo\u017ee odu\u017eiti trajanje ostavinskog postupka jeste preduzimanje mera radi o\u010duvanja zaostav\u0161tine, odnosno odre\u0111ivanje privremenih mera za obezbe\u0111enje zaostav\u0161tine. Jedna od takvih mera jeste i pe\u010da\u0107enje ostavio\u010devog stana, koja mera podrazumeva niz radnji koje je neophodno preduzeti.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, ukoliko su naslednici u inostranstvu, ote\u017eavaju\u0107a okolnost mo\u017ee biti dostavljanje pismena na njihovu adresu, naro\u010dito ako adresa naslednika nije poznata.<\/p>\n\n\n\n Ostavinski postupak, iako po pravilu jasno ure\u0111en zakonom, u praksi \u010desto otvara brojna sporna pitanja me\u0111u naslednicima. Naj\u010de\u0161\u0107i problemi javljaju se upravo u situacijama kada postoje nere\u0161eni porodi\u010dni odnosi.<\/p>\n\n\n\n Jedan od naj\u010de\u0161\u0107ih izvora sporova jeste testament<\/strong> \u2013 njihova valjanost, tuma\u010denje sadr\u017eaja ili tvrdnje da su sa\u010dinjeni pod pritiskom ili u stanju kada ostavilac nije bio sposoban da slobodno izrazi svoju volju.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, \u010desta su neslaganja u vezi sa podelom imovine<\/strong>, naro\u010dito kada naslednici imaju razli\u010dita o\u010dekivanja ili kada pojedina imovina nije jasno opredeljena (npr. nepokretnosti, zajedni\u010dka ulaganja, dugovi ostavioca).<\/p>\n\n\n\n Zbog navedenih okolnosti, ostavinski postupci \u010desto mogu prerasti u dugotrajne i slo\u017eene procese. Pravovremeno razumevanje zakonskih prava i obaveza, kao i stru\u010dna pomo\u0107, mo\u017ee zna\u010dajno doprineti efikasnijem re\u0161avanju postupka i smanjenju rizika od dodatnih sporova.<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to smo napomenuli, specifi\u010dna situacija jeste kada se naslednici nalaze u inostranstvu. U tom slu\u010daju najefikasnije je anga\u017eovati pravnog zastupnika, koji bi zastupao interese naslednika tokom ostavinske rasprave.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko je neki od naslednika ro\u0111en u inostranstvu, potrebno je voditi ra\u010duna da se dokumenta pribavljena u stranoj dr\u017eavi (recimo izvod iz mati\u010dne knjige ro\u0111enih) moraju prevesti na srpski jezik od strane ovla\u0161\u0107enog sudskog tuma\u010da. Pored toga, \u010desto je potrebno pribaviti i pe\u010dat Apostil za Srbiju<\/a><\/strong>, kako bi se takav dokument mogao koristiti pred javnim bele\u017enikom i sudom.<\/p>\n\n\n\n U svakom slu\u010daju, u ovakvoj situaciji, a radi izbegavanja odugovla\u010denja postupka najcelishodnije je anga\u017eovanje advokata za nasledno pravo, koji bi putem specijalnog punomo\u0107ja zastupao interese naslednika u inostranstvu, uklju\u010duju\u0107i i davanje nasledni\u010dke izjave.<\/p>\n\n\n\n Veoma \u010desta situacija u praksi jeste da zaostav\u0161tinu \u010dini nepokretnost (stan, ku\u0107a, zemlji\u0161te), te u tom slu\u010daju postoje dodatna pitanja na koja treba obratiti pa\u017enju.<\/p>\n\n\n\n Pre svega, va\u017eno je imati u vidu da samo re\u0161enje o nasle\u0111ivanju slu\u017ei kao osnov za upis prava svojine<\/a><\/strong> u korist naslednika.<\/p>\n\n\n\n Pored toga, potrebno je podneti i poresku prijavu radi utvr\u0111enja poreza na nasle\u0111e.<\/p>\n\n\n\n Nakon \u0161to re\u0161enje o nasle\u0111ivanju bude doneto, potrebno je pribaviti klauzulu pravnosna\u017enosti na isto, nakon \u0161to protekne rok za \u017ealbu. Po pravnosna\u017enosti re\u0161enja o nasle\u0111ivanju, sprovodi se postupak upisa u katastar, a tako\u0111e nastupanjem pravnosna\u017enosti re\u0161enja nastaje i poreska obaveza.<\/p>\n\n\n\n Pored toga, ukoliko je ostavilac imao ra\u010dun u banci i sredstva na istom, neophodno je da naslednici imaju pravnosna\u017eno re\u0161enje o nasle\u0111ivanju kako bi se legitimisali kao naslednici i ostvarili svoja prava.<\/p>\n\n\n\nKo vodi ostavinski postupak \u2013 sud ili notar?<\/h2>\n\n\n\n
Ko ima pravo da nasle\u0111uje? \u2013 zakonski i testamentarni naslednici<\/h2>\n\n\n\n
![\"Zakonski](\"https:\/\/i0.wp.com\/ncrlawyers.com\/wp-content\/uploads\/2025\/12\/nasledni-redovi-i-prava-naslednika.jpg?resize=1024%2C683&ssl=1\")
<\/figure>\n\n\n\nNasle\u0111ivanje po zakonu (nasledni redovi)<\/h3>\n\n\n\n
Nu\u017eni naslednici<\/h3>\n\n\n\n
\n
Nasle\u0111ivanje po testamentu \u2013 va\u017eenje i osporavanje<\/h3>\n\n\n\n
\n
Dokumenta potrebna za ostavinski postupak<\/h2>\n\n\n\n
![\"Dokumenta](\"https:\/\/i0.wp.com\/ncrlawyers.com\/wp-content\/uploads\/2025\/12\/dokumenta-za-ostavinsku-raspravu-srbija.jpg?resize=1024%2C689&ssl=1\")
<\/figure>\n\n\n\n\n
FAQ \u2013 naj\u010de\u0161\u0107a pitanja o ostavinskom postupku<\/h2>\n\n\n\n
Kako izgleda ostavinska rasprava \u2013 korak po korak<\/h2>\n\n\n\n
Poziv naslednicima i zakazivanje rasprave<\/h3>\n\n\n\n
Utvr\u0111ivanje \u010dinjeni\u010dnog stanja i imovine ostavioca<\/h3>\n\n\n\n
![\"Kako](\"https:\/\/i0.wp.com\/ncrlawyers.com\/wp-content\/uploads\/2025\/12\/ostavinska-rasprava-kod-notara-proces.jpg?resize=1024%2C681&ssl=1\")
<\/figure>\n\n\n\nIzjava o prihvatanju ili odricanju nasledstva<\/h3>\n\n\n\n
\n
Dogovor naslednika (sporazum o deobi)<\/h3>\n\n\n\n
Koliko traje ostavinski postupak?<\/h2>\n\n\n\n
\u010cesti problemi i sporovi tokom ostavinskog postupka<\/h2>\n\n\n\n
\u0160ta kada je naslednik u inostranstvu?<\/h2>\n\n\n\n
Nasle\u0111ivanje nepokretnosti \u2013 posebna pravila i obaveze<\/h2>\n\n\n\n
Pravne posledice dono\u0161enja re\u0161enja o nasle\u0111ivanju<\/h2>\n\n\n\n
![\"Nasle\u0111ivanje](\"https:\/\/i0.wp.com\/ncrlawyers.com\/wp-content\/uploads\/2025\/12\/nasledjivanje-nepokretnosti-u-ostavinskom-postupku.jpg?resize=1024%2C700&ssl=1\")
<\/figure>\n\n\n\n