Da li je arbitraža bolji mehanizam za rešavanje sporova od sudskog postupka?

Arbitration proceedings Serbia

Mnoge firme prilikom zaključenja poslovnih ugovora najmanje pažnje posvećuju odeljku koji reguliše mehanizam rešavanja sporova. Polazeći od uverenja da će poslovna saradnja biti sprovedena bez nesuglasica i bilo kakvih spornih pitanja, poslovni subjekti često ne regulišu način rešavanja sporova na adekvatan način. Neadekvatno definisan mehanizam rešavanja sporova ili potpuno odsustvo istog dovodi do značajnih problema u slučaju nastanka spora između ugovornih strana a posebno u slučaju kada se radi o međunarodnoj saradnji kada se na naše ugovorni odnos može primeniti pravo čijih posledica firme nisu ni svesne. Zbog navedenog u svim poslovnim ugovorima treba predvideti odgovarajući način rešavanja sporova, uzimajući u obzir prirodu konkretnog ugovornog odnosa. U tom smislu, ugovorne strane mogu optirati da potencijalni spor reše sudskim putem, uz ugovaranje mesne nadležnosti suda ili se mogu odlučiti i za arbitražu kao način rešavanja sporova. Svakako, u cilju održavanja dobrih poslovnih odnosa, ugovorom treba predvideti pre svega da će strane nastojati da sporna pitanja reše mirnim putem, a ukoliko to nije moguće predvideti odgovarajući način rešavanja.

Šta treba da znate u vezi sa mehanizmima rešavanja sporova

Kao što smo naveli, definisanje preciznog i jasnog načina rešavanja sporova u poslovnim ugovorima je od izuzetne važnosti. Iako na početku poslovnog odnosa privredni subjekti ne razmišljaju da može doći do spornih situacija, značajno je i ovaj aspekt regulisati na odgovarajući način. Prilikom definisanja načina rešavanja sporova važno je imati u vidu da je u poslovnim odnosima važno da predviđeni mehanizam na efikasan, ekonomičan, brz i siguran način reši spor. U vezi sa tim, različite su karakteristike sudskog i arbitražnog rešavanja sporova, a one se odnose na troškove postupka, brzinu rešavanja spora i pravnu sigurnost. Iz tog razloga je bitno da se u ugovoru pažljivo definiše i odredi mehanizam koji bi najviše odgovarao ugovornim stranama u vezi sa rešavanjem potencijalnih nesuglasica.

Sudski mehanizam rešavanja sporova je i dalje najdominantniji način rešavanja, a ugovorne strane mogu da odrede mesnu nadležnost suda, odnosno da odaberu koji će sud biti nadležan za rešavanje potencijalnog spora. Pored navedenog, ugovorne strane mogu, ukoliko u ugovornom odnosu postoji element inostranosti, predvideti i merodavno pravo koje će se primenjivati na konkretan ugovorni odnos. Na taj način, ugovorne strane mogu pored odabira suda, odabrati i merodavno pravo za sam ugovorni odnos koje će sud primenjivati i u slučaju spora.

Sa druge strane, ukoliko se strane odluče za arbitražu kao način rešavanja sporova imaju mogućnost izbora kako merodavnog prava tako i arbitara koji će odlučivati o sporu.

U nastavku se upoznajte sa karakteristikama ovih mehanizama kako biste predvideli odgovarajući način rešavanja svih budućih potencijalnih sporova.

Prednosti arbitraže – brzina, poverljivost i ekspertiza

Iako ne preovlađujući način rešavanja sporova, poslovni subjekti se sve češće odlučuju za arbitražu kao mehanizam rešavanja sporova. Razlog za to je brzina samog postupka i hitnost, ali i poverljivost i stručnost lica koja donose odluku – arbitara.

Arbitraža kao mehanizam rešavanja sporova se može predvideti kako u slučaju postojanja ugovornog odnosa sa elementom inostranosti (međunarodna arbitraža) tako i u slučaju rešavanja sporova bez stranog elementa (unutrašnja arbitraža).

Da bi se spor rešio putem arbitraže stranke moraju da ugovore ovaj mehanizam, bilo putem posebnog ugovora o arbitraži bilo putem posebne arbitražne klauzule u ugovoru koji reguliše poslovni odnos. Ono što je bitno imati u vidu jeste da se arbitraža može ugovoriti za rešavanje samo određenih sporova. U tom smislu, ukoliko je za rešavanje određene vrste spora predviđena isključiva nadležnost suda, stranke ne mogu ugovoriti arbitražu. Dakle, spor mora da bude podoban da bi se rešio putem arbitraže.

Arbitration agreement

Različite vrste arbitraže

Ukoliko je spor podoban da bude rešen putem arbitraže treba predvideti da li će spor biti poveren stalnoj arbitražnoj instituciji (institucionalna arbitraža) ili ad hoc arbitraži. Institucionalna arbitraža se organizuje najčešće u okviru privrednih komora i ima uređena pravila postupka. Beogradski arbitražni centar organizuje rešavanje sporova kako sa međunarodnim elementom tako i bez njega, kao i Stalna arbitraža pri Privrednoj komori Srbije. Jedna od vrsti arbitraža koju sprovodi Beogradski arbitražni centar jeste Berzanska arbitraža, odnosno rešavanje sporova koji proističu iz transakcija na Produktnoj berzi u Novom Sadu.

Sa druge strane, ad hoc arbitraža predstavlja tribunal koji su same strane formirale za konkretan spor. Jedna od najznačajnih karakteristika arbitraže jeste mogućnost stranaka da same odaberu arbitra odnosno arbitre koji će odlučivati o sporu. U tom smislu, stranke mogu da odaberu da spor reši jedan arbitar, odnosno arbitar pojedinac ili tri, odnosno više arbitara (arbitražno veće). U slučaju da se stranke odluče za veći broj arbitara, taj broj svakako mora biti neparan. Ipak, po pravilu, a naročito zbog optimizacije troškova arbitražnog postupka, u praksi je najčešće da se stranke odluče za arbitra pojedinaca ili arbitražno veće od tri arbitara.

Za razliku od sudija, arbitri ne moraju biti pravnici, već je neophodno da budu eksperti u određenoj oblasti u kojoj je došlo do spora. Dakle, pored činjenice da stranke mogu da biraju arbitre, što nije moguće prilikom sudskog odlučivanja, stranke mogu da izaberu stručnjake iz određene oblasti koji će na najbolji mogući način razumeti i rešiti spor. Ipak, kako je za svako rešenje spora neophodno učešće stručnog advokata ili pravnika, stranke u postupku se najčešće odlučuju da iste i imenuju za arbitre. Naši advokati imaju iskustvo ne samo u zastupanju klijenta u arbitražnim postupcima već se nalaze i na listi arbitara kvalifikovanih za rešavanje berzanskih sporova, koju možete videti ovde.

Konačnost i izvršnost arbitražne odluke

Odluka koju donese arbitar pojedinac odnosno arbitražno veće je konačna i protiv iste ne postoji mogućnost ulaganja pravnog leka. Navedeno znači da stranke nemaju mogućnost da preispituju ispravnost arbitražne odluke.

Ipak, strankama je na raspolaganju tužba za poništaj arbitražne odluke, ali samo u slučajevima određenim zakonom, recimo u slučaju da sporazum o arbitraži nije punovažan ili jednoj strani nije omogućeno da iznese svoje stavove u toku postupka. Uprkos činjenici da stranke protiv arbitražne odluke ne mogu podneti pravni lek, arbitražna odluka je izjednačena sa domaćom pravnosnažnom sudskom odlukom, što znači da se može izvršiti kao i sudska odluka. Međutim, ukoliko je u pitanju strana arbitražna odluka, da bi se ista izjednačila sa domaćom pravnosnažnom sudskom odlukom, potrebno je prethodno sprovesti postupak priznanja takve arbitražne odluke na teritoriji Republike Srbije. Isto tako, odluka arbitražnog suda doneta u Srbiji moći će da se prizna i izvrši u inostranstvu, i to u više od 160 država.

Koliki su troškovi arbitražnog postupka

Troškovi arbitraže zavise od više faktora, ali nesumnjivo se može zaključiti da su isti veći od sudskih troškova. Stranke moraju imati u vidu da same snose troškove arbitražnog postupka, jer su one te koje ga i pokreću. Sigurno je da troškovi arbitraže zavise od mesta održavanja arbitraže, te činjenice da li su stranke optirale za institucionalnu ili ad hoc arbitražu. Dalje, iznos troškova postupka zavisi i od broja arbitara koje su stranke imenovale i od vrednosti predmeta spora.

Iako skuplji način rešavanja sporova od sudskog, arbitraža često može biti isplativija u pogledu vremena potrebnog da se spor reši, stručnosti i ekspertize arbitara ali i poverljivosti samog postupka. Kako biste mogli da napravite proračun troškova, možete na veb stranici neke od institucionalnih arbitraža pomoću kalkulatora izraditi procenu troškova, uključujući administrativne troškove i iznos naknade arbitrima. Takođe, po pravilu će stranke biti u obavezi da predujme određen iznos troškova.

Sudsko rešavanje sporova – formalnost i pravna zaštita

Češći ali i sporiji način rešavanja sporova je svakako mehanizam rešavanja sporova putem suda. Kao što smo naveli, u ovom slučaju stranke mogu odrediti koji sud će biti mesno nadležan za rešavanje spora, osim ukoliko nije predviđena isključiva mesna nadležnost određenog suda za rešavanje neke vrste sporova (recimo sporovi oko nepokretnosti). Ipak, ovim odabirom se i iscrpljuje mogućnost stranaka da biraju određene karakteristike sudskog rešavanja sporova.

Za razliku od arbitraže, u sudskom rešavanju sporova o istom odlučuje nasumično dodeljeni sudija. Iako se pravna stručnost sudije podrazumeva, isti često nisu eksperti u određenim oblastima iz kojih nastaje spor. Iz tog razloga je zakonom predviđeno veštačenje i učešće stručnih savetnika u postupku, kao stručnih lica koja raspolažu znanjima kojima sudija ne raspolaže. Dodatno, dinamika održavanja ročišta na kojima će se raspravljati o predmetnom sporu ne zavisi od volje suda da brzo reši spor, već od opterećenosti sudije. U tom pogledu, zakonom nisu ni propisani rokovima u kojima sudije moraju postupati i okončati postupak.

Ipak, ono što strankama pruža određenu vrstu pravne zaštite jeste činjenica da se protiv sudske odluke donete u prvom stepenu može izjaviti pravni lek. To znači da stranka nezadovoljna odlukom suda može istu pobijati putem pravnog leka i da će drugostepeni sud ponovo sagledati sve činjenice predmetnog spora i doneti odluku po žalbi. Pored toga, za određenu vrstu sporova moguće je podneti i vanredni pravni lek i time preispitati i drugostepenu odluku suda.

Navedeni mehanizam pruža pravnu zaštitu jer na taj način sudovi viših instanci razmatraju predmetni spor i odluku nižih sudova, te postoji mogućnost da se odluka suda preinači ili ukine i vrati na ponovni postupak. Predviđeni mehanizam omogućuje strankama da drugi sud još jednom razmotri argumentaciju i dokaze, te na taj način proveri ispravnost pobijane odluke.

Ipak, u slučaju drugostepenog postupka, rešavanje spora traje najmanje 2 godine, što značajno može uticati na odluku stranke da li će se odlučiti za ovaj mehanizam rešavanja spora. Pored navedenog, postupak pred sudom je javan, a isključenje javnosti je moguće samo u tačno predviđenim slučajevima.

Kada odabrati arbitražu, a kada sud?

Prilikom odabira mehanizma treba se pre svega voditi predmetom, prirodom i složenošću spora. Iako rešavanje sporova pred arbitražom ima mnoge prednosti, prilikom donošenja odluke treba uzeti u obzir i praksu sudova povodom konkretne sporne situacije i istražiti da li je u pogledu takvog spora već formirana određena sudska praksa.

Međutim, iako za privredne sporove važe posebna pravila postupka, istima nije garantovana hitnost u rešavanju ovih sporova niti su propisani rokovi u kojima je sud dužan da postupa. Sa druge strane, troškovi postupka pred sudom (uključujući advokatske troškove, troškove izvođenja određenih dokaznih sredstava i troškove sudskih taksi) zavise od vrednosti predmeta spora i niži su od troškova arbitražnog postupka.

Sagledavajući karakteristike oba mehanizma, kada odlučuju o tome koji će odabrati za rešavanje spora, stranke se trebaju voditi činjenicama koje se odnose na vrednost predmeta spora, potrebom da se spor reši hitno, poverljivost postupka i, na kraju, sam odnos između stranaka.

Pored navedenog, veoma je bitno uzeti u obzir i prirodu spora i složenost, jer će nekada određeni spor biti efikasno rešiti pred arbitražom, uprkos većim troškovima koji mogu nastati. Navedeno iz razloga što su arbitri eksperti iz određenih oblasti koje stranke same biraju i time mogu biti sigurne da će stručnjak iz određene oblasti odlučivati o predmetnom sporu.

Imajući u vidu značaj i implikacije koje može imati klauzula o načinu rešavanja sporova, važno je posvetiti dovoljno pažnje prilikom zaključivanja ugovora i predvideti najadekvatniji način rešavanja potencijalnog budućeg spora. Iako je u trenutku stupanja u ugovorni odnos stranama primarno bitno da se uspostavljena poslovna saradnja uspešno i održi, ugovor kao svojevrsni mehanizam pravne zaštite treba predvideti i mehanizme rešavanja potencijalnih spornih situacija.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa predmetnom temom, budite slobodni da nas kontaktirate putem imejla office@ncrlawyers.com ili putem telefona +381677049551.