Ostavinski postupak se sprovodi nakon smrti lica radi raspravljanja njegove zaostavštine. Kroz ostavinski postupak se utvrđuje šta čini zaostavštinu ostavioca kao i ko su naslednici. Ostavinski postupak se pokreće pred nadležnim sudom, koji potom određuje nadležnog javnog beležnika koji će sprovesti ostavinski postupak u Srbiji.
Predlog za pokretanje ostavinske rasprave u Srbiji može se podneti i posredstvom advokata kao punomoćnika, koji u ime i za račun stranaka može preduzimati sve radnje, pa čak i davati nasledničke izjave. U nastavku teksta ćemo pojasniti neke od najvažnijih pojmova i najčešćih nedoumica.
Šta je ostavinski postupak?
Ostavinski postupak ili ostavinska rasprava jeste postupak raspravljanja zaostavštine iza umrlog lica, i obuhvata:
- utvrđenje šta čini zaostavštinu ostavioca (pokretna i/ili nepokretna imovina);
- ko su naslednici;
- koja prava pripadaju naslednicima, ali i drugim licima (kao što su legatari).
Jedna od nedoumica među naslednicima jeste kako se pokreće ostavinski postupak. Shodno Zakonu, postupak se pokreće po službenoj dužnosti od strane suda, čim sud sazna da je neko lice umrlo. Međutim, u praksi su češći slučajevi gde se ostavinski postupak pokreće po predlogu stranaka, odnosno naslednika.
Ko pokreće ostavinski postupak i kada počinje?
Nakon smrti određenog lica, činjenica smrti se upisuje u matičnu knjigu umrlih od strane nadležnog matičara. Nakon toga, matičar bi, shodno Zakonu, trebalo da dostavi ostavinskom sudu izvod iz matične knjige umrlih. Nakon prijema izvoda iz matične knjige umrlih, sud će doneti rešenje kojim će nadležnom javnom beležniku naložiti sastavljanje smrtovnice.
Automatsko pokretanje postupka od strane suda
Kao što smo pojasnili, sud bi trebalo po službenoj dužnosti da pokrene postupak raspravljanja zaostavštine u Srbiji. Da bi se to desilo, sud prvo mora biti obavešten o činjenici smrti određenog lica, odnosno ostavioca. Ipak, u praksi nije uvek slučaj da sud po službenoj dužnosti pokrene postupak, već je češći slučaj da stranke podnose predlog za pokretanje ostavinske rasprave.
Kada naslednici podnose predlog
Predlog za pokretanje ostavinskog postupka može podneti i jedan od naslednika, sam ili posredstvom punomoćnika – advokata za nasledno pravo.
U predlogu se navodi, između ostalog, šta po saznanjima naslednika čini zaostavštinu ostavioca, dostavljaju se isprave kojima se ovi navodi dokazuju, te navode se i saznanja o postojanju drugih naslednika.
Po prijemu predloga za vođenje ostavinskog postupka, sud dalje određuje nadležnog javnog beležnika koji će sprovesti ostavinski postupak.
Ko vodi ostavinski postupak – sud ili notar?
Ostavinski postupak se u Srbiji sprovodi pred nadležnim javnim beležnikom.
Notar zakazuje ročišta, poziva naslednike da pristupe na ročište, prikuplja od naslednika dokaze šta sve čini zaostavštinu ostavioca i na kraju donosi rešenje o nasleđivanju.
Ko ima pravo da nasleđuje? – zakonski i testamentarni naslednici
Shodno Zakonu o nasleđivanju, nasleđivanje može biti sprovedeno po osnovu zakona ili po osnovu testamenta.
Ukoliko je ostavilac sačinio testament, u skladu sa zakonom, onda će se nasleđivanje sprovesti u skladu sa zaveštanjem, odnosno poslednjom voljom ostavioca. Za slučaj da testament nije sačinjen, sprovešće se nasleđivanje na osnovu zakona.
Nasleđivanje po zakonu (nasledni redovi)
Kada je u pitanju nasleđivanje po osnovu zakona, važno je napomenuti da se nasleđuje po naslednim redovima.
Prvi nasledni red čine ostaviočeva deca i bračni drug, koji nasleđuju na jednake delove. Ukoliko ostavilac nema potomstva, u tom slučaju bračni drug neće naslediti u prvom naslednom redu, već u drugom.
Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo. U tom slučaju, ostaviočev bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, dok drugu polovinu nasleđuju ostaviočevi roditelji.
U slučaju da ostaviočev roditelj ne može ili neće da nasledi svoj deo, njegov deo nasleđuju braća i sestre ostavioca.
Za slučaj da iza ostavioca nema zakonskih naslednika, zaostavštinu nasleđuje država, odnosno Republika Srbija, pa takva imovina postaje državna imovina.
Nužni naslednici
Ono na šta je u praksi često potrebno obratiti pažnju jeste i ko čini nužne naslednike. Nužni naslednici su naslednici kojima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati – odnosno nužni deo.
Nužni naslednici su ostaviočevi:
- potomci, usvojenici i njihovi potomci,
- bračni drug,
- roditelji, usvojilac,
- braća i sestre,
- dedovi i babe i ostali preci.
Takođe, bitno je napomenuti da je zakonom određeno i koliko iznosi nužni deo za svakog od nužnih naslednika. U tom smislu, nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja.
Nasleđivanje po testamentu – važenje i osporavanje
Testament ili zaveštanje jeste lična izjava volje ostavioca putem koje on raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti. Da bi testament bio punovažan i validan, potrebno je da bude sačinjen u skladu sa zakonskim uslovima.
U tom smislu, postoje različiti oblici testamenta, te za svaku vrstu postoje i posebni uslovi vezano za sačinjavanje istog.
Vrste testamenta u Srbiji jesu:
- svojeručni testament;
- pisani testament pred svedocima;
- sudski testament;
- konzularni;
- međunarodni;
- brodsko zaveštanje;
- vojno zaveštanje;
- usmeni testament;
- javnobeležnički testament.
Za svaki od navedenih vrsta zaveštanja propisani su posebni uslovi sačinjavanja, te je preporuka da prilikom sačinjavanja testamenta ili tumačenja validnosti angažujete advokata za nasledno pravo.
Dokumenta potrebna za ostavinski postupak
Prilikom podnošenja predloga za pokretanje ostavinskog postupka potrebno je podneti dokumentaciju kojom se dokazuje svojstvo naslednika, zatim dokumenta putem kojih se može utvrditi šta sve čini zaostavštinu ostavioca.
Dakle, prilikom podnošenja predloga za pokretanje ostavinskog postupka, potrebno je priložiti, između ostalog:
- izvod iz matične knjige umrlih;
- dokaz o imovini;
- dokaz o srodstvu.
Kako bi se ostavinski postupak sproveo što efikasnije, naslednici mogu angažovati pravnog zastupnika, advokata, putem specijalnog punomoćja. Navedeno punomoćje mora biti overeno, a punomoćnik ovlašćen za davanje nasledničke izjave. Na taj način, naslednici se ne moraju uopšte pojavljivati na ročištima, već je čitav postupak moguće sprovesti posredstvom advokata. U tom slučaju je potrebno prilikom podnošenja predloga priložiti i punomoćje.
Određena dokumenta pribavlja i javni beležnik po službenoj dužnosti, odnosno ima mogućnost da se i obraća službenim putem određenim državnim organima radi pribavljanja neophodne dokumentacije.
FAQ – najčešća pitanja o ostavinskom postupku
U zavisnosti od kompleksnosti slučaja, ostavinska rasprava može trajati par meseci od podnošenja predloga, ali i duže od godinu dana.
Ne, naslednici ne moraju lično pristupati na ročišta, već mogu ovlastiti advokata da ih zastupa u toku ostavinskog postupka u Srbiji.
Ukoliko postoji određeni dug ostavioca, naslednici će odgovarati samo do visine vrednosti nasleđene imovine. Dakle, naslednici neće odgovarati svojom imovinom za te dugove, već samo do visine nasleđenog dela.
Kako izgleda ostavinska rasprava – korak po korak
Poziv naslednicima i zakazivanje rasprave
Nakon što se podnese predlog za pokretanje ostavinske rasprave nadležnom sudu, isti određuje rešenjem javnog beležnika koji će sprovesti ostavinski postupak. Nakon prijema predmeta u rad, javni beležnik upućuje poziv zakonskim naslednicima i njihovim punomoćnicima, ukoliko ih imaju.
U pozivu će se naslednici poučiti da je potrebno da dostave javnom beležniku svu dokumentaciju kojom raspolažu u pogledu zaostavštine, kao što su informacije o brojevima računa u banci, izvod iz katastra nepokretnosti, saobraćajnu dozvolu i drugu relevantnu dokumentaciju.
Utvrđivanje činjeničnog stanja i imovine ostavioca
Na ročištu tokom ostavinskog postupka javni beležnik će pre svega konstatovati naslednike koje su pristupili, prikupiće njihove lične podatke i izvršiti uvid u njihova identifikaciona dokumenta. Tokom ročišta javni beležnik će takođe zatražiti informaciju od naslednika da li imaju saznanja da li je ostavilac sačinio testament ili ne, kao i da li poseduju informacije o drugim naslednicima.
Ukoliko javni beležnik utvrdi da krug naslednika koji su pozvani nije kompletan, objaviće oglas u Službenom glasniku i to u trajanju od godinu dana. Svrha ovakvog oglašavanja jeste da se i drugi potencijalni zakonski naslednici jave i ostvare svoja prava tokom ostavinske rasprave.
Izjava o prihvatanju ili odricanju nasledstva
Na samom ročištu javni beležnik će zatražiti od prisutnih naslednika da daju nasledničku izjavu, odnosno da se izjasne da li se prihvataju ili odriču nasleđa.
U slučaju prijema nasleđa, postoji više načina putem kojih se naslednik može primiti nasleđa:
- ukoliko naslednik da izričitu izjavu o tome da se prihvata nasleđa;
- ukoliko u ime i za račun naslednika izjavu o prihvatu nasleđa da njegov punomoćnik, odnosno advokat;
- ukoliko se do okončanja prvostepenog postupka ne odrekne nasleđa, smatraće se da je data izjava o prihvatu nasleđa;
- ukoliko je naslednik raspolagao zaostavštinom ili jednim delom zaostavštine.
Sa druge strane, u slučaju odricanja od nasleđa, važno je imati u vidu da se naslednik može odreći nasleđa samo u svoje ime. Ipak, u praksi je česta i situacija kada se naslednik odrekne nasleđa u korist drugog naslednika. Takva situacija nosi niz specifičnosti koje je potrebno imati u vidu pre davanja ovakve izjave.
Dogovor naslednika (sporazum o deobi)
Shodno Zakonu, sporazum o deobi nasledstva može zahtevati svaki naslednik. Veoma je važno da takav sporazum bude ispravno i detaljno sačinjen, radi izbegavanja mogućih nesuglasica.
Pored deobe nasledstva, moguće je i da naslednik svoj nasledni deo prenese na drugog sanaslednika. U toj situaciji se zaključuje ugovor o prenosu naslednog dela. Takav ugovor se obavezno mora overiti kod javnog beležnika u obliku solemnizovane isprave.
Koliko traje ostavinski postupak?
U zavisnosti od složenosti, ostavinski postupak može trajati veoma kratko – na jednom ročištu za glavnu raspravu se može utvrditi i krug naslednika i zaostavština ostavioca.
Ipak, u određenim slučajevima, ostavinski postupak može trajati značajno duže, a to su situacije kada postoji određen spor između naslednika, kada je potreban duži vremenski period radi pribavljanja dokaza o imovini, ili kada nije poznat tačan broj naslednika, odnosno ima li naslednika iza ostavioca.
Još jedna situacija koja u praksi može odužiti trajanje ostavinskog postupka jeste preduzimanje mera radi očuvanja zaostavštine, odnosno određivanje privremenih mera za obezbeđenje zaostavštine. Jedna od takvih mera jeste i pečaćenje ostaviočevog stana, koja mera podrazumeva niz radnji koje je neophodno preduzeti.
Takođe, ukoliko su naslednici u inostranstvu, otežavajuća okolnost može biti dostavljanje pismena na njihovu adresu, naročito ako adresa naslednika nije poznata.
Česti problemi i sporovi tokom ostavinskog postupka
Ostavinski postupak, iako po pravilu jasno uređen zakonom, u praksi često otvara brojna sporna pitanja među naslednicima. Najčešći problemi javljaju se upravo u situacijama kada postoje nerešeni porodični odnosi.
Jedan od najčešćih izvora sporova jeste testament – njihova valjanost, tumačenje sadržaja ili tvrdnje da su sačinjeni pod pritiskom ili u stanju kada ostavilac nije bio sposoban da slobodno izrazi svoju volju.
Takođe, česta su neslaganja u vezi sa podelom imovine, naročito kada naslednici imaju različita očekivanja ili kada pojedina imovina nije jasno opredeljena (npr. nepokretnosti, zajednička ulaganja, dugovi ostavioca).
Zbog navedenih okolnosti, ostavinski postupci često mogu prerasti u dugotrajne i složene procese. Pravovremeno razumevanje zakonskih prava i obaveza, kao i stručna pomoć, može značajno doprineti efikasnijem rešavanju postupka i smanjenju rizika od dodatnih sporova.
Šta kada je naslednik u inostranstvu?
Kao što smo napomenuli, specifična situacija jeste kada se naslednici nalaze u inostranstvu. U tom slučaju najefikasnije je angažovati pravnog zastupnika, koji bi zastupao interese naslednika tokom ostavinske rasprave.
Ukoliko je neki od naslednika rođen u inostranstvu, potrebno je voditi računa da se dokumenta pribavljena u stranoj državi (recimo izvod iz matične knjige rođenih) moraju prevesti na srpski jezik od strane ovlašćenog sudskog tumača. Pored toga, često je potrebno pribaviti i pečat Apostil za Srbiju, kako bi se takav dokument mogao koristiti pred javnim beležnikom i sudom.
U svakom slučaju, u ovakvoj situaciji, a radi izbegavanja odugovlačenja postupka najcelishodnije je angažovanje advokata za nasledno pravo, koji bi putem specijalnog punomoćja zastupao interese naslednika u inostranstvu, uključujući i davanje nasledničke izjave.
Nasleđivanje nepokretnosti – posebna pravila i obaveze
Veoma česta situacija u praksi jeste da zaostavštinu čini nepokretnost (stan, kuća, zemljište), te u tom slučaju postoje dodatna pitanja na koja treba obratiti pažnju.
Pre svega, važno je imati u vidu da samo rešenje o nasleđivanju služi kao osnov za upis prava svojine u korist naslednika.
Pored toga, potrebno je podneti i poresku prijavu radi utvrđenja poreza na nasleđe.
Pravne posledice donošenja rešenja o nasleđivanju
Nakon što rešenje o nasleđivanju bude doneto, potrebno je pribaviti klauzulu pravnosnažnosti na isto, nakon što protekne rok za žalbu. Po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju, sprovodi se postupak upisa u katastar, a takođe nastupanjem pravnosnažnosti rešenja nastaje i poreska obaveza.
Pored toga, ukoliko je ostavilac imao račun u banci i sredstva na istom, neophodno je da naslednici imaju pravnosnažno rešenje o nasleđivanju kako bi se legitimisali kao naslednici i ostvarili svoja prava.
Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa predmetnom temom, budite slobodni da nas kontaktirate putem imejla office@ncrlawyers.com ili putem telefona +381677049551.
