Postupak za ostvarivanje naknade štete zbog objavljivanja informacije u medijima ima određene specifičnosti i u značajnoj meri se razlikuje od opšteg postupka za naknadu štete koji se primenjuje u drugim pravnim situacijama. Budući da je ostvarivanje naknade štete u medijskom pravu uređeno posebnim pravilima, u ovom vodiču objasnićemo u kojim situacijama je moguće podneti tužbu protiv medija.
U savremenom dobu, kada je razmena informacija brža nego ikada ranije i kada postoji veliki broj izvora informisanja, neretko dolazi do povrede prava na privatnost, ugleda, časti, kao i drugih prava koja mogu biti ugrožena objavljivanjem informacija u medijima.
Kada postoji pravo na naknadu štete zbog objavljivanja informacije u medijima?
Pravo na naknadu štete zbog objavljivanja informacije u medijima ima lice na koje se odnosi informacija koja je objavljena u medijima, a čije je objavljivanje zabranjeno shodno Zakonu o javnom informisanju i medijima.
Dakle, neophodno je da postoji uzročno posledična veza između objavljene informacije o određenom licu, povrede prava tog lica i štete koju to lice trpi.
Koja prava mogu biti povređena u medijima?
U praksi se zaštita, odnosno naknada štete od medija najčešće traži u slučaju povrede ugleda i časti, dostojanstva, pretpostavke nevinosti, poslovnog ugleda. Pored toga, česti su i postupci koji se pokreću radi naknade štete u slučaju objavljivanja fotografije bez dozvole usled čega dolazi do povrede privatnosti u medijima.
Povreda ugleda, časti i dostojanstva
Jedan od najčešćih osnova za podnošenje tužbe protiv medija jeste povreda ugleda, časti i dostojanstva lica. Do takve povrede može doći kada medij objavi neistinite, nepotpune, neproverene ili uvredljive informacije koje kod javnosti stvaraju negativnu sliku o određenoj osobi ili je prikazuju u lažnom svetlu.
Prema Zakonu o javnom informisanju i medijima, dostojanstvo ličnosti, koje obuhvata čast, ugled i pijetet, uživa pravnu zaštitu. Nije dozvoljeno objavljivanje informacije kojom se lice prikazuje kroz osobine ili postupke koje nema, ukoliko interes javnosti za objavljivanje takve informacije ne preteže nad pravom tog lica na zaštitu dostojanstva i autentičnosti.
Na primer, povreda ugleda može postojati ukoliko medij bez odgovarajuće provere objavi da je određena osoba učestvovala u nezakonitim radnjama, da je odgovorna za određeni događaj, a da takve tvrdnje nisu tačne ili nisu potkrepljene relevantnim činjenicama. Takođe, objavljivanje uvredljivih kvalifikacija, insinuacija ili informacija iznetih na način koji kod prosečnog čitaoca stvara pogrešan utisak o licu može predstavljati osnov za naknadu štete zbog objavljivanja informacije.
Povreda privatnosti i objavljivanje fotografija, snimaka ili ličnih podataka
Pravo na privatnost predstavlja jedno od osnovnih prava ličnosti i uživa posebnu zakonsku zaštitu. Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje da se informacije iz privatnog života, lični zapisi, fotografije, video-zapisi, audio-snimci i drugi zapisi koji omogućavaju identifikaciju određenog lica ne mogu objavljivati bez njegovog pristanka, ukoliko ne postoji zakonom predviđen osnov za takvo objavljivanje.
Povreda privatnosti može nastati kada medij bez saglasnosti objavi fotografije ili snimke nastale u privatnom okruženju, prepisku, elektronsku komunikaciju, sadržaj dnevnika, ličnih beleški ili druge podatke koji se odnose na privatni život pojedinca. Isto važi i za objavljivanje ličnih podataka, poput adrese stanovanja, broja telefona, podataka o zdravstvenom stanju, porodičnim odnosima ili drugih informacija koje nisu namenjene javnosti.
Posebno je važno naglasiti da pristanak za jedno objavljivanje ne podrazumeva automatski saglasnost za svako naredno korišćenje istog sadržaja. Na primer, činjenica da je lice pristalo da njegova fotografija bude objavljena u jednom mediju ili za određenu svrhu ne znači da se ista fotografija može neograničeno preuzimati, ponovo objavljivati ili koristiti u drugačijem kontekstu bez novog pristanka.
Zakon pruža i pojačanu zaštitu maloletnicima. Maloletno lice ne sme biti učinjeno prepoznatljivim u informaciji koja može povrediti njegovo pravo ili interes, bez obzira na način na koji je informacija predstavljena javnosti.
U slučaju da medij objavi fotografiju, video-zapis, audio-snimak, lični zapis ili druge informacije iz privatnog života bez potrebnog pristanka i time povredi pravo na privatnost ili neko drugo pravo ličnosti, oštećeno lice može podneti tužbu protiv medija i zahtevati naknadu štete zbog objavljivanja informacije. Prilikom odlučivanja, sud će ceniti sve okolnosti konkretnog slučaja, uključujući prirodu objavljenih podataka, način njihovog pribavljanja, postojanje javnog interesa i posledice koje je objavljivanje proizvelo po oštećeno lice.
Ko može da traži naknadu štete od medija?
Postupak radi naknade štete od medija može pokrenuti fizičko lice, pravno lice i javne ličnosti, pod određenim uslovima.
Fizička lica i javne ličnosti
Pravo da zahtevaju naknadu štete od medija imaju sva lica čija su prava povređena objavljivanjem određene informacije. To pravo prvenstveno pripada fizičkim licima kada je objavljenim sadržajem povređena njihova čast, ugled, dostojanstvo, privatnost ili neko drugo pravo ličnosti.
Kada su u pitanju lica koja nisu funkcioneri i javne ličnosti, sudovi po pravilu pružaju viši stepen zaštite njihovoj privatnosti i ugledu, jer oni nisu svojom voljom izloženi pažnji javnosti niti imaju mogućnost da putem medija odgovore na objavljene informacije. Zbog toga se objavljivanje podataka iz njihovog privatnog života, kao i neistinitih ili uvredljivih informacija o njima, strože ocenjuje.
Sa druge strane, javne ličnosti, a naročito nosioci javnih i političkih funkcija, moraju, shodno Zakonu, trpeti širi stepen javne kritike. Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje da je izabrani, postavljeni ili imenovani nosilac javne ili političke funkcije dužan da trpi iznošenje kritičkih mišljenja koja se odnose na rezultate njegovog rada ili politiku koju sprovodi u vezi sa obavljanjem funkcije, bez obzira na to da li se zbog takvih stavova oseća lično povređenim.
Međutim, činjenica da je neko javna ličnost ne znači da je lišen pravne zaštite. Mediji imaju pravo da kritikuju rad, postupke i odluke javnih funkcionera i drugih javno eksponiranih osoba, ali nemaju pravo da objavljuju neistinite činjenice, neproverene optužbe, uvrede ili informacije koje neopravdano zadiru u njihov privatni život. Granica dozvoljene kritike prelazi se onda kada se umesto iznošenja vrednosnih sudova i komentara o pitanjima od javnog interesa objavljuju netačne činjenice ili sadržaji čiji je jedini cilj omalovažavanje, diskreditacija ili narušavanje ugleda određene osobe.
Pravna lica i povreda poslovnog ugleda
Iako je jasno da u većini slučajeva pravo na naknadu štete protiv medija ostvaruje fizičko lice, postavlja se pitanje i da li pravno lice ima pravo na naknadu štete, odnosno da li firma može da tuži medij. Naknada štete pravnog lica u medijskom pravu vezuje se za povredu poslovnog ugleda u medijima.
Dakle, iako ograničeno, Zakon pruža zaštitu i pravnim licima kada dođe do povrede ugleda iznošenjem određenih netačnih, nepotpunih ili netačno prenetih informacija.
Pravno lice može ostvariti zaštitu kroz institute predviđene Zakonom – pravo na odgovor na informaciju i pravo na ispravku informacije. Pored toga, na raspolaganju je i objavljivanje presude.
Ono što je specifično jeste da i član pravnog lica, organ ili zaposleni u pravnom licu ima pravo na podnošenje samostalnog odgovora na informaciju kao i ispravku informacije, u situaciji kada se objavljena informacija odnosi kako na pravno lice tako i na učesnika pravnog lica individualno. Na taj način se pruža dvostruka zaštita – kako za pravno lice tako i za lica koja imaju određenu funkciju u pravnom licu.
Ko odgovara za štetu nastalu objavljivanjem informacije?
Što se tiče pasivne legitimacije, odnosno ko odgovara za štetu, Zakon propisuje da novinar, odnosno glavni urednik odgovara za štetu ukoliko se dokaže da je šteta nastala njegovom krivicom. Sa druge strane, izdavač odgovara za nastalu štetu, bez obzira na krivicu.
Dodatno, odgovornost novinara, odgovornost urednika i odgovornost izdavača je solidarna, odnosno navedena lica solidarno odgovaraju za štetu po tužbi protiv medija.
Odgovor, ispravka i naknada štete – u čemu je razlika?
Odgovor na informaciju i ispravka informacije su posebni oblici zaštite predviđeni Zakonom i razlikuju se od samog postupka iniciranog po tužbi za naknadu štete.
Odgovor na informaciju
Pravo na podnošenje odgovora na informaciju se ostvaruje vansudskim putem, a to pravo pripada licu na koje se odnosi informacija koja može da povredi njegovo pravo ili interes. U tom smislu, to lice može od glavnog urednika zahtevati da isti objavi odgovor u kome lice tvrdi da je informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta.
Dakle, u pitanju je vansudski postupak zaštite interesa lica, putem kog mu se daje pravo na podnošenje izvesne replike odnosno odgovora u pogledu sporne informacije. Tek u slučaju kada glavni urednik ne objavi odgovor (osim ukoliko za to postoji Zakonom propisan razlog) ili ukoliko ga objavi na nepropisan način, lice koje ima pravo na podnošenje odgovora može podneti tužbu protiv glavnog urednika i u sudskom postupku zahtevati objavljivanje odgovora.
Ispravka informacije
Sa druge strane, pravo na ispravku informacije je pravo koje se ostvaruje u sudskom postupku. To pravo pripada licu čije su pravo ili interes povređeni neistinitom, nepotpunom ili netačno prenetom informacijom. U ovom postupku, tužbom se zahteva da sud glavnom uredniku naredi da, bez naknade, objavi ispravku te informacije kao neistinite, nepotpune ili netačno prenete. Dakle, u pravo na ispravku informacije je oblik zaštite koji se može ostvariti samo sudskim putem.
Naknada štete
Nezavisno od posebnih oblika zaštite – odgovora na informaciju i ispravku informacije, lice koje trpi štetu (bilo materijalnu bilo nematerijalnu) usled objavljivanja spornih informacija, može pokrenuti i postupak za naknadu štete. Postupak se pokreće podnošenjem tužbe nadležnom sudu, a tužbom se može tražiti naknada materijalne i nematerijalne štete.
Za razliku od opšte tužbe za naknadu štete, medijski sporovi imaju posebna pravila u pogledu rokova, nadležnosti i odgovornosti medija.
Kako se određuje visina naknade štete u medijskom pravu?
Visina naknade štete u medijskim sporovima ne određuje se prema unapred utvrđenim iznosima, već zavisi od konkretnih okolnosti svakog slučaja. Sud prilikom odlučivanja ceni više faktora kako bi utvrdio kakve je posledice sporna objava proizvela i u kojoj meri je došlo do povrede prava oštećenog lica.
Posebno se uzimaju u obzir sadržaj i karakter objavljene informacije, težina povrede prava, obim i doseg objave, kao i posledice koje je objavljivanje izazvalo po oštećeno lice. Značaj imaju i okolnosti pod kojima je informacija objavljena, način na koji je predstavljena javnosti i ponašanje medija nakon objavljivanja.
Pored toga, sud ceni da li je oštećeno lice pokušalo da umanji nastalu štetu korišćenjem drugih zakonom predviđenih sredstava zaštite, poput zahteva za objavljivanje odgovora ili ispravke. Istovremeno, procenjuje se i da li je medij omogućio ostvarivanje tih prava ili je svojim postupanjem otežao ili onemogućio umanjenje štete.
Zakon izričito propisuje da sud prilikom odlučivanja o visini naknade posebno ceni da li je tužilac pokušao da umanji štetu korišćenjem drugih sredstava pravne zaštite, kao i da li je tuženi medij onemogućio umanjenje štete objavljivanjem odgovora, ispravke ili druge informacije na osnovu odluke nadležnog suda.
Zbog toga se visina naknade štete protiv medija uvek određuje individualno, na osnovu svih okolnosti konkretnog slučaja, a ne prema unapred određenim ili paušalnim iznosima.
Rok za podnošenje tužbe protiv medija
Rok za tužbu protiv medija iznosi šest meseci, ali je trenutak od kog teče rok za podnošenje tužbe različit u zavisnosti od štetnog događaja. Rok od šest meseci se računa od dana objavljivanja sporne informacije zbog koje određeno lice trpi štetu, kada se podnosi direktno tužba protiv medija.
U slučaju kada lice trpi štetu kada nije objavljen odgovor čiji je zahtev podneo ili nije objavljena ispravka informacije, rok od šest meseci počinje da teče od dana kada je tuženi bio dužan da objavi odgovor odnosno ispravku.
Kako izgleda postupak za naknadu štete protiv medija?
Pre podnošenja tužbe nadležnom sudu, neophodno je pre svega izvršiti analizu konkretnog slučaja, odnosno analizu sporne objave, tj. sporne informacije i izvršiti procenu osnova za podnošenje tužbe. Nadalje, potrebno je utvrditi da je reč o mediju i izvršiti identifikaciju odgovornih lica.
Deo koji je od velike važnosti jeste i prikupljanje dokaza i dostavljanje istih uz tužbu.
Šta je korisno pripremiti od dokaza radi podnošenja tužbe protiv medija
Prilikom pripreme tužbe značajno je pripremiti i dostaviti dokaze kojima se potkrepljuju navodi i tvrdnje iznete u tužbi. U tom smislu neki od dokaza koje je korisno pripremiti jesu snimak ekrana putem kog se može utvrditi sadržina sporne informacije, datum objave, zatim link ka stranici na kojoj je objavljena sporna informacija, štampani primerak medija (ukoliko je informacija objavljena u štampanom izdanju).
Ukoliko je bilo i pisane komunikacije sa odgovornim licima, korisno je dostaviti i takvu komunikaciju, jer držanje medija može uticati na visinu naknade štete. Pored navedenog, značajno bi bilo dostaviti i dokaze o štetnim posledicama koje trpi oštećeno lice, jer takvi dokazi su značajni kako sa aspekta procene postojanja štete, tako i u pogledu procene visine naknade štete.
Naknada štete i sloboda izražavanja u medijskom pravu
Prilikom ocene da li postoji povreda ugleda, časti ili dostojanstva, sud u svakom konkretnom slučaju procenjuje ravnotežu između prava javnosti da bude informisana i prava pojedinca na zaštitu svoje ličnosti.
Posebno se uzima u obzir da li objavljena informacija doprinosi javnoj raspravi o pitanju od javnog interesa ili je njen prevashodni efekat narušavanje ugleda i dostojanstva određenog lica.
Najčešća pitanja o naknadi štete u medijskom pravu
Ukoliko je usled objave određene netačne, nepotpune ili netačno prenete informacije lice na koju se ta informacija odnosi pretrpelo štetu, moguće je podneti tužbu i zahtevati naknadu pretrpljene štete.
Rok je šest meseci od dana objavljivanja sporne informacije, odnosno od dana kada je medij trebalo da objavi odgovor na informaciju ili ispravku informacije.
Moguće je i da pravno lice pretrpi štetu usled povrede poslovnog ugleda.
Advokat za naknadu štete u medijskom pravu
U sporovima protiv medija pravovremena reakcija je ključna radi očuvanja dokaza, poštovanja zakonskih rokova i blagovremenog korišćenja drugih sredstava zaštite koja mogu uticati na dalji tok postupka i eventualnu naknadu štete.
Pre pokretanja spora korisno je izvršiti stručnu pravnu procenu konkretnog slučaja. Advokat za naknadu štete u medijskom pravu može analizirati sadržaj objave, utvrditi da li postoje zakonski osnovi za odgovornost medija, proceniti pravne izglede postupka i identifikovati relevantne dokaze koje je potrebno obezbediti.
Pravna pomoć obuhvata i proveru rokova za ostvarivanje zaštite, izradu odgovarajućih podnesaka, strategiju vođenja postupka i zastupanje pred sudom. Pravovremena analiza često omogućava da se izbegnu procesne greške i da se zahtev zasnuje na činjenicama i dokazima koji su od značaja za uspeh spora.
Ako smatrate da vam je medijskom objavom povređeno pravo ili naneta šteta, konsultacija sa advokatom može pomoći da se utvrdi koje su pravne mogućnosti dostupne u konkretnoj situaciji i koji je najefikasniji način zaštite vaših interesa.
