Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu usvojen je 29. februara 2020. godine a stupio je na snagu 11. marta 2020. godine, dok je njegova primena odložena do 12. marta 2021. godine. Prilikom izrade podzakonskih akata za primenu Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu utvrđeno je da je neophodno izmeniti i dopuniti pojedine odredbe ovog zakona do početka njegove primene, radi otklanjanja problema koji bi mogli da se pojave u njegovoj primeni.
Glavne izmene
Predlog izmena Zakona se pre svega odnosi na definicije pojmova koje zakon sadrži.
Naime predložena je izmena naziva izraza „nezakonito stečena imovina“ u „imovina na koju se utvrđuje poseban porez“, kako se ovaj izraz ne bi poistovećivao sa izrazom „imovina proistekla iz krivičnog dela“ i dodavanje izraza „izdaci za privatne potrebe fizičkog lica“ koji je definisan kao izdaci koje je fizičko lice imalo za privatne potrebe, a radi utvrđivanja porekla prihoda koje je steklo fizičko lice a nije ih potrošilo na sticanje imovine.
Takođe propisana je nadležnost posebne jedinice Poreske uprave koja će voditi i sprovoditi postupak utvrđivanja i naplate posebnog poreza. Sastavni deo ove posebne jedinice činiće i članovi koje treba da delegiraju i MUP, NBS, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za sprečavanje korupcije, Republički geodetski zavod, Agencija za privredne registre i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.
Radi usklađivanja sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji predloženo je da podaci do kojih Poreska uprava dođe u postupku utvrđivanja porekla imovine i posebnog poreza ne predstavljaju profesionalnu tajnu, već tajne podatke u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Primena i moguća zloupotreba
Podsećamo, predmetni Zakon se primenjuje na sve građane kod kojih kojih se utvrdi nesrazmera između prijavljenih prihoda i uvećanja imovine a ne samo na političare kako se to uobičajeno misli.
Praktično, na udaru Zakona će se naći svi za koje se posumnja ili utvrdi da, za najviše tri uzastopne kalendarske godine, imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda. Tokom provere biće praktično reči o unakrsnoj proveri imovine koju će sprovoditi posebna jedinica u Poreskoj upravi.
Ko će biti proveravan biće utvrđeno godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave, koje nisu javne, ali postupak se može pokrenuti i po prijavi građana ili neke institucije.
Za sada nije poznato na osnovu kojih kriterijuma će se utvrditi koja lica će se kontrolisati, na osnovu kojih kriterijuma kao ni grube procene o broju lica koji bi mogao da potpadne pod ovu kontrolu na godišnjem nivou što može da dovede do zloupotrebe primene predmetnog Zakona.
Zakon predviđa da se poreskom stopom od čak 75 odsto oporezuje nezakonito stečena imovina. Takođe, ako se u postupku provere imovine steknu osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo, jedinica Poreske uprave o tome obaveštava policiju, Poresku policiju i javno tužilaštvo. U slučaju da sud utvrdi da je predmetna imovina stečena krivičnim delom, mogla bi da oduzme celokupnu nezakonito stečenu imovinu.
Iako je planirano da predmetni Zakon počne sa primenom 12. marta 2021. godine treba imati u vidu da se kasni sa donošenjem podzakonskih akata već pola godine, što dovodi u pitanje i efikasnu primenu samog Zakona.
Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa predmetnom temom, budite slobodni da nas kontaktirate putem imejla office@ncrlawyers.com ili putem telefona +381677049551.
