Elektronsko fakturisanje

Nacrt Zakona o elektronskom fakturisanju

Ovaj članak je takođe dostupan na: English

Aktuelni Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama nije u potpunosti usklađen sa Direktivom 2014/559/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 16. aprila 2014. godine o elektronskom fakturisanju u javnim nabavkama (u daljem tekstu: „Direktiva EU“) kako u pogledu zahteva koje elektronska faktura treba da ispunjava, tako i u pogledu uvođenja obaveze za javne naručioce i naručioce da prime elektronske fakture koje su izdate u skladu sa zahtevima predviđenim datom direktivom.

S obzirom na navedeno, Ministarstvo finansija izradilo je predlog Nacrta zakona o elektronskom fakturisanju (u daljem tekstu: „Nacrt zakona“) a javna rasprava o okončana je 25. februara 2021. godine.

Nacrt zakona kao glavne razloge za regulisanje ove oblasti navodi unapređenje transparentnosti, pravne sigurnosti i konzistentnosti nacionalnog pravnog okvira koji reguliše oblast elektronskog fakturisanja.

Sadržana e-fakture

Nacrt zakona Elektronsku fakturu definiše kao fakturu ili drugi zahtev za isplatu koja je izdata, poslata i primljena u strukturiranom elektronskom formatu, posredstvom Sistema elektronskih faktura. (u dajem tekstu „E-faktura“). To je potpuno digitalna faktura koja se prenosi s jedne aplikacije (izdavaoca) na drugu (primalac) bez fizičkog oblika (ispis). Sistem elektronskih faktura je informatičko-tehnološko rešenje kojim upravlja centralni informacioni posrednik i preko koga se vrši slanje, prijem, evidentiranje, obrada i čuvanje elektronskih faktura.

E-faktura ima sva polja podataka koje faktura uobičajeno sadrži: izdavaoca, primaoca, brojeve fakture, datume, stavke računa i vrednosti PDV-a dok elektronski potpis ne predstavlja njen nužan deo.

E-faktura kao verodostojna isprava

Kao što je poznato izdavanje elektronskih faktura je i do danas bila mogućnosti privrednih subjekata. Međutim, Nacrt zakona sada predviđa da sada elektronska faktura, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak izvršenja, predstavlja verodostojnu ispravu, ako je od strane izdavaoca elektronske fakture ili informacionog posrednika u njegovo ime poslata primaocu elektronske fakture posredstvom sistema elektronskih faktura.

Samim tim na ovaj način privrednim subjektima se olakšava i ubrzava prinudna naplata s obzirom da elektronska faktura do sada nije predstavljala verodostojnu ispravu te je poverilac morao prvo podnositi tužbu za izdavanje platnog naloga pa tek potom ići na prinudno izvršenje.

Obavezna ili fakultativna primena sistema

Nacrt zakona pravi razliku između obaveznog i fakultativnog režima izdavanja elektronskih faktura, kao i uvođenje obaveznog režima elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskog fakturisanja.

Obaveza elektronskog fakturisanja se odnosi na sve transakcije između subjekata javnog sektora, subjekata privatnog i javnog sektora, kada se sa jedne strane javljaju pravna lica i preduzetnici koji su obveznici PDVa, a kao druga strana subjekt javnog sektora, kao i na transakcije između pravnih lica, odnosno preduzetnika, u slučaju kada je i izdavalac i primalac elektronske fakture obveznik PDVa.

Odstupanja

U Nacrt zakona uvedena su i različita odstupanja od obaveznog režima elektronskog fakturisanja.

Na prvom mestu obaveza elektronskog fakturisanja u privatnom sektoru odnosi jedino na obveznike PDVa, dok drugi subjekti privatnog sektora koji imaju obavezu izdavanja faktura u skladu sa posebnim zakonima (kao što su preduzetnici paušalci) imaju mogućnost ali ne i obavezu da koriste sistem elektronskog fakturisanja i izdaju ili primaju elektronske fakture.

S druge strane izuzeci se odnose i na pojedine pravne poslove. Tako obaveza izdavanja elektronske fakture ne postoji za promet dobara i usluga na malo, promet dobara i usluga koji se finansira iz sredstava međunarodnih okvirnih sporazuma i nabavku, modernizaciju i remont naoružanja i vojne opreme, nabavku bezbednosno osetljive opreme, kao i sa njima povezanim nabavkama dobara, usluga ili radova.

Elektronsko evidentiranje obračuna PDVa

Propisana je obaveza elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskog fakturisanja kako u transakcijama uz naknadu, tako u transakcijama bez naknade. Uvođenje obaveze elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost ima za cilj da učini vidljivim u sistemu elektronskih faktura, svaku obavezu obračunavanja PDVa koja postoji u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dodatu vrednost, kada su u pitanju transakcije za koje već nije propisana obaveza elektronskog fakturisanja.

Obaveza elektronskog evidentiranja postoji i u slučaju kada se primalac elektronske fakture smatra poreskim dužnikom u smislu zakona koji uređuje porez na dodatu vrednost, u transakcijama u kojima se kao izdavalac elektronske fakture javlja strano lice. Na ovaj način će upravo kroz obavezu elektronskog evidentiranja u sistemu elektronskih faktura biti vidljiva svaka obaveza obračunavanja PDVa u realnom vremenu, što će omogućiti kontrolu i uvid u one transakcija u pogledu kojih ne postoji obaveza elektronskog fakturisanja.

Unapređenje režima čuvanja elektronskih faktura

Uvođenje sistema elektronskih faktura treba i da doprinese olakšanom čuvanju i skladištenju faktura u odnosu na one u papirnom obliku.

Elektronske fakture izdate ili primenjene od strane subjekta javnog sektora čuvaju se u sistemu elektronskih faktura trajno. Sa druge strane, elektronske fakture izdate ili primljene od strane subjekta privatnog sektora čuvaju se u roku od 10 godina od isteka godine u kojoj je izdata elektronska faktura u sistemu elektronskih faktura ili u sistemu informacionog posrednika. U slučaju sprovedenog postupka stečaja, likvidacije ili prinudne likvidacije nad informacionim posrednikom, elektronske fakture koje je informacioni posrednik čuvao u ime subjekata privatnog sektora prenose se Centralnom informacionom posredniku.

Ćutanje kao prihvatanje ili odbijanje

Nacrt zakona uređuje i posledice u slučaju da primalac elektronske fakture ne prihvati ili ne odbije istu u roku od osam dana od prijema elektronske fakture. U tom pogledu pravi se razlika između javnih i privatnih subjekata.

Ukoliko subjekt javnog sektora ne prihvati ili ne odbije primljenu elektronsku fakturu u roku od osam dana, elektronska faktura se smatra prihvaćenom.

Kada su u pitanju subjekti privatnog sektora, ukoliko primalac elektronske fakture ne prihvati ili ne odbije elektronsku fakturu izdatu od strane drugog subjekta privatnog sektora u roku od osam dana, sistem elektronskih faktura ponovo obaveštava primaoca elektronske fakture, i ukoliko ista u dodatnom roku od tri dana ne bude prihvaćena ili odbijena, smatraće se odbijenom.

Centralni informacioni sistem

Predviđeno je i osnivanje Centralnog informacionog posrednika, kao nadležne organizacione jedinice u okviru Ministarstva finansija, koja će biti zadužena da upravlja sistemom elektronskih faktura i odgovora za njegovo funkcionisanje. Pored toga on je zadužen za vođenje Registra informacionih posrednika koji su dobili saglasnost ministarstva nadležnog za poslove finansija.

Za subjekte privatnog sektora, kao i druga pravna lica i preduzetnike koji se opredele da koriste sistem elektronskih faktura, predviđena je mogućnost da se poslovi u vezi sa izdavanjem, slanjem, primanjem i čuvanjem elektronskih faktura, kao i poslovi elektronskog evidentiranja, ugovorom povere informacionom posredniku koji poseduje saglasnost ministarstva nadležnog za poslove finansija.

Rokovi za uspostavljanje sistema

Definišu se uslovi za fazno uvođenje režima elektronskog fakturisanja. Propisani su rokovi u kojima su određena lica dužna da otpočnu sa izdavanjem, odnosno primanjem elektronskih faktura.

Elektronske fakture u transakcijama u kojima je jedna od strana subjekat javnog sektora se primenjuju od 1. jula 2021. godine.

Obavezu izdavanja i elektronskog evidentiranja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora se primenjuju od 1. januara 2023. godine.

U vezi sa korišćenjem sistema elektronskih faktura za sve subjekte za koje nije predviđena obaveza u pogledu izdavanja ili primanja elektronskih faktura, odnosno elektronskog evidentiranja obračuna PDV-a, predviđena je mogućnost korišćenja ovog sistema po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova.

Predviđeno je da 30. juna 2021. godine prestaju da važe odredbe Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama koje se odnose na elektronsko fakturisanje.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa predmetnom temom, budite slobodni da nas kontaktirate putem imejla office@ncrlawyers.com ili putem telefona +381677049551.