Kako pravno rešiti naplatu potraživanja u Srbiji

Vrlo često se poslovni odnos dveju strana završi na način da jedna od njih ostane uskraćena za novčanu nadoknadu za svoj rad, pruženu uslugu ili isporučenu robu. Poslovni partneri neretko svoje poslovne odnose ne regulišu na odgovarajući način, izbegavajući potpisivanje bilo kakvih ugovora koji bi uredili njihova međusobna prava i obaveze. Kada nema ugovora onda nema ni određene pravne sigurnosti u pogledu radnji koje jedna od strana može preduzeti u slučaju kada druga strana odbija da izvrši svoju obavezu.

U praksi jedan od najčešćih scenarija jeste neizvršavanje ugovorne obaveze strane koja drugoj strani treba da plati određeni iznos na ime novčane nadoknade. U tom slučaju ugovorna strana koja trpi povredu ugovora treba da preduzme radnje u cilju naplate potraživanja. Naplata potraživanja, naplata dugovanja ili prinudna naplata je skup mera i akcija koje se sprovode u slučaju kada suprotna strana u sudskom procesu, ugovorna strana ili poslovni partner ne izvršavaju svoju obavezu isplate određenog novčanog iznosa. Dakle, naplata potraživanja se može ostvariti od bilo kog fizičkog lica, pravnog lica, državnog organa pa i same države, u slučaju kada imate potraživanje prema nekom od spomenutih.

Naplata potraživanja je postupak koji se može sprovesti vansudskim i sudskim putem, u zavisnosti od više faktora. Poverioci neretko sam postupak naplate potraživanja smatraju komplikovanim i odustaju od iniciranja istog, a time i od zaštite svojih prava. Već smo opisali postupak kako otvoriti firmu u Srbiji, a ovde ćemo pojasniti celokupnu proceduru naplate potraživanja i razrešiti sve nedoumice koje ste možda imali.

Kako izgleda postupak naplate potraživanja

Da biste uopšte mogli da inicirate postupak naplate potraživanja, neophodno je da je potraživanje prema dužniku dospelo. Najčešće se sam postupak naplate potraživanja vezuje za potraživanje nastalo iz fakture. U tom smislu, pored drugih obaveznih elemenata koje faktura sadrži, između ostalog na istoj mora biti naznačen i datum dospelosti novčane obaveze, te je pre pokretanja postupka naplate potraživanja i preduzimanja radnji u tom pravcu, neophodno da je predmetno potraživanje dospelo, odnosno da dužnik nije izmirio obavezu do navedenog datuma.

Dakle, pre svega je neophodno da izdate fakturu koja sadrži sve obavezne elemente i istu dostavite uredno dužniku. Tek po proteku roka označenog u fakturi, u kom dužnik može izvršiti plaćanje iste, smatra se da je Vaše potraživanje dospelo i možete preduzeti dalje radnje u cilju ostvarivanja Vaših prava, odnosno naplate potraživanja. Svakako, ukoliko dužnik ne izvrši isplatu dugovanog u ostavljenom roku, pored iznosa glavnog duga duguje i iznos zakonske zatezne kamate.

Ono što je bitno napomenuti jeste da se postupak naplate potraživanja može inicirati protiv dužnika na osnovu fakture, odnosno računa kako domaćeg tako i stranog lica.

Nadalje, zakon postavlja još jedan dodatan uslov u slučaju naplate potraživanja na osnovu fakture, odnosno potrebno je da poverilac pored fakture poseduje i otpremnicu ili drugi pisani dokaz da je dužnik obavešten o svojoj obavezi. U praksi je ovaj uslov ispunjen kada, po dospelosti potraživanja iz fakture, poverilac dostavi dužniku opomenu sa pozivom da u određenom roku izvrši dobrovoljno plaćanje duga, pod pretnjom iniciranja sudskog postupka naplate potraživanja. Neophodno je da predmetni dopis odnosno opomena bude uredno dostavljena dužniku, a da poverilac poseduje dokaz o tome.

Dakle, prva radnja u cilju naplate potraživanja jeste slanje opomene dužniku kojim ga poverilac poziva da dobrovoljno izvrši isplatu dospelog dugovanja. Po proteku roka naznačenog u opomeni, poverilac može preduzeti dalje radnje u cilju naplate svog potraživanja.

Naplata potraživanja može da se izvrši sudskim, ili vansudskim putem i sam postupak naplate dugovanja u velikoj meri zavisi kako se sprovodi, a u narednim redovima ćemo pojasniti oba načina naplate.

Vansudska naplata potraživanja

Vansudska naplata potraživanja podrazumeva:

• slanje opomene dužniku
• protek roka u kom dužnik može da postupi po opomeni
• pregovore sa dužnikom
• zaključenje ugovora o regulisanju obaveza.

Opomena dužniku

Slanje opomene dužniku sa naznačenjem iznosa potraživanja, osnova potraživanja i ostavljanjem dodatnog roka za postupanje po istoj je prvi korak u postupku naplate potraživanja. Opomena pre svega treba da sadrži:

• naznačenje dužnika;
• ukupan iznos duga;
• osnov nastanka duga, odnosno broj fakture i datum izdavanja fakture;
• datum dospelosti duga;
• dodatan rok u kom dužnik može izvršiti svoju obavezu, pod pretnjom pokretanja sudskog postupka naplate potraživanja.

Pregovori

Po prijemu opomene od strane dužnika često se dužnik obrati poveriocu sa predlogom otplate duga na rate ili određenog modaliteta otplate dugovanja. U ovoj fazi pregovora poverilac i dužnik mogu postići dogovor u pogledu načina isplate dugovanja od strane dužnika, što dalje može rezultirati zaključenjem ugovora o regulisanju obaveza odnosno vansudskim poravnanjem.

Ugovor o regulisanju obaveza/Vansudsko poravnanje

Ukoliko u fazi pregovora poverilac i dužnik postignu sporazum oko određenog modaliteta isplate duga od strane dužnika, naredni korak bi bio zaključenje sporazuma koji će to i regulisati. U nedostatku postojanja ovakvog sporazuma, dužnici često i ne ispune svoju obavezu i ne ispoštuju dogovor postignut putem pregovora.

Naplata potraživanja prinudnim putem

Sudska naplata potraživanja sledi kada dužnik nakon prijema opomene i proteka roka ostavljenog u istoj ne izmiri dugovanje, odnosno kada je iz držanja dužnika jasno da neće ispuniti svoju obavezu. U tom slučaju poverilac ima mogućnost i pravo da pokrene postupak prinudne naplate potraživanja, odnosno da naplati svoje potraživanje sudskim putem.  

Naplata dugovanja prinudnim putem sastoji se od niza koraka i procedura:

• slanje opomene pred utuženje;
• podnošenje predloga za izvršenje nadležnom sudu ili izvršitelju (u zavisnosti od vrste usluga iz kojih je nastalo novčano potraživanje);
• donošenje rešenja o izvršenju (ukoliko su ispunjene sve zakonske pretpostavke i uslovi);
• dostavljanje rešenja o izvršenja javnom izvršitelju naznačenom u predlogu (osim kada izvršitelj donosi rešenje) koji dalje rešenje o izvršenju dostavlja poveriocu i dužniku.

Opomena pred utuženje

Opomena pred utuženje u ovom slučaju sadrži iste elemente koji su gore navedeni, a posebno je važno da poverilac poseduje dokaz da je dužnik uredno primio opomenu.

Predlog za izvršenje na osnovu fakture

Predlog za izvršenje podnosi se nadležnom sudu koji je po zakonu ovlašćen da o istom odlučuje, odnosno donese rešenje o izvršenju. Ipak, u zavisnosti od vrste usluge iz koje je nastalo potraživanje, za odlučivanje o predlogu za izvršenje može biti nadležan i javni izvršitelj. U tom smislu,  predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi namirenja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti podnosi se javnom izvršitelju. Ipak, pre podnošenja predloga javnom izvršitelju izvršni poverilac je dužan da podnese zahtev Komori javnih izvršitelja koji će odrediti javnog izvršitelja kome će poverilac podneti predlog.

U predlogu za izvršenje izvršni poverilac je u obavezi da naznači identifikacione podatke dužnika ali i poverioca. U zavisnosti od toga da li su poverilac i dužnik fizičko ili pravno lice zakon propisuje različite vrste podataka koje je potrebno navesti u predlogu za izvršenje.

U samom predlogu za izvršenje poverilac je u obavezi da naznači i verodostojnu ispravu, potraživanje izvršnog poverioca, jedno sredstvo ili jedan predmet, ili više sredstava i predmeta izvršenja, ili zahtev da se izvršenje odredi na celokupnoj imovini izvršnog dužnika kao i druge podatke i isprave koji su potrebni za sprovođenje izvršenja.

Pored toga, u predlogu za izvršenje poverilac je dužan da istakne i zahtev da sud obaveže izvršnog dužnika da namiri novčano potraživanje izvršnog poverioca s odmerenim troškovima postupka u roku od osam dana. Poverilac je, osim toga, u obavezi da u predlogu za izvršenje naznači i (mesno nadležnog) javnog izvršitelja koji će sprovesti izvršenje. 

Na kraju, poverilac je u obavezi da uz predlog dostavi i original fakture, overenu kopiju ili prepis. Ukoliko je u pitanju faktura koju je izdalo strano pravno lice onda je uz istu neophodno priložiti i overeni prevod od strane sudskog prevodioca.

Šta su sredstva i predmeti izvršenja

Sredstva izvršenja su radnje kojima se namiruje potraživanje koje poverilac ima prema dužniku. To mogu biti, recimo, prenos novčanih sredstava sa računa dužnika na račun poverioca, prenos novčanog potraživanja izvršnog dužnika, prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika i ostalo. Sa druge strane, predmeti izvršenja čine stvari i prava nad kojima se sprovodi izvršenje. Kako smo prethodno naveli, poverilac u predlogu mora naznačiti sredstvo i predmet izvršenja odnosno više njih. U rešenju o izvršenju, donetom po osnovu takvog predloga, a radi namirenja novčanog potraživanja (u našem slučaju po osnovu izdate fakture), određuju se sredstvo i predmet izvršenja koji su naznačeni u predlogu za izvršenje.

U tom smislu, ukoliko je u predlogu naznačeno više sredstava i predmeta izvršenja koja istovremeno treba da se sprovedu, u rešenju o izvršenju određuju se sva. U tom slučaju, javni izvršitelj će zaključkom ograničiti izvršenje na samo neka sredstva i predmete, a ukoliko ona nisu dovoljna da se poverilac namiri, javni izvršitelj će zaključkom naložiti sprovođenje izvršenja sledećim sredstvom i predmetom izvršenja.

Ipak, izvršni poverilac koji zahteva izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja iz izvršne ili verodostojne isprave nije dužan da u predlogu za izvršenje naznači sredstvo i predmet izvršenja (izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika). Dakle, u tom slučaju se izvršenje sprovodi na celokupnoj imovini izvršnog dužnika.

Prigovor dužnika

Nakon što postupajući sud ili javni izvršitelj donesu rešenje o izvršenju na osnovu urednog predloga za izvršenje i rešenje se dostavi dužniku, dužnik ima pravo da podnese prigovor. Prigovor može da se izjavi u roku od osam dana od dana prijema rešenja o izvršenju. Ono što je bitno jeste d prigovor odlaže izvršenje rešenja donetog na osnovu verodostojne isprave (u našem slučaju fakture) do pravnosnažnosti. Prigovor se dostavlja izvršnom poveriocu koji ima rok od pet dana od dana dostavljanja da dostavi svoj odgovor.

Dužnik može izjaviti prigovor pobijajući rešenje o izvršenju iz sledećih razloga:

1) ako potraživanje iz verodostojne isprave nije nastalo;

2) ako je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadržaj;

3) ako potraživanje iz verodostojne isprave nije dospelo;

4) ako je obaveza izvršena ili na drugi način prestala;

5) ako je potraživanje zastarelo;

6) ako potraživanje nije prešlo ili nije preneto na izvršnog poverioca ili ako obaveza nije prešla ili nije preneta na izvršnog dužnika;

7) iz razloga propisanih posebnim zakonom.

Ukoliko dužnik izjavi prigovor pobijajući navode iz rešenja, isti ima obavezu da svoje navode iz prigovora učini verovatnim da bi sud takav prigovor usvojio. Ukoliko sud usvoji prigovor dužnika dalji postupak se nastavlja kao parnični postupak. To dalje znači da se sprovode sledeće radnje:

• zakazivanje ročišta;
• predlaganje dokaza i održavanje ročišta na kojima se izvode predmetni dokazi;
• donošenje presude;
• nastavak izvršnog postupka ili obustavljanje izvršnog postupka, u zavisnosti od odluke suda.  

Naime, ukoliko sud u parničnom postupku donese presudu kojom se u celini ili delimično održava na snazi rešenje o izvršenju u delu u kom je izvršni dužnik obavezan da namiri potraživanje, izvršni postupak će se posle pravnosnažnosti presude nastaviti u stanju u kom je bio u trenutku donošenja rešenja kojim je određen zastoj izvršnog postupka. Sa druge strane, ako sud u parničnom postupku donese presudu kojom se u celini ukida rešenje o izvršenju u delu u kom je izvršni dužnik obavezan da namiri potraživanje, posle pravnosnažnosti presude izvršni postupak će se obustaviti.

Šta je verodostojna isprava

Iako u ovom tekstu analiziramo naplatu potraživanja na osnovu izdate fakture, račun odnosno faktura je samo jedna vrsta verodostojnih isprava koje zakon prepoznaje i na osnovu koje možete pokrenuti postupak prinudne naplate svog potraživanja. Ipak, verodostojne isprave jesu i:

1) menica i ček domaćeg ili stranog lica, sa protestom ako je potreban za zasnivanje potraživanja;

2) izvod iz Centralnog registra hartija od vrednosti o stanju na računu zakonitog imaoca obveznica ili instrumenta tržišta novca (trezorski, blagajnički i komercijalni zapisi) i odluka o njihovom izdavanju;

3) izvod iz poslovnih knjiga o izvršenim komunalnim ili srodnim uslugama;

4) obračun ili izvod iz poslovnih knjiga za potraživanje takse za javni medijski servis;

5) javna isprava koja stvara izvršivu novčanu obavezu;

6) bankarska garancija;

7) akreditiv;

8) overena izjava izvršnog dužnika kojom ovlašćuje banku da s njegovog računa prenese novčana sredstava na račun izvršnog poverioca;

9) obračun kamate sa dokazom o osnovu dospelosti i visini potraživanja;

10) privremena ili okončana situacija o izvršenim građevinskim radovima;

11) obračun o nagradi i naknadi troškova advokata.

Ono što je dodatno važno jeste utvrditi da li je verodostojna isprava podobna da se na osnovu nje donese rešenje o izvršenju. U tom smislu, verodostojna isprava će biti podobna da se na osnovu nje donese rešenje o izvršenju ukoliko ista sadrži podatke o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku i predmet, vrstu, obim i dospelost obaveze izvršnog dužnika. U slučaju da dospelost obaveze ne može da se utvrdi iz verodostojne isprave, izvršni poverilac dužan je da uz verodostojnu ispravu priloži pismeni dokaz da je izvršnom dužniku ostavio naknadni rok da ispuni obavezu.

Prinudna naplata potraživanja na osnovu izvršne isprave

Pored naplate potraživanja opisanog u prethodnim redovima, a koje se odnosi na naplatu novčanog potraživanja nastalog na osnovu izdate fakture, kao jedne vrste verodostojne isprave, pojasnićemo i proceduru i postupak naplate potraživanja na osnovu izvršne isprave.

Pre svega, pojasnićemo šta se sve smatra izvršnom ispravom.

Izvršne isprave, shodno Zakonu o izvršenju i obezbeđenju jesu:

1) izvršna sudska odluka i sudsko poravnanje koji glase na davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje;

2) izvršna odluka doneta u prekršajnom ili upravnom postupku i upravno poravnanje koji glase na novčanu obavezu ako posebnim zakonom nije drukčije određeno;

3) izvod iz Registra zaloge i izvod iz Registra finansijskog lizinga;

4) ugovor o hipoteci i založna izjava;

5) plan reorganizacije u stečajnom postupku čije je usvajanje rešenjem potvrdio sud;

6) javnobeležničke isprave koje imaju snagu izvršne isprave;

7) sporazum o rešavanju spora putem posredovanja, koji ispunjava uslove određene zakonom kojim se uređuje posredovanje u rešavanju sporova;

7a) odluka Ustavnog suda kojom je usvojen zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu štete;

8) isprava koja je ovim ili drugim zakonom određena kao izvršna isprava.

U ovom tekstu ćemo pojasniti postupak prinudne naplate potraživanja koje je nastalo na osnovu izvršne sudske odluke, kao najčešću vrstu izvršne isprave na osnovu koje se pokreće postupak prinudne naplate potraživanja.

Šta je izvršna sudska odluka

Sudskom odlukom smatraju se presuda, rešenje i druga odluka doneta u postupku pred sudom, domaćim arbitražnim sudom i sudom časti pri privrednoj komori. Dakle, u slučaju kada ste podneli tužbu nadležnom sudu i nakon što je sproveden celokupan dokazni postupak, zaključena glavna rasprava i doneta sudska odluka odnosno presuda (ili rešenje u određenim slučajevima), posedujete sudsku odluku na osnovu koje možete, po ispunjenju određenih preduslova, pokrenuti postupak prinudne naplate. Sudska odluka odnosno presuda treba da glasi na davanje odnosno činjenje i neophodno je da je ista, pre iniciranja postupka prinudne naplate, postala izvršna. Sudska odluka koja glasi na davanje ili činjenje postaje izvršna ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze. Dakle, tek ukoliko dužnik ne ispuni svoju obavezu u ostavljenom roku za dobrovoljno ispunjenje obaveze (tzv. paricioni rok), sudska odluka postaje izvršna.

U tom slučaju neophodno je da se pribave i klauzula pravnosnažnosti i klauzula izvršnosti kojom se potvrđuje da je sudska odluka postala i pravnosnažna i izvršna. Jedini izuzetak od obaveze pribavljanja klauzule odnosno potvrde izvršnosti jeste situacija kada se predlog za izvršenje podnosi sudu koji je u prvom stepenu odlučivao o potraživanju izvršnog poverioca. U tom slučaju, naime, uz predlog za izvršenje se ne prilaže izvršna isprava, a i ako se priloži, ne mora da sadrži potvrdu o izvršnosti. U svim drugim slučajevima, uz predlog za izvršenje se prilaže i izvršna isprava u originalu, overenoj kopiji ili prepisu.

Da bi izvršna isprava bila podobna da se na osnovu nje donese rešenje o izvršenju, ista mora da sadrži podatke o izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku i predmet, vrstu i obim ispunjenja obaveze. Ako u izvršnoj ispravi nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, on iznosi osam dana od dostavljanja izvršne isprave izvršnom dužniku.

Javnobeležnički zapis kao izvršna isprava

Ono što poverioci mogu učiniti još kako bi osigurali svoj položaj u smislu izvesnosti i pojednostavljenja postupka naplate potraživanja jeste zaključivanje sporazuma odnosno poravnanja sa dužnikom u formi javnobeležničkog zapisa. Naime, javnobeležnički zapis, ukoliko sadrži sve elemente utvrđene zakonom, predstavlja izvršnu ispravu na osnovu koje se može sprovesti izvršenje.

Predmetno daje mogućnost poveriocu da, po dospelosti obaveze, pokrene izvršni postupak podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu javnobeležničkog zapisa kao izvršne isprave. Na taj način poverilac može mnogo efikasnije sprovesti zaštitu svojih prava, direktnim iniciranjem izvršnog postupka i prinudnom naplatom svog potraživanja.

Žalba protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu izvršne isprave

Izvršni dužnik može da pobija žalbom rešenje o izvršenju, i to iz sledećih razloga:

1) ako isprava na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju nema svojstvo izvršne isprave;

2) ako je izvršna isprava na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju poništena, ukinuta, preinačena, stavljena van snage ili nije izvršna;

3) ako su sudsko ili upravno poravnanje ili javnobeležnički zapisnik o poravnanju na osnovu kojih je doneto rešenje o izvršenju poništeni ili na drugi način stavljeni van snage;

4) ako nije protekao rok za ispunjenje obaveze izvršnog dužnika;

5) ako obaveza izvršnog dužnika zavisi od prethodnog ili istovremenog ispunjenja obaveze izvršnog poverioca ili od nastupanja uslova, a izvršni poverilac nije ispunio svoju obavezu ili nije obezbedio njeno ispunjenje ili uslov nije nastupio;

6) ako je potraživanje iz izvršne isprave prestalo;

7) ako potraživanje nije prešlo ili nije preneto na izvršnog poverioca ili ako obaveza nije prešla ili nije preneta na izvršnog dužnika;

8) ako je protekao rok u kome može da se zahteva izvršenje;

9) ako je izvršenje određeno na stvarima i pravima koji su izuzeti od izvršenja ili na kojima je izvršenje ograničeno;

10) ako je nastupila zastarelost potraživanja iz izvršne isprave;

11) ako je u rešenju o izvršenju određen mesno nenadležan javni izvršitelj;

12) iz razloga propisanih posebnim zakonom.

Ukoliko sud usvoji žalbu, onda se rešenjem o usvajanju žalbe obustavlja izvršni postupak, preinačava prvostepeno rešenje o izvršenju i odbija predlog za izvršenje, ili se ukida prvostepeno rešenje o izvršenju i odbacuje predlog za izvršenje. Ako je sprovođenje izvršenja počelo, pored obustave izvršnog postupka ukidaju se i sve sprovedene izvršne radnje.

Platni nalog

Pored pokretanja postupka prinudne naplate novčanog potraživanja putem podnošenja predloga za izvršenje, zakonom je predviđeno i izdavanje platnog naloga, kao vrste postupka putem kojeg se takođe vrši naplata dospelog potraživanja. Naime, ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu, a predmetno potraživanje se dokazuje verodostojnom ispravom priloženom tužbi u izvorniku ili overenom prepisu, sud će da izda nalog tuženom da ispuni tužbeni zahtev, odnosno da izda platni nalog. Navedeno pod uslovom da je uz tužbu priložen i dokaz o uručenoj opomeni za plaćanje dospelog potraživanja. Dakle i u ovom slučaju pre pokretanja postupka je neophodno da poverilac dužniku uputi opomenu.

U smislu zakona koji uređuje postupak izdavanja platnog naloga, kao verodostojne isprave smatraju se naročito:

1) javne isprave;

2) privatne isprave na kojima je potpis obveznika overio organ nadležan za overavanje;

3) menice i čekovi sa protestom i povratnim računom ako su oni potrebni za zasnivanje zahteva;

4) izvodi iz overenih poslovnih knjiga;

5) fakture;

6) isprave koje po posebnim propisima imaju značaj javnih isprava.

Ipak, ukoliko se na osnovu verodostojne isprave na osnovu koje je podneta tužba za izdavanje platnog naloga, može tražiti izvršenje odnosno može podneti predlog za izvršenje, sud će izdati platni nalog samo ukoliko poverilac učini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga. U suprotnom, sud će tužbu odbaciti. Sud izdaje platni nalog bez održavanja ročišta, a isti dostavlja strankama odnosno tužiocu (poveriocu) i tuženom (dužniku).

Tuženi ima pravo da podnese prigovor u roku od osam dana od dana prijema platnog naloga. Ukoliko je prigovor podnet od strane tuženog blagovremen, sud će zakazati ročište za glavnu raspravu. Tužilac i tuženi u daljem postupku mogu da ističu nove činjenice i predlažu nove dokaze u prilog svojim tvrdnjama. Nakon sprovedenog dokaznog postupka, sud će doneti odluku da li platni nalog u celini ili delimično ostaje na snazi ili se ukida.

Preuzimanje duga

Ugovor o preuzimanju duga se zaključuje između dužnika i preuzimaoca, koji  stupa na mesto pređašnjeg dužnika, a ovaj se oslobađa obaveze. Da bi ugovor o preuzimanju duga imao dejstvo, poverilac mora dati svoj pristanak. Uslov pristanka poverioca u pogledu promene dužnika kroz zaključenje ovakvog ugovora je potpuno opravdan, imajući u vidu da od izuzetne važnosti za poverioca ko stupa na mesto dužnika.

O zaključenom ugovoru o preuzimanju duga poverioca može poverioca izvestiti kako dužnik tako i preuzimalac, i svakome od njih može poverilac saopštiti svoj pristanak na preuzimanje duga. Ukoliko poverilac nije eksplicitno dao svoj pristanak ali je primio bez ograde neko ispunjenje od strane preuzimaoca, koje je isti učinio u svoje ime, pretpostavljaće se da je dao svoj pristanak.

Za vreme dok poverilac ne bude dao svoj pristanak na ugovor o preuzimanju duga, kao i ako on odbije da dâ pristanak, ugovor o preuzimanju duga ima dejstva ugovora o preuzimanju ispunjenja. Ugovorom o preuzimanju ispunjenja, koji se zaključuje između dužnika i trećeg lica, treće lice se obavezuje prema dužniku da ispuni njegovu obavezu prema njegovom poveriocu.

U slučaju da je u vreme poveriočevog pristanka na ugovor o preuzimanju duga preuzimalac bio prezadužen, a poverilac to nije znao niti je morao znati, pređašnji dužnik se ne oslobađa obaveze prema poveriocu, a ugovor o preuzimanju duga ima dejstvo ugovora o pristupanju dugu. Ugovorom o pristupanju dugu treće lice stupa u obavezu pored dužnika, dakle odgovara poveriocu zajedno sa dužnikom za ispunjenje obaveze.

Zastarelost potraživanja

Prilikom iniciranja postupka naplate potraživanja važno je voditi računa o nastupanju zastarelosti. Zastarelost nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. U slučaju nastupanja zastarelosti, poverilac gubi pravo da zahteva ispunjenje obaveze.

U zavisnosti od vrste potraživanja, rokovi zastarelosti iznose deset, pet, tri godine i godinu dana.

U određenim slučajevima može doći i do prekida zastarelosti. U tom smislu, zastarevanje se prekida kada dužnik prizna dug. Ovo priznanje ne mora nužno biti učinjeno davanjem izjave poveriocu, već i na posredan način kao što je recimo plaćanje kamate. Zastarevanje može biti prekinuto i poveriočevom radnjom, odnosno podnošenjem tužbe ili svakom drugom radnjom poverioca preduzetom protiv dužnika, pred sudom ili drugim nadležnim organom, a u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja. U slučaju prekida, zastarevanje počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost.

Dakle, izuzetno je važno voditi računa o zastarelosti potraživanja i preduzeti blagovremeno sve radnje usmerene na naplatu potraživanja.

Naplata potraživanja – najčešća pitanja

Uprkos jasno definisanim zakonima i procedurama naplata dugovanja nije jednostavan proces – naplata potraživanja izaziva mnoge nedoumice i postavlja mnoga pitanja

Zaključak

Naplata potraživanja je proces koji inicira poverilac koji prema dužniku ima neplaćeno a dospelo potraživanje. Postupak naplate duga se može pokrenuti protiv dužnika i kada je isti pravno lice, fizičko lice, pa i državni organ. U zavisnosti od toga da li je potraživanje nastalo na osnovu izvršne ili verodostojne isprave razlikuje se i sam postupak prinudne naplate potraživanja. Ipak, pre iniciranja samog postupka naplate potraživanja važno je voditi računa o zastarelosti potraživanja, imovinskim prilikama dužnika i ispunjenju ostalih preduslova u cilju uspešne naplate potraživanja.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa predmetnom temom, budite slobodni da nas kontaktirate putem imejla office@ncrlawyers.com ili putem telefona +381677049551.