Vodič za otvaranje firme u Srbiji

Početak poslovanja skopčan je sa mnogobrojnim poslovnim odlukama koje je potrebno doneti od kojih je jedna od osnovnih i veoma važnih izbor odgovarajuće pravne forme za osnivanje preduzeća u Srbiji, a to je najčešće doo ili preduzetnik. Ova odluka dodatno je značajna ukoliko se radi o stranim investitorima koji dolaze u Srbiju i kojima je potrebno da poznaju pravni sistem Republike Srbije kako bi mogli da donesu najadekvatniju odluku za njihovo poslovanje i ostvarivanje svojih poslovnih ciljeva. S druge strane, registracija odgovarajuće pravne forme putem koje ćete obavljati svoje poslovanje je ne samo vaše pravo, već i obaveza s obzirom da obavljanje privredne delatnosti bez registracije firme predstavlja krivično delo za koje se može izreći i kazna zatvora.

S obzirom na navedeno, u ovom članku Vam ukazujemo šta je potrebno za otvaranje firme i registraciju u Agenciji za privredne registre, zatim različite mogućnosti koje imate na raspolaganju u zavisnosti od vaših potreba, kao što je recimo poslovanje bez pečata, a kako bi firma koju registrujete odgovarala vašim potrebama i potrebama vašeg biznisa. Dodatno, upoznaćemo vas i kakvu pomoć države za otvaranje firme možete da očekujete, učešće na tenderu kao i mogućnost dobijanja nepovratnih kredita.

Odabir pravne forme pre osnivanje firme u Srbiji

Kada odlučite da se upustite u poslovni poduhvat među prvim pitanjima koje se postavlja je kako registrovati firmu i šta vam je sve potrebno, kako pre tako i nakon osnivanja firme. Da biste obavljali privrednu delatnost potrebno je da to činite u određenoj pravnoj formi odnosno u formi privrednog subjekta. Osnovni propis koji reguliše privredno poslovanje jeste Zakon o privrednim društvima koji predviđa da poslovanje u Srbiji možete vršiti bilo u formi preduzetnika bilo u formi privrednih društava. Pravne forme društva su ortačko društvo, komanditno društvo, društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo. Najzastupljenija pravna forma u kojoj se organizuje poslovanje jeste doo kao i preduzetnička radnja.

Osnivanje doo preduzeća

U ovom odeljku ćemo pojasniti šta znači doo kao i koji su uslovi i koraci za otvaranje doo. Takođe, pojasnićemo i proces prodaje firme odnosno doo kao i proces preuzimanja firme radi nastavka obavljanja delatnosti.

Društvo sa ograničenom odgovornošću – je društvo u kome jedan ili više članova društva imaju udele u osnovnom kapitalu društva, s tim da članovi društva ne odgovaraju za obaveze društva, osim u izuzetnim slučajevima. Ovaj način organizovanja poslovanja, pored preduzetnika, predstavlja i najpopularniju formu za koju se većina odlučuje da posluje, a njen najveći benefit jeste upravo isključenje bilo kakve odgovornosti članova odnosno osnivača za poslovanje društva. Samim tim, ovakva pravna forma omogućava da ljudi jednostavnije ulaze u poslovne poduhvate gde postoji pojačan poslovni rizik, s obzirom da i u slučaju bankrotstva firme, lična imovina osnivača ostaje zaštićena.

Prilikom prilikom preuzimanja firme, veoma je bitno sprovesti detaljnu i sveobuhvatnu proveru poslovanja firme (Due Diligence), kako sa finansijskog, komercijalnog tako i pravnog aspekta. Dakle, prilikom prodaje firme doo postoji velika verovatnoća da će potencijalni kupac tražiti na uvid dokumentaciju i dostavljanje neophodnih informacija kako bi sproveo detaljnu proveru poslovanja firme i upoznao se sa načinom funkcionisanja.

Osnivanje preduzetničke radnje

Preduzetnik – poznatiji kao preduzetnička radnja, agencija, studio i slično predstavlja najjednostavniji oblik poslovanja. Suštinski preduzetnik jeste fizičko lice koje je registrovano za obavljanje privredne delatnosti. S obzirom na to, ovaj sistem poslovanja pogodan je za početnike ili za one koji se bave jednostavnijim delatnostima u kojima je rizik poslovanja niži (kafići, restorani, frizeri, kozmetički saloni i sl.). Takođe, ova forma poslovanja preporučuje se i strancima pojedincima koji dolaze u Srbiju kako bi obezbedili privremeni boravak i nastavili svoje poslovanje, kao najjednostavnija opcija dok se više ne upoznaju sa poslovnim okruženjem i prošire svoje poslovanje.

Ono što je osnovna karakteristika poslovanja kroz formu preduzetnika jeste da da fizičko lice ili osnivač u potpunosti odgovara celokupnom svojom imovinom za obaveze koje preuzme na sebe poslujući kao preduzetnik zbog čega se ova delatnost ne preporučuje kod visoko rizičnih poslova odnosno poslova kod koji su već razrađeni i dostigli određeni nivo poslovnog razvoja.

S druge strane za ovaj rizik preduzetnik je i nagrađen sa jedne strane s obzirom da, u slučaju da vodi knjige, porez na dobit iznosi 10% za razliku od poreza na dobit pravnog lica koji iznosi 15%.

Akcionarsko društvo

Akcionarsko društvo – je društvo čiji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili više akcionara koji ne odgovaraju za obaveze društva. Sličan model poslovanja kao društvo sa ograničenom odgovornošću s tim što u ovom slučaju osnivači umesto udela stiču akcije koje mogu biti različite vrste odnosno klase. Akcije se takođe mogu kotirati na berzi pa i u tom pogledu razlikujemo zatvorena i otvorena akcionarska društva. Upravo ova mogućnost kotiranja akcija na berzi dovodi do toga je kod akcionarskih društava postoji primat da poslovanje u potpunosti bude usklađeno sa domaćim propisima a sa druge strane daje mogućnost prikupljanja finansiranja na tržištu kapitala.

Pored ovih modela poslovanja, za strane investiture značajno je da oni mogu osnivati i ogranke stranih pravnih lica odnosno predstavništva.

Ortačko društvo

Ortačko društvo – je društvo dva ili više ortaka koji su neograničeno solidarno odgovorni celokupnom svojom imovinom za obaveze društva. Samim tim, za razliku od preduzetnika ortačko društvo podrazumeva postojanje dva ili više lica odnosno ortaka od kojih svaki od njih ima ovlašćenje za redovno upravljanje društvom i donošenje odluka. Samim tim, slobodno možemo reći da je svaki od ortaka „direktor“ ortačkog društva. Dodatno kao osnivački ulog ortaci za razliku od osnivača društva sa ograničenom odgovornošću kao nenovčani kapital mogu uložiti i svoj rad. Ono što je preduslov za postojanje ortačkog društva jesu izvanredni odnosi između ortaka i saglasnost u pogledu načina poslovanja, jer će u suprotnom ortačko društvo biti blokirano u radu zbog nemogućnosti odlučivanja.

Ogranci i predstavništva pravnih subjekata

Ogranak je izdvojeni organizacioni deo privrednog društva na teritoriji Republike Srbije preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom, odnosno to je ogranak domaćeg pravnog lica. Ogranak stranog privrednog društva je njegov izdvojeni organizacioni deo preko koga to društvo obavlja delatnost u Republici Srbiji u skladu sa zakonom.

S obzirom da predstavlja samo izdvojeni organizacioni deo svog osnivača ogranak nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za račun osnivača koji neograničeno odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju njegovog ogranka.

Predstavništvo stranog privrednog društva je njegov izdvojen organizacioni deo koji može obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnog posla tog društva. Samim tim, ono kao i ogranak nema svojstvo pravnog lica ali takođe ima i limitiranu poslovnu sposobnost. Naime, predstavništvo može zaključivati samo pravne poslove u vezi svog tekućeg poslovanja ali ne i obavljati delatnost u ime osnivača.

Priprema dokumentacije pre registrovanja subjekta u APR

U slučaju firme odnosno društva sa ograničenom odgovornošću potrebno je da pripremite:

Osnivački akt

Osnivački akt jeste osnovni akt kojim postavljate temelje načina na koji ćete funkcionisati. Samim osnivačkim aktom definišete visinu i vrstu osnovnog kapitala, rokove za uplatu, procente udela, nadležnost i ograničenja u radu direktora, ovlašćenja skupštine i regulišete mnoga druga pitanja koja su od značaja za funkcionisanje ali i zaštitu vašeg poslovanja. Ono što zakon predviđa kao obaveznu sadržinu:

1) podatke o članovima društva;

2) poslovno ime i sedište društva;

3) pretežnu delatnost društva;

4) ukupan iznos osnovnog kapitala društva;

5) iznos novčanog uloga, odnosno novčanu vrednost i opis nenovčanog uloga svakog člana društva;

6) vreme uplate, odnosno unošenja uloga u osnovni kapital društva;

7) udeo svakog člana društva u ukupnom osnovnom kapitalu izražen u procentima;

8) određivanje organa društva i njihovih nadležnosti.

Odluka o imenovanju direktora

Iako se direktor može imenovati samim osnivačkim aktom naša preporuka je da to učinite u posebnoj odluci koju donosi skupština firme. Odlukom određujete koliko direktora ćete imenovati, način na koji će oni zastupati društvo (samostalno ili zajednički), trajanje mandata, organičenja u zastupanju kao i druge neophodne detalje u vezi sa njegovim radom.

Identifikaciona dokumenta osnivača

U pogledu identifikacionih dokumenata koje je potrebno priložiti, za domaće fizičko lice to je očitana lična karta a za stranog državljanina kopija pasoša. S druge strane, ukoliko je u pitanju pravno lice, potrebno je priložiti izvod iz nadležnog privrednog registra. U slučaju stranog pravnog lica, u zavisnosti od zemlje porekla, biće potrebno da predmetni izvod bude legalizovan i preveden na srpski jezik kod ovlašćenog prevodioca.

Podaci koje je potrebno registrovati su:

1) za domaće fizičko lice – lično ime, pol i jedinstveni matični broj građana;

2) za stranca – lično ime, pol, broj pasoša i država izdavanja, odnosno evidencijski broj za stranca, odnosno broj lične karte stranca i zemlja izdavanja;

3) za domaće pravno lice – poslovno ime, adresa sedišta i matični broj;

4) za strano pravno lice – poslovno ime, adresa sedišta, broj pod kojim se to pravno lice vodi u matičnom registru i država u kojoj je to lice registrovano.

Potvrde o uplati taksi

Potrebno je da se izvrši i uplata takse i dostavi potvrda o izvršenoj uplati. Predmetna potvrda ne mora sadržati pečat banke ili potpis ovlašćenog lica. Iznosi takse se često menjaju pa je potrebno da iznose proverite na sledećem linku.

Takođe za pojedine delatnosti potrebno je da dostavite i dodatnu dokumentaciju kao što su potvrde nadležnih organa o ispunjenosti uslova za obavljanje predmetne delatnosti (banke, apoteke, osiguravajuća društva i sl.) pa je i to jedan od razloga što proceduru registracije treba da sprovedete u saradnji sa advokatom.

Dakle, dokumentacija koju je potrebno pripremiti pre postupka registrovanja u APR je:

• Osnivački akt;
• Odluka o imenovanju direktora;
• Identifikaciona dokumenta osnivača;
• Potvrde o uplati taksi.

Postupak registracije u APR

Za registraciju i sprovođenje svih promena kod privrednih subjekata nadležna je Agencija za privredne registre. Sama procedura sprovodi se u skladu sa Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre i isključivo elektronski u slučaju osnivanja firme odnosno društva sa ograničenom odgovornošću. Samim tim, potrebno je da posedujete kvalifikovani elektronski sertifikat izdat u Srbiji kako biste kompletirali postupak registracije.

Ukoliko ne posedujete elektronski sertifikat registraciju može izvršiti jedino vaš advokat kao jedino ovlašćeno lice za zastupanje u postupku osnivanja i sprovođenje drugih prijava pred nadležnim registrom.

Sama procedura počev od podnošenja prijave pa do dobijanja rešenja o osnivanju traje do 5 radnih dana, a rešenje dobijate u elektronskoj formi dok se za izdavanje rešenja u pisanoj formi plaća dodatna naknada. Donošenjem rešenja o osnivanju smatra se da možete da krenete sa poslovanjem i kreću da teku rokovi za podnošenje odgovarajućih prijava za PDV, registraciju krajnjih vlasnika i pripreme druge neophodne dokumentacije neophodne za poslovanje. Zbog toga je, pre samog započinjanja procesa odabira odgovarajuće pravne forme za poslovanje i iniciranja postupka registracije, potrebno da pored advokata imate i svog odabranog računovođu koji će biti spreman da odmah po osnivanju, blagovremeno izvrši sve neophodne poreske prijave kako ne biste zbog propuštenih rokova plaćali prekršajne kazne.

Dakle, za registraciju doo u APR-u potrebno je podneti:

• Registracionu prijavu;
• Dokaz o uplati takse;
• Osnivački akt;
• Odluku o imenovanju direktora;
• Identifikacioni dokument;
• Punomoćje za zastupanje.

Sa druge strane, za registraciju preduzetnika u APR-u podnosi se:

• Registraciona prijava;
• Dokaz o uplati takse;
• Identifikacioni dokument;
• Punomoćje za zastupanje.

Pošto se izvršili registraciju firme kod nadležnog organa potrebno je da se preuzmu dodatni koraci kako bi se okončala čitava procedura.

Naime, najpre je potrebno inicirati postupak za otvaranje računa u poslovnoj banci. Sam postupak otvaranja računa inicira direktor firme odnosno advokat po ovlašćenju. Postupak otvaranja može trajati od 5 do čak 15 radnih dana u zavisnosti od delatnosti kojom se bavite, te da li se radi o stranom ili domaćem pravnom licu kao i složenosti vaše korporativne strukture.

Potrebno je takođe u skladu sa Zakonom o arhivskoj građi izvršiti prijavu početka obavljanja delatnosti i dostaviti opšte akte i arhivsku knjigu na potvrđivanje.

Takođe u roku od 15 dana potrebno je u skladu sa Zakonom o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika registrovati stvarne vlasnike kao i podneti neophodne poreske prijave, posebno ukoliko ste u sistemu PDV-a.   

Koliko košta otvaranje firme

Dodatna stavka koju treba imati u vidu jesu i troškovi otvaranja firme, odnosno koliko košta otvaranje firme.

Naknada za registraciju osnivanja doo, ogranka stranog privrednog društva i predstavništva stranog privrednog društva, sa registracijom dokumenata koji se registruju u skladu sa zakonom iznosi 6.500,00 dinara. Sa druge strane, ukoliko je elektronski podneta prijava za osnivanje, naknada će iznositi 5.900,00 dinara. Ukoliko želite da registrujete ogranak domaćeg privrednog društva, naknada u tom slučaju iznosi 3.100,00 dinara po ogranku.

Visina naknade za registraciju osnivanja preduzetnika iznosi 1.600,00 dinara, dok će iznos naknade biti 1.500,00 dinara ukoliko je podneta prijava elektronskim putem.

U slučaju osnivanja doo, dodatan trošak predstavlja i osnovni kapital, čiji je minimalni iznos 100,00 dinara. Ipak, ulog se ne mora uplatiti odmah prilikom osnivanja doo već je obavezan njegov upis, dok se u osnivačkom aktu mora odrediti u kom roku će se uplatiti osnovni kapital odnosno ulog. U tom slučaju, važno je znati da rok za uplatu ne može biti duži od pet godina od dana donošenja osnivačkog akta.

Početak poslovanja

Nakon što je uspešno sproveden postupak registracije firme odnosno preduzetničke radnje, sledeći korak jeste otvaranje računa u banci. Za otvaranje računa u banci biće potrebno da popunite zahtev za otvaranje računa, karton deponovanih potpisa, potpišete ugovor o otvaranju i vođenju računa, uz dostavljanje informacija shodno zahtevu poslovne banke.

Dodatno, po izvršenoj registraciji firme izrađujete i pečat ali Vaše poslovanje možete vršiti i bez pečata, ali svakako imate mogućnost da isti koristite.

PIB i matični broj Vam se dodeljuje u samom postupku registracije pred APR-om, tako da ćete po završenom postupku osnivanja firme imati ove podatke.

Prilikom podnošenja registracione prijave osnivanja imate mogućnost da izaberete da li ćete odmah biti u sistemu PDV-a ili ne. Međutim, čak i ukoliko se ne odlučite da se odmah registrujete u sistemu PDV-a, važno je da imate u vidu da ćete u jednom slučaju biti u obavezi da se registrujete kao obveznik PDV-a, odnosno ko ulazi u PDV. U pitanju je situacija kada vaš ukupan promet dobara i usluge u prethodnih 12 meseci prelazi iznos od osam miliona dinara. Ukoliko, dakle, u periodu od prethodnih 12 meseci ostvarite promet koji je veći od osam miliona dinara, u obavezi ste da podnesete evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu.

Jedan od koraka koje možete preduzeti i pre osnivanja firme jeste pribavljanje digitalnog potpisa odnosno kvalifikovanog elektronskog sertifikata. Elektronski sertifikat, ukoliko ste državljanin Republike Srbije možete koristiti putem lične karte, a ukoliko ste strani državljanin elektronski sertifikat možete pribaviti u nekoj od sertifikovanih agencija za izdavanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata. Imajući u vidu da je posedovanje elektronskog sertifikata neophodno (posebno u slučaju registracije stvarnih vlasnika u slučaju osnivanja doo), naša preporuka je da isti pribavite pre osnivanja firme kako biste uštedeli i vreme i troškove u pogledu dodatnih taksi.

Nakon što ste osnovali firmu ili otvorili svoju preduzetničku radnju, jedan od sledećih koraka jeste i odabir knjigovođe. Pri odabiru knjigovođe je važno da imate u vidu Vaše potrebe i vrstu Vaše delatnosti. Knjigovođa će biti zadužen za obračun zarada, podnošenje završnog računa i vođenje celokupnog računovodstvenog dela.

Pored toga, ukoliko ste osnovali firmu u formi doo, bićete u obavezi da vodite knjige odnosno da angažujete knjigovođu.

Sa druge strane, ukoliko ste osnovali preduzetničku radnju možete da budete ili paušalac ili da se odlučite da vodite knjige, odnosno možete otvoriti paušalnu firmu ili firmu u kojoj ćete biti u radnom odnosu. Dakle, preduzetnik shodno poreskom režimu može da bude 1) paušalac – kada nije u obavezi da vodi knjige ili 2) knjigaš – kada postoji obaveza vođenja knjiga. Ipak, u određenim slučajevima ćete biti u obavezi da vodite knjige, odnosno neće postojati mogućnost da Vaše poslovanje organizujete kao paušalac. Naime, ukoliko je Vaš ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez veći od šest miliona dinara, neće Vam se priznati pravo na paušalno oporezivanje, odnosno bićete u obavezi da vodite knjige.

Dodatno, za određene vrste delatnosti nije moguće biti u paušalnom sistemu oporezivanja, odnosno kao paušalac imate limitiran izbor delatnosti. Tako, ukoliko se odlučite da obavljate delatnost iz oblasti trgovine na veliko i trgovine na malo, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama, nećete imati pravo na paušalno oporezivanje.

Ipak, postoje određene prednosti i jednog i drugog poreskog režima. U tom smislu, ukoliko ste paušalac nećete morati da pravdate troškove niti da podnosite završni račun niti ste u obavezi da imate knjigovođu, dok sve ove obaveze postoje ukoliko vodite knjige. Sa druge strane, kao knjigaš niste ograničeni u izboru delatnosti niti imate limit prihoda, što je slučaj sa preduzetnikom paušalcem. Svakako, pri izboru odgovarajućeg poreskog režima treba voditi računa o vrsti delatnosti i očekivanom razvoju poslovanja.

Zaključak

Dakle, prilikom osnivanja firme ili preduzetničke radnje potrebno je imati u vidu sve prethodno nabrojane korake i radnje koje je potrebno preduzeti. Kako je najčešći način poslovanja u Srbiji u formi preduzetnika ili društva sa ograničenom odgovornošću tzv. firme ovde vam ukazujemo na neke od najbitnijih razlika koje treba da imate u vidu prilikom donošenja odluke u kojoj pravnoj formi ćete poslovati.

Dakle osnovne karakteristike preduzetnika su:

• Jednostavnost poslovanja i osnivanja
• Za pojedine delatnosti dostupan paušalni model oporezivanja
• Odgovornost za poslovanje celokupnom imovinom
• Mogućnost pauziranja u obavljanju delatnosti
• Manje poresko opterećenje
• Manji zaprećeni iznosi propisanih kazni za prekršaje i privredne prestupe u odnosu na firme
• Pogodni za manje rizične delatnosti
• Nemogućnost postojanja suosnivača

S druge strane ono što je specifično za poslovanje preko firme odnosno društva sa ograničenom odgovornošću:

• Nepostojanje odgovornosti za poslovanje društva
• Mogućnost postojanja više osnivača
• Veća kreditna sposobnost kod banaka
• Mogućnost prenosa udela i prodaje firme
• Mogućnost uspostavljanja sistema nagrađivanja zaposlenih kroz dodele udela u firmi (ESOP)
• Veće poresko opterećenje
• Više pravnih obaveza u pogledu donošenja i poštovanja određenih pravilnika i drugih pravnih akata
• Rigoroznije kazne u slučaju prekršaja i privrednih prestupa

Samim tim, imajući u vidu navedene karakteristike, potrebno je da, razmislite o tome koja forma najviše odgovara vašim potrebama, dok preporučujemo da konačnu odluku o tome donesete u saradnji sa svojim advokatom s obzirom na to da postoje neke delatnosti koje se mogu vršiti samo u određenoj pravnoj formi.

Prednosti osnivanja firme u Beogradu

Kada ste se odlučili u kojoj formi ćete započeti poslovanje, bitno je doneti odluku i u kom mestu će biti sedište Vaše firme odnosno preduzetničke radnje. Prednosti osnivanja firme u Beogradu svakako jesu velike, imajući u vidu da ćete biti u mogućnosti da ostvarite kontakt sa najvećim brojem poslovnih partnera baš u Beogradu. Dodatno, organizacija poslovanja, u zavisnosti od modela Vašeg biznisa, može biti značajno efikasnija i lakša ukoliko se odlučite da otvorite firmu u Beogradu. Pored toga, Novi Sad kao i Niš predstavljaju dobre centre iz kojih možete vršiti Vaše poslovanje i razvijati Vaš biznis.

Svakako, postoji opcija i da Vaše poslovanje obavljate u više gradova, osnivanjem ogranka, na koji način ćete postići veću prisutnost Vašeg biznisa na tržištu.

Prednosti poslovanja u manje razvijenim opštinama

Iako osnivanje firme u većem gradu ima svojih prednosti, ukoliko se odlučite da Vaše poslovanje organizujete u manjem mestu odnosno u manje razvijenim opštinama, imajte u vidu da možete ostvariti i određene subvencije.

U tom smislu, Nacionalna služba za zapošljavanje raspisuje konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za preduzetnike. Da biste učestvovali u programu dodele subvencija, neophodno je da se vodite na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i da imate završenu obuku za razvoj preduzetništva. Prilikom odlučivanja o dodeli bespovratnih sredstava, ocenjivaće se biznis plan i vodiće se računa da lice pripada kategoriji teže zapošljivih lica. Pored toga, prednost će imati žene i to uz manje razvijenih opština.

Pored toga, aktuelan je i konkurs Evropske banke za obnovu i razvoj i to za preduzetnike i vlasnike malih i srednjih preduzeća. Ono što je bitno da biste mogli da konkurišete, između ostalog, jeste i da nemate tekućih sudskih procesa, da preduzeća imaju većinsko domaće vlasništvo te da posluju duže od dve godine.

Ukoliko Vam je potrebna pravna pomoć i asistencija prilikom otvaranja firme u Srbiji, budite slobodni da nas kontaktirate i zakažete konsultacije.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa otvaranjem firme u Beogradu i Srbiji, budite slobodni da nas kontaktirate putem imejla office@ncrlawyers.com ili putem telefona +381677049551.