Zaštita i registracija patenta je postupak kojim se štiti pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike odnosno tehnologije, odnosno kojim se omogućava da pronalazač zaštiti svoj pronalazak. Opravdano se može postaviti pitanje zašto uopšte ulagati u nove ideje i rešenja ukoliko to za Vas i Vaš biznis stvara dodatne troškove u vidu preuzimanja neophodnih pravnih mera zarad zaštite intelektualne svojine. Možda najbolji primer koji daje odgovor na predmetno pitanje je činjenica da je prema istraživanju Svetske banke u 1978. godini vrednost nematerijalnih sredstava u odnosu na ukupnu imovinu u firmama iznosila samo 5%. Danas nematerijalna imovna (odnosno intelektualna svojina) iznosi više od 75% vrednosti imovine firmi. Takođe, kada se pogleda izveštaj Forbsa za 2023. godinu za top deset navećih kompanija sveta, može se reći da se vrednost bar šest kompanija sa ove liste zasniva gotovo isključivo na vrednosti njihove intelektualne svojine.
Šta je patent
Patent je pravo kojim se štiti pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike odnosno tehnologije.
Iako bismo na prvi pogled pomislili da se patentnim pravom može zaštiti bilo koji pronalazak, pravo postavlja određenje uslove koje pronalazak mora ispuniti kako bi uživao patentnu zaštitu. Patent podrazumeva pronalazak koji je:
- Nov;
- Inventivan;
- Industrijski primenljiv.
Nov pronalazak
Pronalazak je nov ako nije obuhvaćen stanjem tehnike. Stanje tehnike, čini:
1) sve što je dostupno javnosti pre datuma podnošenja prijave pronalaska, pisanim ili usmenim opisom, upotrebom ili na bilo koji drugi način;
2) sadržaj svih patentnih prijava pronalazaka podnetih u Republici Srbiji.
Inventivan pronalazak
Pronalazak ima inventivni nivo ako za stručnjaka iz odgovarajuće oblasti ne proizlazi, na očigledan način, iz stanja tehnike, dakle iz onoga što je već dostupno javnosti.
Industrijska primenljivost pronalaska
Pronalazak je industrijski primenljiv ako se predmet pronalaska može proizvesti ili upotrebiti u bilo kojoj grani industrije, uključujući i poljoprivredu.
Dakle, nakon sprovedenog postupka ispitivanja, patent će se priznati za pronalazak koji:
• je nov – ukoliko isto rešenje nije bilo dostupno javnosti pre datuma podnošenja prijave za zaštitu pronalaska;
• ima inventivni nivo – pronalazak ne proizilazi na očigledan način u poređenju sa rešenjima koja su već dostupna javnosti, odnosno poznata, u odgovarajućoj oblasti tehnike;
• je industrijski je primenljiv – može se proizvesti ili upotrebiti u bilo kojoj grani industrije.
Ko ima pravo na zaštitu
Pravo na zaštitu pronalaska ima pronalazač ili njegov pravni sledbenik ili njegov naslednik, odnosno poslodavac. Ako je više pronalazača došlo do pronalaska zajedničkim radom, njima pripada zajedničko pravo na zaštitu. Prava pronalazača koji je stvorio pronalazak u radnom odnosu i prava poslodavca kod koga je pronalazak nastao utvrđuju se na osnovu opštih akata ili ugovorom između poslodavca i zaposlenog, zbog čega je, u slučaju da se bavite razvojem novih tehnologija, neophodno da svojim internim aktima na detaljan način regulišete pitanje zaštite svoje intelektualne svojine i odnos sa zaposlenima.
Razlog zašto je bitno da što pre preduzmete korake u zaštiti Vašeg pronalaska odnosno patenta, jeste činjenica da pravo na zaštitu pronalaska pripada licu koje je prvo podnelo prijavu patenta ili malog patenta. Naime, ukoliko dva ili više lica stvore pronalazak nezavisno jedno od drugog, pravo na zaštitu pronalaska pripada licu koje je podnelo prijavu patenta ili malog patenta, čiji je datum podnošenja najraniji. Zato je neophodno da blagovremeno podnesete prijavu u cilju zaštite Vaših prava.
Pravo zaštite patenta pruža mogućnost zaštite imaoca prava na period od 20 godina. Ovo pravo garantuje pronalazaču da konkurenti ne mogu ekonomski iskorišćavati predmetni pronalazak već monopol nad njegovim ekonomskim iskorišćavanjem ima samo pronalazač ili lice koje on ovlasti.
Zaštita pronalaska iz radnog odnosa
U praksi često dolazi do situacije da svojstvo pronalazača ima lice koje je zaposleno kod poslodavca i koje stvori pronalazak izvršavajući poslove koji su utvrđeni ugovorom o radu između zaposlenog i poslodavca ili u skladu sa posebnim aktom poslodavca kojim su uređeni poslovi istraživanja i razvoja. U tom slučaju u pitanju je pronalazak iz radnog odnosa, za koji važe posebna pravila. Pored navedenog slučaja, pronalaskom iz radnog odnosa smatra se i pronalazak koji je stvoren za vreme trajanja ugovora o radu ili u periodu od godinu dana od dana prestanka ugovora, ako je taj pronalazak stvoren u vezi sa aktivnostima poslodavca ili korišćenjem materijalnotehničkih sredstava, informacija i drugih uslova koje je obezbedio poslodavac ili je stvoren kao posledica profesionalne obuke koju je poslodavac obezbedio zaposlenom.
Pravo na zaštitu ovakvog pronalaska ima poslodavac, ukoliko ugovorom između pronalazača i poslodavca nije drukčije uređeno.
Ako je pronalazak iz radnog odnosa zaštićen na ime poslodavca, pronalazaču, odnosno zaposlenom, pripadaju moralna prava u vezi sa tim pronalaskom, kao i pravo na naknadu. Visina naknade, način i vreme njenog plaćanja se određuju ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca, ili pak posebnim ugovorom koji poslodavac i zaposleni kao pronalazač zaključe povodom tog konkretnog pronalaska.
U slučaju da zaposleni stvori pronalazak u radnom odnosu, isti je u obavezi da odmah po nastanku pronalaska poslodavcu podnese pismeni izveštaj kojim ga obaveštava o pronalasku, sa potpunim i tačnim opisom pronalaska, sa posebnim isticanjem novog tehničkog rešenja, zatim načina na koji je došao do pronalaska i koja je sredstva u svojini poslodavca koristio. Predmetni izveštaj sadrži i:
1) ime i prezime pronalazača;
2) najbolji način primene pronalaska;
3) podatke o poslu ili posebnom radnom zadatku na kome je zaposleni radio u trenutku nastanka pronalaska ili o zaključenom istraživačkom ugovoru;
4) imena i stvaralački doprinos saradnika, ako ih je bilo.
Poslodavac zatim ima rok od šest meseci od prijema urednog izveštaja da zaposlenog pismeno obavesti da li smatra da pronalazak pripada grupi pronalazaka iz radnog odnosa. Ukoliko se ne može postići saglasnost između poslodavca i zaposlenog da li predmetni pronalazak pripada ovoj kategoriji, odluku o tome će doneti nadležni sud. U slučaju da pronalazak ne pripada kategoriji pronalaska iz radnog odnosa, pravo na zaštitu takvog pronalaska pripada zaposlenom a ne poslodavcu.
Ukoliko je, pak, u pitanju pronalazak iz radnog odnosa, poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog da li će podneti prijavu. U situaciji u kojoj poslodavac ne želi da podnese prijavu, a oceni da pronalazak ne obuhvata neku od njegovih proizvodnih tajni, mora o tome pismeno da obavesti zaposlenog. Zaposleni, u tom slučaju, može navedeni pronalazak zaštititi na svoje ime, ako nije drugačije ugovoreno između poslodavca i zaposlenog. Ukoliko poslodavac oceni da pronalazak obuhvata neku od njegovih proizvodnih tajni, mora o tome obavestiti zaposlenog, koji, u tom slučaju nema pravo na zaštitu pronalaska. Ipak, zaposleni tada ima pravo na naknadu od poslodavca.
Šta je registracija patenta
Registracija patenta je zapravo postupak zaštite patenta odnosno pronalaska.
Sam postupak zaštite, odnosno registracije patenta ostvaruje se u postupku pred Zavodom za zaštitu intelektualne svojine i podrazumeva angažovanje kako advokata koji je specijalizovan za zaštitu intelektualne svojine tako i stručnjaka iz oblasti stanja tehnike na koji se odnosi pronalazak.
Prijava za zaštitu patenta može biti:
- Nacionalna – prijava patenta ili malog patenta koja je podneta Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije;
- Međunarodna – prijava podneta saglasno Ugovoru o saradnji u oblasti patenata;
- Evropska – prijava patenta podneta na osnovu Konvencije o evropskom patentu, kao i međunarodna prijava patenta podneta na osnovu Ugovora o saradnji u oblasti patenata, za koju Evropski zavod za patente obavlja poslove kao naznačeni ili izabrani zavod i u kojoj je naznačena Republika Srbija.
Šta ne može da se zaštiti patentom
Zakon o patentima eksplicitno propisuje da se, i ukoliko bi pronalazak ispunjavao uslove u pogledu inovativnosti, inventivnosti i industrijske primenljivosti, pod pronalaskom se neće smatrati:
1) otkrića, naučne teorije i matematičke metode;
2) estetske kreacije;
3) planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili za obavljanje poslova;
4) programi računara;
5) prikazivanje informacija.
Kao jedno od čestih pitanja upućenih našoj advokatskoj kancelariji jeste pitanje da li se softver može štititi putem patenta. Ovaj odgovor razlikuje se od toga gde želite da štite Vaš softver. Ukoliko je to teritorija EU ili Srbije imajući u vidu gore navedene odredbe, računarski program odnosno softver nije moguće štititi putem patentnog prava. S druge strane, ukoliko biste želeli da Vašem softveru pružite zaštitu na teritoriji SAD-a to po pravilu možete uraditi. Ipak, u određenim situacijama moguće je kroz zaštitu „fizičkog“ pronalaska zaštititi i softver koji je u funkcionalnoj vezi sa pronalaskom tako da čine jedinstvenu celinu (najbolji primer za to su ABS kočnice).
Patentom ili malim patentom se ne mogu štititi:
1) pronalasci čija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom poretku ili moralu, s tim da se komercijalna upotreba neće smatrati protivna javnom poretku ili moralu samo zato što je zabranjena zakonom ili drugim propisom, a naročito sledeće:
(1) postupci kloniranja ljudskih bića;
(2) postupci za promenu genetskog identiteta germinativnih ćelija ljudskih bića;
(3) korišćenje ljudskog embriona u industrijske ili komercijalne svrhe;
(4) postupci izmene genetskog identiteta životinja, ako je verovatno da ti postupci izazivaju patnju životinja, bez postizanja značajne medicinske koristi za čoveka ili životinju, kao i životinje koje su rezultat takvih postupaka.
2) pronalasci koji se odnose na hirurške ili dijagnostičke postupke ili postupke lečenja koji se primenjuju neposredno na ljudskom ili životinjskom telu, s tim što se ova odredba neće primenjivati na proizvode, a posebno na supstance i kompozicije za upotrebu u tim postupcima;
3) biljna sorta ili životinjska rasa ili bitno biološki postupak za dobijanje biljke ili životinje, kao i biljke ili životinje dobijene isključivo bitno biološkim postupkom, s tim što se ova odredba neće primenjivati na mikrobiološki postupak ili proizvod dobijen tim postupkom
Postupak registracije nacionalnog/malog patenta
Patent ili mali patent se stiče objavom priznatog prava u službenom glasilu koje izdaje nadležni organ, a važi od datuma podnošenja prijave.
Podnosilac prijave patenta stiče privremena prava koja su po sadržini ista kao patent objavom prijave patenta, koja važe od datuma objave prijave do datuma objave priznatog patenta.
Ako patent ne bude priznat na osnovu prijave, smatra se da prava iz objavljene prijave nisu ni nastala.
Treba imati u vidu da je patent teritorijalno ograničen, što dalje znači da patent koji je priznat od strane Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije ima dejstvo samo na teritoriji Srbije.
Razlika između patenta i malog patenta
Razlika zaštite patenta u odnosu na mali patent je ta što prilikom registracije malog patenta nadležni organ, odnosno Zavod za intelektualnu svojinu ne ispituje da li je taj pronalazak nov, da li ima inventivni nivo niti da li je industrijski primenljiv. Malim patentom se štiti pronalazak koji se odnosi na prozivod, dok se ne pruža pravna zaštita postupcima ili primeni postupaka koji se mogu zaštiti patentom. Patent traje 20 godina, računajući od datuma podnošenja prijave, dok mali patent traje deset godina računajući od datuma podnošenja prijave.
Procedura registracije patenta
Postupak se pokreće podnošenjem prijave na srpskom jeziku ili na stranom jeziku ali uz overeni prevod iste. Podnosilac prijave može, podnošenjem jedne prijave, tražiti zaštitu samo za jedan pronalazak. Izuzetno, postoji mogućnost da se jednom prijavom traži priznanje patenta za više pronalazaka ali samo u slučaju ako su ti pronalasci međusobno povezani tako da ostvaruju jedinstvenu pronalazačku zamisao.
Po prijemu prijave, sprovodi se postupak ispitivanja prijave od strane nadležnog organa, odnosno Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije. U pitanju je ispitivanje koje obuhvata priznanje datuma podnošenja prijave (datum od kada se računa da je prijava podneta koji se razliku u zavisnosti od toga da li je podnosilac otklanjao određene nedostatke po nalogu nadležnog organa), kao i formalno ispitivanje prijave. U slučaju da prijava sadrži formalne nedostatke, koje podnosilac, u ostavljenom roku ne otkloni, prijava se odbacuje. Protiv odluke o odbacivanju podnosilac prijave ima pravo žalbe.
Ukoliko prijava ispunjava formalne uslove, sledeći korak jeste podnošenje zahteva za izradu izveštaja o pretraživanju stanja tehnike u roku od mesec dana od dana prijema poziva nadležnog organa i plaćanje propisane takse. Podsećamo, stanje tehnike podrazumeva sve što je dostupno javnosti pre datuma podnošenja prijave pronalaska, pisanim ili usmenim opisom, upotrebom ili na bilo koji drugi način. Dakle, vrši se pretraga proizvoda, patenata, pisanih dokumenata i svega što je bilo dostupno javnosti i na taj način se utvrđuje stanje tehnike. Veoma je bitno da se predmetni zahtev podnese blagovremeno zajedno sa dokazom o uplati takse jer će u suprotnom prijava biti odbačena od strane nadležnog organa.
Sledeća faza jeste suštinsko ispitivanje prijave patenta, nakon koje nadležni organ, ukoliko utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za priznanje patenta dostavlja podnosiocu prijave predlog konačnog teksta patentnih zahteva koji namerava da usvoji, sa kojim podnosilac prijave treba da se saglasi u roku od 30 dana.
Ako se podnosilac prijave u predmetnom roku ne saglasi sa tekstom i brojem patentnih zahteva, nadležni organ donosi rešenje o priznanju patenta prema konačnom tekstu patentnih zahteva koji je dostavljen na saglasnost.
Ukoliko nakon sprovedene faze suštinskog ispitivanja prijave patenta nadležni organ utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za priznanje patenta, doneće rešenje o odbijanju zahteva za priznanje patenta.
Patentno pravo je i teritorijalno pravo tako da se ostvaruje samo u onim zemljama u kojima je registrovano.
Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije vodi Registar patenata i malih patenata, a zainteresovana lica Zavod izdaje izvode iz registra, koji imaju značaj javne isprave.
Evropska prijava patenta
Evropska prijava patenta i evropski patent imaju isto pravno dejstvo i tretiraće se pod istim uslovima kao i nacionalna prijava patenta i nacionalni patent, ukoliko su ispunjeni određeni uslovi predviđeni zakonom.
Evropska prijava patenta može biti podneta:
1) Evropskom zavodu za patente;
2) Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije.
Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije prosleđuje evropsku prijavu patenta Evropskom zavodu za patente u određenom roku, odnosno u roku od šest nedelja od dana podnošenja ili četiri meseca od dana podnošenja, odnosno od 14 meseci od datuma prvenstva.
Evropska prijava patenta koja je podneta Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije ima isto dejstvo kao da je istog datuma podneta Evropskom zavodu za patente, pod uslovom da je nadležni organ evropsku prijavu blagovremeno prosledio Evropskom zavodu za patente.
Postupak međunarodne zaštite patenta
Međunarodna prijava je prijava koja se podnosi u skladu sa Ugovorom o saradnji u oblasti patenata.
Na međunarodne prijave koje se Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije podnose kao organu primaocu ili u kojima je nadležni organ naveden kao naznačeni ili izabrani organ, primenjuju se odredbe Ugovora o saradnji u oblasti patenata, odredbe Zakona o patentima i propisa donesenih na osnovu ovog zakona.
Međunarodna prijava može se podneti nadležnom organu kao organu primaocu ako je podnosilac prijave fizičko lice koje je državljanin Republike Srbije ili ima prebivalište u Republici Srbiji ili ako je podnosilac domaće pravno lice, odnosno pravno lice koje ima registrovano sedište u Republici Srbiji.
Međunarodna prijava u kojoj je Republika Srbija u skladu sa odredbama Ugovora o saradnji u oblasti patenata, naznačena ili izabrana radi priznanja nacionalnog patenta, podnosi se Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije na srpskom jeziku i objavljuje se u službenom glasilu, najkasnije u roku od šest meseci od datuma prijema prijave od strane nadležnog organa.
Procedura nakon registracije
Kako smo napomenuli, patent traje 20 godina, računajući od datuma podnošenja prijave. Sa druge strane, mali patent traje deset godina računajući od datuma podnošenja prijave. Međutim, potrebno je preduzeti određene radnje i nakon registracije patenta da bi isti bio u važnosti.
Naime, potrebno vršiti plaćanje godišnjih taksi za održavanje prava patenta. Takse se plaćaju počev od treće godine i za svaku narednu godinu, računajući od datuma podnošenja prijave. Uplatu takse može izvršiti bilo koje lice, u ime i za račun podnosioca prijave odnosno nosioca prava. Čak i ukoliko se zakasni sa plaćanjem takse, ona se može platiti u dodatnom roku od šest meseci uz obavezno plaćanje dodatne takse.
Povreda patenta
Ukoliko treće lice neovlašćeno:
1) proizvodi, nudi, stavlja u promet ili upotrebljava proizvod koji je izrađen prema zaštićenom pronalasku ili da uvozi ili skladišti taj proizvod u navedene svrhe;
2) primenjuje postupak koji je zaštićen patentom;
3) nudi postupak koji je zaštićen patentom;
4) proizvodi, nudi, stavlja u promet, upotrebljava, uvozi ili skladišti za te svrhe proizvod direktno dobijen postupkom koji je zaštićen patentom;
na taj način čini povredu prava patenta. U tom slučaju zakon predviđa mogućnost podnošenja tužbe nadležnom sudu radi zaštite prava. Štaviše, zakon predviđa da se tužba može podneti i kada postoji ozbiljna opasnost da će pravo biti povređeno – dakle kada još uvek nije došlo do povrede prava.
Tužbom se može zahtevati naročito:
1) utvrđenje povrede prava ili ozbiljne opasnosti da će pravo biti povređeno;
2) zabrana radnji kojima se povređuje pravo ili radnji koje predstavljaju ozbiljnu opasnost da će pravo biti povređeno, kao i zabrana ponavljanja takvih ili sličnih radnji pod pretnjom plaćanja primerenog novčanog iznosa tužiocu;
3) naknada štete zbog povrede prava;
4) objavljivanje presude o trošku tuženog;
5) oduzimanje, odnosno trajno isključenje iz prometa ili uništenje, ili preinačenje bez bilo kakve naknade, proizvoda koji su nastali ili stečeni povredom prava;
6) zabrana otuđenja, oduzimanje ili uništenje, bez bilo kakve naknade, materijala i predmeta (pribor, alat) koji su pretežno upotrebljeni u stvaranju proizvoda kojima se povređuje pravo.
Tužbom se može zahtevati naknada kako materijalne tako i nematerijalne štete. Pri određivanju visine naknade štete sud će uzeti u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, kao što su negativne ekonomske posledice koje trpi oštećeni, uključujući izgubljenu dobit i dobit koju je štetnik ostvario povredom prava. Ono što je takođe bitno jeste rok u kom se može podneti tužba zbog povrede prava – to je rok od tri godine od dana saznanja za povredu i učinioca, ali ne posle isteka roka od pet godina od dana učinjene povrede ili od dana poslednje učinjene povrede kada se povreda vrši kontinuirano.
Pored navedenog, zakon propisuje i mogućnost podnošenja:
- Tužbe za utvrđivanje prava na zaštitu određenog pronalaska, koja se podnosi od strane pronalazača, njegovog pravnog sledbenika ili poslodavca;
- Tužbe za zaštitu poslodavca ili zaposlenog, koja se podnosi od strane poslodavca odnosno zaposlenog koji po zakonu ima pravo na zaštitu ili na ekonomsko iskorišćavanje pronalaska iz radnog odnosa;
- Tužbe za utvrđivanje svojstva pronalazača, koja se podnosi od strane pronalazača ukoliko je u prijavi patenta ili malog patenta navedeno neko drugo lice kao pronalazač.
Najčešća pitanja
- Šta vlasnik patenta ne bi trebalo da radi tokom procesa zaštita?
Preporuka je da ne objavljujte javno informacije o pronalasku, bilo da je to članak u novinama ili tekst na stručnom portalu, prezentacija na konferenciji i slično.
- Da li zaštita patenta može da se ukine?
Pravo koje se štiti patentom prestaje usled neplaćanja taksi, odustanka od prijave ili odricanja od prava, kao i usled smrti odnosno prestanka postojanja pravnog lica koje je nosilac prava. U poslednjem slučaju postoji izuzetak, odnosno pravo neće prestati da postoji ukoliko je prešlo na naslednike odnosno pravne sledbenike.
- Da li pravo na patent može da se prenese?
Pravo na patent ili mali patent mogu da se prenesu na osnovu:
- Ugovora o prenosu prava;
- Statusne promene nosioca prava ili podnosioca prijave;
- Usled nasleđivanja;
- Na osnovu sudske ili administrativne odluke.
Zaključak
Patent je pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike, pod prethodno navedenim uslovima, a registracija patenta je zaštita takvog prava.
Ona je važna jer nosiocu patenta ili malog patenta daje određena isključiva prava, odnosno isključivo pravo da koristi u proizvodnji zaštićeni pronalazak, da stavlja u promet proizvode izrađene shodno takvom pronalasku, te da raspolaže patentom ili malim patentom. Naš iskusni tim iz advokatske kancelarije NCR može Vam pomoći i pružiti pravnu podršku tokom postupka zaštite Vaših prava.
Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa predmetnom temom, budite slobodni da nas kontaktirate putem imejla office@ncrlawyers.com ili putem telefona +381677049551.
