Situacija u kojoj tokom poslovne saradnje dođe do spornih pitanja zasigurno nije dobra ukoliko nemate zaključen ugovor sa svojim poslovnim partnerom. Mnoge firme u cilju održavanja prijateljskih odnosa i izbegavanja formalnosti u poslovnim odnosima, propuštaju da takav odnos urede i definišu putem ugovora. Tek kada dođe do spornih situacija spoznaje se važnost ugovora i preciznog definisanja prava i obaveza ugovornih strana. Sadržajan i precizan ugovor koji adekvatno uređuje poslovni odnos sa Vašim poslovnim partnerom štedi mnogo resursa – kako novca tako i vremena potrebnog da se eventualni spor reši. Shodno našem iskustvu, postojanje pisanog ugovora sa detaljno i jasno definisanim pravima i obavezama ugovornih strana može skratiti vreme vođenja postupka i do 2 godine.
Takođe, sam ugovor predstavlja nedvosmisleni podsetnik koje ugovorne obaveze imamo, a koja prava možemo da potražujemo i u kojim rokovima, čime se izbegavaju naknadna menjanja postignutih dogovora i uslova i izbegavaju nesporazumi sa Vašim poslovnim partnerima. Kako je od izuzetnog značaja na jasan i nedvosmislen način uobličiti uslove buduće saradnje putem odgovarajućeg ugovora, shodno prirodi poslovnog odnosa, u nastavku teksta se upoznajte sa bitnim elementima koje svaki ugovor mora da sadrži kao i o drugim važnim pitanjima koje je nužno regulisati ugovorom.
Različite vrste ugovora
Kao što smo naveli, u zavisnosti od prirode poslovnog odnosa razlikuju se i elementi ugovora oko kojih je potrebno postići saglasnost. Ono što su obavezni elementi svih ugovora jesu predmet i cena. Ova dva elementa su i ugovornim stranama najvažnija, te prirodno u praksi oko istih dolazi do najviše sporova. Stoga, u ugovoru treba što preciznije definisati predmet ugovora i cenu (visinu naknade i način plaćanja). U zavisnosti od samog poslovnog odnosa i dogovora ugovornih strana ugovor može da sadrži različite modifikacije u vezi sa isplatom cene. Pored predmeta ugovora i cene, potrebno je obratiti pažnju na specifičnosti svakog pojedinačnog pravnog posla i te specifičnosti definisati u ugovoru. Imajte u vidu da iako se u ugovornim odnosima primenjuje načelo slobode ugovaranja postoje izvesna ograničenja koja morati imati u vidu prilikom ugovaranja, zbog čega je dobro da ugovor sačinite uz konsultaciju sa vašim advokatom.
U nastavku ćemo analizirati bitne elemente nekih od najzastupljenijih ugovora u praksi.
Ugovor o kupoprodaji
Jedan on najzastupljenijih ugovora koji obavezno mora da sadrži predmet, količinu, cenu i način plaćanja jeste ugovor o kupoprodaji. Pored navedenog, ugovor bi trebalo da sadrži i odredbe koje se odnose na materijalne nedostatke kupljene robe, kako vidljive tako i nevidljive te prava i obaveze kupca sa tim u vezi. Veoma je bitno pravilno i precizno definisati upravo ove situacije koje se neretko dešavaju u praksi.
Takođe, potrebno je regulisati i pitanje preuzimanja robe, prelaska rizika za materijalne nedostatke, pitanje pravnih nedostataka, te odgovornost za štetu. Takođe ukoliko se radi o robi koja treba da bude isporučena na određeno mesto, onda ugovor o kupoprodaji ima i elemente ugovora o prevozu o čemu posebno treba voditi računa kada je reč o odgovornosti prevozioca, posebno ukoliko se prevoz vrši na međunarodnoj ruti s obzirom da se u tom slučaju mogu primeniti različite međunarodne konvencije koje je naša zemlja ratifikova u zavisnosti od vrste prevoza.
Ugovor o distribuciji
Ugovor o distribuciji je jedan od osnovnih ugovora sa kojim se susreću sve firme koje se bave proizvodnjom određene robe i koje žele da prošire njenu prodaju na više tržišta. Samim tim ugovor o distribuciji u svom osnovom obliku podrazumeva ugovor kojim distributer kupuje robu od proizvođača radi njene dalje prodaje na određenoj teritoriji. Prilikom zaključenja ovog ugovora postavlja se veliki niz pitanja koja je potrebno definisati ugovorom.
Vrste distribucije
U tom pogledu kao glavno pitanje koje je potrebno definisati, pored vrste robe i cene jeste pitanje vrste distribucije, odnosno da li je reč o ekskluzivnoj ili neeksluzivnoj distribuciji. U slučaju ekskluzivne distribucije distributer je jedini ovlašćen da vrši distribuciju robe na određenoj teritoriji zbog čega je naknada koju on plaća distributeru veća nego u slučaju neekskluzivne distribucije. Međutim, pre zaključenja ugovora o ekskluzivnoj distribuciji potrebno je da advokat koji se bavi pravom konkurencije analizira predmetni ugovor sa aspekta zaštite prava konkurencije i prakse Komisije za zaštitu konkurencije.
Definisanje teritorije
Pored definisanja vrste distribucije potrebno je i definisati teritorijalnu važnost ugovora odnosno za koju teritoriju/teritorije vazi pravo distribucije. Uobičajeno je da su obe ugovorne strane zainteresovane da odrede što širu teritoriju. Proizvođač želi da se njegovi proizvodi nađu na policama na što više tržišta kako bi ostvario što veći prihod a isti je motiv i distributera. Međutim, iz našeg iskustva predlažemo da ukoliko ste proizvođač, vašem distributeru poverite najpre užu teritoriju kako biste zaista utvrdili njegove mogućnosti i kvalitet rada, a da potom polako širite poslovanje i na druga tržišta. Sa druge stane, ukoliko se nalazite u ulozi distributera potrebno je i da vi testirate kvalitet i prolaznost proizvoda koji distribuirate jer može se desiti da je tržište zasićeno proizvodima slične vrste a da ste se vi obavezali na prodaju određene količine robe tokom kalendarske godine.
Takođe treba imati u vidu da kada se radi o teritoriji više država nije dovoljno da se distributeru da mogućnost prodaje, već i uvoza, izvoza odnosno skladištenja predmetne robe kako bi distributer predmetnu robu mogao nesmetano da distribuira preko granice.
Cena, targeti i trajanje ugovora o distribuciji
Svakako, kao što je to i uobičajeno ugovorom je bitno definisati cenu, odnosno trajanje ugovora o distribuciji. Međutim, ono na šta treba obratiti pažnju jeste da u slučaju distribucije cena odnosno naknada za proizvode se treba vezati zapravo za ostvarivanje konkretnih targeta kako bi s jedne strane proizvođač dobio motivisanog distributera, odnosno distributer imao motiv da konstantno održava kvalitet rada. Naravno, da biste imali potpune informacije potrebno je i definisati način izveštavanja ali i kontrole rada distributera.
Dodatno, ono što je neophodno definisati jeste trajanje samog ugovora kao i način i uslovi pod kojim se isti može obnoviti. U tom pogledu sličnu logiku treba primeniti u ovom slučaju kao prilikom definisanja teritorije na koju se Ugovor primenjuje kao i ugovor sagledati iz ugla pravila o zašiti konkurencije.
Zaštita žiga, poslovne tajne i drugih prava intelektualne svojine
U današnje vreme većina firmi je shvatila značaj koji brending ima za njihovo poslovanja tako da sada firme razmišljaju o brendiranju i o zaštiti svog žiga i drugih oblika intelektualne svojine. U tom pogledu, po pravilu, roba koji će distributer prodavati sadržaće žig, zbog čega mu je potreba i vaša dozvola za korišćenje istog, odnosno ovlašćenje za prodaju robe pod navedenim znakom ali pod uslovima i na način na koji vi to definišete.
Dodatno, po pravilu distributer se ovlašćuje i da vrši reklamiranje vaših proizvoda, zbog čega je vrlo važno da ugovorom definišete procedure za odobrenje svake konkretne marketinške kampanje kako se vaš brend ne bi našao u negativnoj medijskoj kampanji i trpeo negativne posledice.
Posledice raskida ugovora
Način, procedura i uslovi pod kojima se raskida ugovor predstavljaju bitne stavke prilikom definisanja svakog ugovornog odnosa, a u slučaju ugovora o distribuciji navedeno pitanje ima dodatan značaj. Naime, s obzirom na to da se radi o, po pravilu, dugotrajnom odnosu, u slučaju kada dođe do raskida ugovornog odnosa, potrebno je definisati čitav niz pitanja od pitanja sudbine robe koja se nalazi kod distributera, vraćanja ili nastavka prodaje iste u nekom dodatnom periodu, kontrola navedenog procesa i slično. Dodatno se postavlja pitanje zaštite konkurencije odnosno pre svega vaše poslovne tajne u pogledu načina poslovanja, poverljivosti, know how, cenovnih politika, poslovnih kontakta i drugih pitanja koja je odmah potrebno razrešiti, s obzirom na to da kada dođe do raskida dogovor između ugovornih strana često nije moguć.
Pitanje primene međunarodnog prava
Distribucija može biti unutrašnja odnosno domaća kada se vrši na teritoriji odnosno delu teritorije Republike Srbije. Međutim, kako su domaće firme po pravilu i izvoznice i to najčešće u zemlje Evropske unije i zapadnog Balkana, može se reći da je međunarodna distribucija pravilo. U tom pogledu, treba voditi računa da se ugovorom na jasan i nedvosmislen način definiše merodavno pravo koje se primenjuje na ugovor kao i da se teret ispunjenja pravnih uslova u inostranstvu prenese u potpunosti na distributera. Dodatno, ono što je značajno pored merodavnog prava jeste i regulisanje načina rešavanja sporova u pogledu obaveznih pregovora pre pokretanja arbitražnog ili sudskog postupka.
Ugovor o posredovanju
Ugovor čija je primena u privrednim odnosima od velikog značaja i koji bi na jasan i nedvosmislen način trebalo da reguliše prava i obaveze kako posrednika tako i nalogodavca. Ovim ugovorom se posrednik obavezuje da nastoji da nađe i dovede u vezu sa nalogodavcem lice koje će sa njim pregovarati o zaključenju nekog ugovora, dok se nalogodavac obavezuje da posredniku isplati određenu naknadu ukoliko takav ugovor bude zaključen. Ugovorom se posrednik i nalogodavac mogu sporazumeti i da posrednik ima pravo na naknadu čak i ukoliko njegovo nastojanje ostane bez rezultata.
Ono što je veoma bitno imati u vidu je da posrednik ima pravo na naknadu čak i ukoliko ona nije ugovorena. On stiče pravo na naknadu u času zaključenja ugovora za koji je posredovao, ukoliko se ugovorne strane ne sporazumeju drugačije. Prilikom zaključenja ovog ugovora od izuzetne je važnosti precizno i jasno definisati modalitet i visinu plaćanja naknade ali i obaveze koje posrednik ima. U tom smislu, posrednik može samo nastojati da dovede u vezu treće lice sa nalogodavcem ali se može ugovorom i posebno obavezati da učestvuje u pregovorima, te da nastoji da dođe do zaključenja konkretnog ugovora između trećeg lica i nalogodavca.
Ugovor o franšizingu
Ugovor o franšizingu je vrsta ugovora kojim se regulišu odnosi između davaoca i primaoca franšize, na način da primalac franšize stiče pravo da posluje pod imenom davaoca franšize, a zauzvrat mu placa određenu naknadu. Dakle primalac franšize stiče pravo da koristi sva raspoloživa znanja, procedure, način poslovanja davaoca franšize. Ono što je bitno istaći jeste da ugovorne strane ostaju nezavisni i samostalni subjekti koji putem franšizinga stupaju u kompleksan poslovni odnos koji sadrži elemente različitih vrsta ugovora (ugovor o prodaji, ugovor o licenci i slično). Dakle, prosto objašnjeno u pitanju je poslovni sistem odnosno odnos u kom uspešna kompanija na drugu prenosi tajnu svog uspeha („know-how“).
Ono što je ključno u predmetnom odnosu jeste detaljno definisanje međusobnih odnosa, dinamiku rada i primenjiv mehanizam kontrole. Naime, primalac franšize prema trećim licima po pravilu istupa kao subjekt koji je sastavni deo brenda pa samim tim i korporativne strukture davaoca franšize što po pravilu nije slučaj. Zbog navedenog, poslovanje i ugled primaoca franšize automatski se reflektuje na poslovanje i ugled davaoca franšize zbog čega je neophodno ugovorom definisati adekvatne mehanizme kontrole i zaštite intelektualne svojine.
Ključni elementi ugovora – jasnoća i pravna zaštita
Svaki poslovni odnos sadrži određene specifičnosti koje je potrebno prilagoditi i uobličiti kako bi se osigurala pravna zaštita. Osim što je nužno precizno definisati strane, neophodno je da u svakom ugovoru bude definisan predmet i cena. Pored navedenog ugovor može da sadrži i određene specifične uslove koji su prilagođena prirodi poslovnog odnosa. Određene vrste ugovora nisu regulisane postojećom zakonskom regulativom iz kog razloga je veoma važno precizno i nedvosmisleno definisati sve uslove saradnje. Na taj način ugovorne strane umnogome umanjuju mogućnost nastanka spora i prekida poslovne saradnje. Ipak, čak I ukoliko dođe do spora, sveobuhvatan ugovor će predvideti i mehanizme rešavanja sporova.
Mehanizmi rešavanja sporova
Klauzula na koju ugovorne strane najmanje obrate pažnju prilikom sastavljanja ugovora jeste odredba koja se odnosi na način rešavanja sporova. Ono što je ustaljeno u poslovnim odnosima jeste da se, u cilju održavanja dobrih poslovnih veza, pokuša sa mirnim rešenje spora. To znači da će ugovorne strane zaista pristupiti pregovorima i nastojati da mirnim putem reše sve nesuglasice. Tek ukoliko to ne bude moguće, predviđa se ili nadležnost konkretnog suda ili se ugovara arbitraža kao mehanizam rešavanja sporova.
Imajući u vidu opterećenost sudova koja dovodi do neefikasnosti sudskog rešavanja sporova, kao glavni mehanizam rešavanja sporova javlja se arbitraža. Ekonomski (ali ne i vremenski) skuplji način rešavanja sporova u odnosu na sudsko, ali mehanizam koji podrazumeva učešće stručnjaka i određenih oblasti, shodno vrsti poslovnog odnosa. Sve više privrednih subjekata bira upravo arbitražu kao način rešavanja sporova, zbog svoje efikasnosti ali i kvaliteta arbitražne odluke. Arbitri su stručnjaci iz različitih oblasti, a upravo to mogu biti i advokati, kao što je to slučaj sa advokatima u našem timu.
Prilagođavanje ugovora promenama
Kada u toku poslovne saradnje dođe do potrebe za izmenom nekog elementa ugovora veoma je važno takve izmene reflektovati u pisanoj formi zaključavanjem aneksa. Aneksom ugovora može doći do promene i samo jednog elementa odnosno jedne odredbe ali je od izuzetne važnosti da aneks bude sačinjen na pravnovaljan način, kako predmetna izmena ne bi bila u suprotnosti sa ostalim odredbama ugovora.
Naime, aneks ugovora postaje sastavni deo ugovora i njime se menjaju ili dodaju određene odredbe. Ove promene se, recimo, mogu odnositi na promenu obima posla koju ste preuzeli zaključenjem ugovora te je nužno zaključiti aneks i to konstatovati kako kasnije ne bi došlo do nesuglasica i spora oko predmetnog pitanja. Ukoliko se ova promena ne reflektuje kroz aneks ugovora, može biti sporno da je takva obaveza uopšte ugovorena te da li imate pravo da potražujete naknadu sa tim u vezi. Stoga je potrebno ažurirati postojeće ugovore kroz validne izmene.
Na kraju ne treba zaboraviti da ugovor predstavlja saglasnost volja obe ugovorne strane, te da se u pogledu svih odredaba mora postići saglasnost. Kako bi Vas poslovni odnos sa partnerom bio rasterećen pravne nesigurnosti a Vaše poslovanje bezbedno, nužno je da svaki poslovni odnos uobličite putem ugovora. Angažovanjem sigurnog tima bićete sigurni da ugovor sadrži sve bitne elemente i pravno važeće odredbe, kao i da ste upoznati sa pravima i obavezama za obe ugovorne strane.
Ukoliko želite da svoje poslovanje i saradnju sa poslovnim partnerima uskladiš na odgovarajući način kontaktiraj nas.
Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa predmetnom temom, budite slobodni da nas kontaktirate putem imejla office@ncrlawyers.com ili putem telefona +381677049551.
