Zaštita intelektualne svojine u 21. veku postala je značajna ne samo u oblasti IT industrije već za sve biznise koji ulažu u inovacije, kreativnost i razvoj svojih proizvoda i usluga i koji žele da predmetne investicije i zaštite. Samim tim, sve više se i u Srbiji priča o zaštiti brenda, poslovne tajne, patnenta, dizajna i svega onoga što se može podvesti pod pojmom intelektualne svojine. Međutim, lansiranje ChatGPT a potom i ostalih jezičkih modela zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, ponovo je u prvi plan istaklo značaj zaštite intelektualne svojine i pokazalo da će se u budućnosti voditi veliki broj debata ali i sporova oko poštovanja ljudske kreativnosti odnosno intelektualne svojine. Broj ovih sporova i danas je značajan ali se sada postavlja pitanje da li ovi jezički modeli koji su trenirani na sadržaju koji je generisan godinama na internetu imaju pravo da koriste takav sadržaj i da ga prerađuju i ekonomski iskorišćavaju (to važi i za ovaj članak J). Samim tim, pitanje jasnog definisanja i zaštite intelektualne svojine postaje mnogo složenije nego što je to bilo pre samo desetak godina, zbog čega postoje i brojne inicijative za redefinisanje ovih prava. S druge strane, kreatori inovacija i kreativnih sadržaja već su pokrenuli inicijative za ograničenja rada veštačke inteligencije kao i za zabranu rada ovih jezičkih modela u pojedinim delatnostima (kao što je to slučaj sa scenaristima u Holivudu). Zbog svega navedenog pripremili smo ovaj članak kako bismo Vas upoznali sa osnovama zaštite intelektualne svojine i sa osnovnim vrstama prava intelektualne svojine kao što su žig, patent i autorsko pravo, kao prvi korak za razumevanje sveta intelektualne svojine.
Uvod u pravo Intelektualne svojine i njen značaj za vaše poslovanje
Pravo intelektualne svojine predstavlja grupni naziv za grupu prava koja, jednostavno rečeno, pružaju zaštitu kreacijama ljudskog uma. Ipak, treba imati u vidu da pojam intelektualne svojine ne obuhvata svaku vrstu ljudske kreacije (npr. ideja ne uživa pravnu zaštitu) već samo onim oblicima ljudske kreativnosti koji su obuhvaćeni zakonskim okvirima i to samo u obimu koji propisuju propisi iz oblasti intelektualne svojine.
Vrste intelektualne svojine
U tom pogledu možemo razlikovati dve glavne grupe prava intelektualne svojine, a to su:
- Autorsko i srodna prava sa jedne strane, i
- Prava industrijske svojine sa druge strane.
Prvu grupu, pored autorskog prava, čine srodna prava odnosno pravo interpretatora (izvođača autorskog dela – prevači, glumci i sl.), pravo proizvođača fonograma (audiosnimka muzike), videograma (film), pravo proizvođača emisije, baze podataka, prvog izdavača slobodnog dela i izdavača štampanih izdanja na posebnu naknadu. S druge strane, prava industrijske svojine podrazumevaju pravo žiga, patent, industrijski dizajn, pravo oznake geografskog porekla, pravo zaštite biljne sorte, pravo topografije integrisanog kola.
Pored ove dve osnovne grupe prava intelektualne svojine, često se u oblasti intelektualne svojine i to pod kategorijom „meka“ prava intelektualne svojine ubrajaju i pravo zaštite poslovne tajne (know how) i naziva internet domena.
Pravo intelektualne svojine u Srbiji
Pravo intelektualne svojine u Srbiji, suprotno preovlađujućem mišljenju, nije nova grana prava već ima tradiciju od više 100 godina kada je osnovana Uprava za zaštitu industrijske svojine. Samim tim, još od početka prošlog veka, naš pravni sistem usklađivan je sa svetskim tekovinama u ovoj oblasti i može se reći da je ovoj oblasti u kojoj je postignut i najveći stepen harmonizacije.
Tako, naša zemlja je potpisnica brojnih međunarodnih sporazuma iz oblasti intelektualne svojine i to:
Ono što čini osnovu pravnog okvira u Srbiji pored predmetnih međunarodnih konvencija jeste Zakon o zaštiti autorskog i srodnih prava kao i pojedinačni zakoni za svako pravo industrijske svojine. Ono što je značajno za firme i preduzetničke radnje osnovane u Srbiji jeste kako mogu svoju intelektualnu svojinu da zaštite kao i na koji način da se osiguraju da prilikom obavljanja svoje poslovne aktivnosti ne povrede tuđa prava. S obzirom da se u praksi najviše pitanja postavlja oko autorskog prava sa jedne strane i prava žiga odnosno patenta sa druge strane, u nastavku u osnovnim crtama pojašnjavamo osnovne karakteristike svake od ovih grana prava intelektualne svojine.
Zašto ulagati u razvoj i zaštitu intelektualne svojine
Opravdano se može postaviti pitanje zašto uopšte ulagati u nove ideje i rešenja ukoliko to za Vas i Vaš biznis stvara dodatne troškove u vidu preuzimanja neophodnih pravnih mera zarad zaštite intelektualne svojine. Možda najbolji primer koji daje odgovor na predmetno pitanje je činjenica da je prema istraživanju Svetske banke u 1978. godini vrednost nematerijalnih sredstava u odnosu na ukupnu imovinu u firmama iznosila samo 5%. Danas nematerijalna imovna (odnosni intelektualna svojina) iznosi više od 75% vrednosti imovine firmi. Takođe, kada se pogleda izveštaj Forbsa za 2023. godinu za top deset navećih kompanija sveta, može se reći da se vrednost bar šest kompanija sa ove liste zasniva gotovo isključivo na vrednosti njihove intelektualne svojine.
Patenti: Zaštita Inovacija i Tehničkih Rešenja
Patent je pravo kojim se štiti pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike odnosno tehnologije.
Pronalazak
Iako bismo na prvi pogled pomislili da se patentnim pravom može zaštiti bilo koji pronalazak, pravo postavlja određenje uslove koje pronalazak mora ispuniti kako bi uživao patentnu zaštitu. Ti uslovi su da je pronalazak:
Nov
Pronalazak je nov ako nije obuhvaćen stanjem tehnike. Stanje tehnike, čini:
1) sve što je dostupno javnosti pre datuma podnošenja prijave pronalaska, pisanim ili usmenim opisom, upotrebom ili na bilo koji drugi način;
2) sadržaj svih patentnih prijava pronalazaka podnetih u Republici Srbiji.
Postojanje inventivnosti pronalaska
Pronalazak ima inventivni nivo ako za stručnjaka iz odgovarajuće oblasti ne proizlazi, na očigledan način, iz stanja tehnike.
Industrijska primenjivost pronalaska
Pronalazak je industrijski primenljiv ako se predmet pronalaska može proizvesti ili upotrebiti u bilo kojoj grani industrije, uključujući i poljoprivredu.
Zakon o patentima eksplicitno propisuje da se, i ukoliko bi pronalazak ispunjavao gore navedene uslove, pod patentom neće smatrati:
1) otkrića, naučne teorije i matematičke metode;
2) estetske kreacije;
3) planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili za obavljanje poslova;
4) programi računara;
5) prikazivanje informacija.
Kao jedno od čestih pitanja upućenih našoj advokatskoj kancelariji jeste pitanje da li se softver može štititi putem patenta. Ovaj odgovor razlikuje se od toga gde želite da štite Vaš softver. Ukoliko je to teritorija EU ili Srbije imajući u vidu gore navedene odredbe, računarski program odnosno softver nije moguće štititi putem patentnog prava. S druge strane, ukoliko biste želeli da Vašem softveru pružite zaštitu na teritoriji SAD-a to po pravilu možete uraditi. Ipak, u određenim situacijama moguće je kroz zaštitu „fizičkog“ pronalaska zaštititi i softver koji je u funkcionalnoj vezi sa pronalaskom tako da čine jedinstvenu celinu (najbolji primer za to su ABS kočnice).
Pronalazač
Pravo na zaštitu pronalaska ima pronalazač odnosno poslodavac. Ako je više pronalazača došlo do pronalaska zajedničkim radom, njima pripada zajedničko pravo na zaštitu. Prava pronalazača koji je stvorio pronalazak u radnom odnosu i prava poslodavca kod koga je pronalazak nastao utvrđuju se na osnovu opštih aktima ili ugovorom između poslodavca i zaposlenog, zbog čega je, u slučaju da se bavite razvojem novih tehnologija, neophodno da svojim internim aktima na detaljan način regulišete pitanje zaštite svoje intelektualne svojine i odnos sa zaposlenima.
Pravo zaštite patenta pruža mogućnost zaštite imaoca prava na period od 20 godina. Ovo pravo garantuje pronalazaču da konkurenti ne mogu ekonomski iskorišćavati predmetni pronalazak već monopol nad njegovim ekonomskim iskorišćavanjem ima samo pronalazač ili lice koje on ovlasti. Sam postupak zaštite ostvaruje se u postupku pred Zavodom za zaštitu intelektualne svojine i podrazumeva angažovanje kako advokata koji je specijalizovan za zaštitu intelektualne svojine tako i stručnjaka iz oblasti stanja tehnike na koji se odnosi pronalazak. Patentno pravo je i teritorijalno pravo tako da se ostvaruje samo u onim zemljama u kojima je registrovano.
Autorska Prava: Zaštita Kreativnih Dela
Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine. Da bi autorsko delo uživalo pravnu zaštitu potrebno je da bude objavljeno odnosno kada je, na bilo koji način i bilo gde u svetu, prvi put saopšteno javnosti od strane autora, odnosno lica koje je on ovlastio.
Šta se najčešće smatra autorskim delom?
Autorskim delom smatraju se, naročito:
1) pisana dela (knjige, brošure, članci, prevodi, i sl.)
2) govorna dela (predavanja, govori, besede i dr.);
3) dramska, dramsko-muzička, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiču iz folklora;
4) muzička dela, sa rečima ili bez reči;
5) filmska dela (kinematografska i televizijska dela);
6) dela likovne umetnosti (slike, crteži, skice, grafike, skulpture i dr.);
7) dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja;
8) kartografska dela (geografske i topografske karte);
9) planovi, skice, makete i fotografije;
10) pozorišna režija.
Da li je neophodna registracija autorskog dela?
Ono što je glavna prednost autorskih dela u odnosu na intelektualna prava koja pripadaju grupi industrijske svojine, jeste činjenica da za uživanje pravne zaštite nije potrebno da prođete kroz složeni postupak registracije, već ta prava uživate samim objavljivanjem. Autor uživa moralna i imovinska prava u pogledu svog autorskog dela od trenutka nastanka autorskog dela. Imovinska prava autora traju za života autora i 70 godina posle njegove smrti, dok moralna prava autora traju i po prestanku trajanja imovinskih prava autora.
Zaštita žiga: Identitet i Brendiranje
Prepoznatljivost u poslovnom svetu od izuzetnog je značaja za ostvarivanje značajnog poslovnog uspeha. Žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica. Samim tim može se reći da žig odnosno brend u poslovanju ima nekoliko izuzetno važnih funkcija od koji su najvažnija njegova reklamna funkcija, funkcija razlikovanja od konkurencije i funkcija garancije određenog kvaliteta robe i usluga koje su označene konkretnim žigom.
Vrste žigova
Žig može biti individualni, kolektivni ili žig garancije.
Kolektivni žig označen kao takav u prijavi žiga je žig pravnog lica koje predstavlja određeni oblik udruživanja proizvođača, odnosno davalaca usluga, koji imaju pravo da koriste subjekti koji su članovi tog udruženja, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Kolektivni žig služi razlikovanju robe, odnosno usluga članova pravnog lica koje je nosilac kolektivnog žiga od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica. Korisnik kolektivnog žiga ima pravo da koristi taj žig samo na način predviđen opštim aktom o kolektivnom žigu.
Žig garancije označen kao takav u prijavi žiga služi razlikovanju robe, odnosno usluga koje je sertifikovao nosilac žiga, od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica koji nisu sertifikovani.
Žig garancije koji koristi više lica pod nadzorom nosioca žiga, služi kao garancija kvaliteta, materijala, načina proizvodnje robe ili pružanja usluga, ispravnosti ili drugih zajedničkih karakteristika robe ili usluga zaštićenih tim žigom. Nosilac žiga garancije mora da dozvoli korišćenje žiga garancije svakom licu za robe ili usluge koje imaju zajedničke karakteristike propisane opštim aktom o žigu garancije.
Trajanje prava na zaštitu žiga
Pravo na žig ostvaruje se tek registracijom znaka pred Zavodom za zaštitu intelektualne svojine. Dodatno registracijom domaćeg žiga ostvaruje se samo zaštita u Srbiji dok je u slučaju da se predmetni žig želi štititi i inostranstvu potrebno izvršiti međunarodnu registraciju žiga.
Pravo traje deset godina, računajući od datuma podnošenja prijave, s tim što se njegovo važenje, uz podnošenje zahteva i plaćanje odgovarajuće propisane takse, može produžavati neograničen broj puta.
Sudska i upravna zaštita prava intelektualne svojine
Imajući u vidu navedeno, smatramo da je ulaganje u inovacije i kreativnost u vašem poslovanju jedan od preduslova za ostvarivanje poslovnog uspeha. Samim tim, potrebno je da sa ekspertima iz oblasti zaštite intelektualne svojine u okviru svoje firme uspostavite unutrašnje mehanizme zaštite iste. Međutim pored mera koje ćete preuzeti u svojoj firmi u slučaju da postoji povreda vaših prava intelektualne svojine na raspolaganju vam stoji nekoliko državnih institucija pred kojima možete zaštitite Vaša prava:
Krivično pravna zaštita
Korišćenje tuđe intelektualne svojine predstavlja krivično delo za koje se može izreći i kazna zatvora. Takođe, neka od ovih krivičnih dela potpadaju pod nadležnost i specijalnog Tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Zaštita u obliku inspekcijskog nadzora
Inspekcijski organi ministarstva trgovine, zdravstva, prosvete, nauke i tehnološkog razvoja su nadležni da po prijavi ili službenoj dužnosti vrše nadzor nad zaštitom prava intelektualne svojine i preuzmu neophodne mere za otklanjanje povreda.
Zaštita u sudskom postupku
Privredni sudovi i Viši sud u Beogradu nadležni su za razmatranje pitanja povreda prava intelektualne svojine, pred kojima može tražiti prestanak kršenja vaših prava kao i naknadu pretrpljene materijalne i nematerijalne štete.
Zaštita u carinskom postupku
Carinski organi preduzimaju mere iz svoje nadležnosti a kako bi sprečili uvoz odnosno izvoz krivotvorene robe, odnosno robe koja povređuje pravo intelektualne svojine njenog nosioca.
Imajući u vidu sve navedeno, verujemo da ulaganje u inovacije i razvoj novih ideja i proizvoda može da bude višestruko isplativo za vaše poslovanje. Međutim, ulaganje u istraživanje i razvoje mora da prati i ulaganje u zaštitu tih prava od strane advokata koji su specijalizovani u pružanje pravne zaštite u oblasti prava intelektualne svojine kako Vaši konkurenti ne bi preuzeli vaše ideje i inovativna rešenja.
Ukoliko Vam je potreban savet i pomoć radi zaštite vaših ideja i inovacija možete nas kontaktirati putem naše kontakt forme.
Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa predmetnom temom, budite slobodni da nas kontaktirate putem imejla office@ncrlawyers.com ili putem telefona +381677049551.
