Tužba za naknadu štete je pravno sredstvo putem kog oštećeno lice može tražiti zaštitu svojih prava u slučaju kada mu drugo lice prouzrokuje štetu. Ukoliko Vam je radnjama drugog lica ili njegovim propuštanjem naneta šteta, podnošenjem tužbe za naknadu štete možete ostvariti Vaša prava u parničnom postupku pokrenutom po navedenoj tužbi.
U zavisnosti od vrste pretrpljene štete ista može biti materijalna ili nematerijalna. Ukoliko je radnjom određenog lica došlo do umanjenja Vaše imovine ili sprečavanja uvećanja iste, šteta koju trpite je materijalna odnosno imovinska. Sa druge strane, moguće je da podnesete i tužbu za naknadu nematerijalne štete u slučaju pretrpljenog straha ili psihičkog ili fizičkog bola. Svakako, postoje određeni uslovi i ograničenja koji se odnose na dosuđivanje ovakve vrste štete, na koje ćemo detaljno ukazati u ovom tekstu.
Ukoliko ste pretrpeli neki vid štete, zaštitu svojih prava možete ostvariti u parničnom postupku povodom naknade štete. Sam postupak nadoknade štete može biti veoma kompleksan jer je potrebno dokazati postojanje same štete, njenu visinu kao i uzročno posledičnu vezu između nastale štete i štetnika odnosno lica od kog potražujete naknadu štete.
Dakle, tužba za nadoknadu štete se podnosi u slučaju kada određenom licu bude umanjena imovina (odnosno dođe do sprečavanja njenog uvećanja) ili u slučaju pretrpljenog straha, psihičkog i fizičkog bola. U tom smislu, pod štetom se podrazumeva umanjenje nečije imovine, što spada pod termin „obična šteta“, sprečavanje njenog uvećanja, što se drugačije naziva „izmakla korist“ ili nanošenje licu straha ili fizičkog ili psihičkog bola, što potpada pod nematerijalnu štetu.
Vrste štete
Shodno važećem zakonodavnom okviru, šteta može biti:
- Materijalna ili imovinska šteta, i
- Nematerijalna ili neimovinska šteta.
Materijalna ili imovinska šteta
Materijalna ili imovinska šteta podrazumeva:
- umanjenje nečije imovine (obična šteta) ili
- sprečavanje njenog uvećanja (izmakla korist).
Dakle, i u okviru materijalne odnosno imovinske štete postoji podela na običnu štetu i izmaklu korist, odnosno izgubljenu dobit.
Obična šteta nastaje kada radnjama trećeg lica odnosno štetnika, dođe do umanjenja imovine oštećenog lica – recimo kada treće lice pričini štetu na motornom vozilu oštećenog lica. Sa druge strane, izmakla korist je vid materijalne štete koji se ogleda u sprečavanju povećanja imovine oštećenog lica, odnosno to je korist koja se prema redovnom toku stvari mogla očekivati ali se usled radnji ili pak propuštanja štetnika nije ostvarila.
Svrha naknade materijalne štete je uspostavljanje stanja koje je postojalo pre nego je šteta pričinjena. Dakle, to znači da je štetnik u obavezi da uspostavi stanje koje je bilo pre štetnog događaja. Ipak, u praksi oštećeno lice u tužbi za naknadu štete najčešće zahteva da sud obaveže štetnika da isplati određen novčani iznos na ime naknade štete.
Shodno Zakonu, oštećeni ima pravo da zahteva naknadu u novcu, a sud treba da udovolji ovom zahtevu izuzev kada okolnosti slučaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja. Čak i u slučaju da oštećeno lice zahteva uspostavljanje ranijeg stanja, ukoliko se na taj način ne otklanja šteta u potpunosti, sud će obavezati odgovorno lice da za ostatak štete isplati naknadu u odgovarajućem novčanom iznosu.
Naknada štete u obliku novčane rente
U određenim slučajevima prouzrokovanja štete, naknada štete se određuje odnosno dosuđuje u obliku novčane rente. Novčana renta se može dosuditi za određeno vreme ili doživotno, a isplaćuje se mesečno unapred. Naknada štete se određuje u ovom obliku u slučaju smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja.
U tom smislu, u slučaju telesne povrede ili oštećenja zdravlja, lice koje je prouzrokovalo štetu je dužno nadoknaditi štetu oštećenom plaćanjem novčane rente, u slučaju da oštećeno lice zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu ili su mu potrebe trajno povećane, ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene.
Dakle, ukoliko je posledica telesne povrede odnosno oštećenja zdravlja takva da oštećeno lice nije sposobno za rad (potpuno ili delimično), ili je to dovelo do trajnog povećanja njegovih potreba odnosno ukoliko oštećeno lice usled toga nema više mogućnost napredovanja i razvijanja.
Novčana renta se, kako smo naveli, dosuđuje i u slučaju smrti. U ovom slučaju pravo na novčanu rentu se dosuđuje licu koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao, kao i licu koje je po zakonu imalo pravo da traži izdržavanje od poginulog lica. Novčana renta koja se dosuđuje licu u ovom slučaju ima karakter naknade štete koju to licu trpi gubitkom izdržavanja, odnosno pomaganja.
Naknada štete u slučaju povrede časti
Pravo na naknadu štete u slučaju povrede časti ima lice koje je pretrpelo materijalnu štetu usled povrede časti od strane štetnika ili usled iznošenja ili prenošenja neistinitih navoda o prošlosti, znanju ili sposobnosti oštećenog lica, od strane štetnika. Dodatni uslov jeste da je štetnik znao ili morao znati da su takvi navodi o oštećenom licu neistiniti.
Nematerijalna ili neimovinska šteta
Nematerijalna ili neimovinska šteta je nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha. Nastaje usled radnji štetnika koje za posledicu imaju nanošenje fizičkog ili psihičkog bola ili straha oštećenom licu. Naknada nematerijalne štete se dosuđuje nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u slučaju da do materijalne štete nije ni došlo.
Dakle, tužba za naknadu nematerijalne (neimovinske) štete podnosi se u sledećim slučajevima, odnosno kada je oštećeni, usled štetnog događaja, pretrpeo:
- fizičke bolove;
- strah;
- duševne bolove.
Fizičke bolove oštećeno lice trpi usled prouzrokovane povrede, a težinu povrede i stepen bolova sud ceni u svakom konkretnom slučaju.
Strah predstavlja uznemireno stanje oštećenog koje je nastalo kao posledica štetnog događaja.
Duševne bolove oštećeni može trpeti zbog:
- umanjenja životne aktivnosti,
- naruženosti,
- povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti,
- smrti bliskog lica.
U slučaju smrti nekog lica, pravo na naknadu štete za pretrpljene duševne bolove pripada članovima njegove uže porodice. Pod članovima uže porodice zakon prepoznaje bračnog druga, decu, roditelje preminulog lica kao i vanbračnog partnera pod uslovom da je između njega i preminulog lica postojala trajnija zajednica života.
Kako parničari dokazuju i osporavaju naknadu štete?
U zavisnosti od toga koja vrsta štete je u pitanju, razlikuju se i načini putem kojih se ista dokazuje u parničnom postupku.
Dakle, u zavisnosti od toga da li tužilac tužbom zahteva naknadu materijalne ili nematerijalne štete razlikuju se i dokazna sredstva odnosno dokazi koji će se izvoditi tokom parničnog postupka.
Dokazivanje materijalne štete
U sudskom postupku pokrenutom po tužbi za naknadu materijalne štete veoma je bitno predložiti izvođenje odgovarajućih dokaza, odnosno iste priložiti uz tužbu.
Pre svega, tužilac uz tužbu može priložiti odgovarajuće pisane dokaze kojima dokazuje postojanje štete pa i njenu visinu. Svakako, u zavisnosti od toga da li tužilac tužbom potražuje naknadu obične štete ili izmakle koristi, razlikuju se i dokazi koje će se izvoditi.
Uobičajeno je da se, pored prilaganja pisanih dokaza, predlaže i izvođenje dokaza saslušanjem svedoka koji imaju neposredna saznanja o bitnim činjenicama. Pored navedenog, veoma često dokazno sredstvo jeste i izvođenje veštačenja od strane veštaka odgovarajuće struke, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja.
Veštačenje se izvodi u slučaju kada je potrebno razjasniti ili utvrditi određene činjenice, za šta je potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže. U tom smislu, veštačenje može izvesti samo lice koje je upisano u registar sudskih veštaka. Prilikom predlaganja veštačenja radi dokazivanja štete, tužilac je u obavezi da u predlogu naznači i predmet veštačenja i predloži određeno lice, odnosno veštaka, koji će izraditi nalaz i mišljenje.
U tom pogledu, ono što mnogi zanemaruju jeste mogućnost prilaganja sudu pisanog nalaza i mišljenja veštaka odgovarajuće struke uz samu tužbu. Dakle, zakon daje mogućnost da unapred angažujete veštaka koji će izraditi nalaz i mišljenje, u skladu sa iznetim činjenicama, i takav nalaz i mišljenje tužilac može dostaviti sudu. Svakako, takav nalaz i mišljenje sud će dostaviti suprotnoj strani radi izjašnjenja, a sud će odlučiti da li će se predmetni nalaz i mišljenje koristiti u postupku ili ne.
Ukoliko su tokom postupka izvedena dva veštačenja, odnosno dva veštaka su izradila nalaze koji nisu usaglašeni, a do usaglašavanja ne dođe ni na usmenoj raspravi, sud može da odredi novo veštačenje (kontrolno veštačenje ili super-veštačenje). U tom slučaju, veštak određen od strane suda daje svoj nalaz i mišljenje u odnosu na prethodna dva nalaza veštaka.
Dokazivanje nematerijalne štete
Dokazivanje nematerijalne štete se nužno vrši putem dokaznog sredstva veštačenja. Svakako, tužilac može prilagati i pisane dokaze u prilog svojim tvrdnjama i predlagati saslušanja svedoka, ali u praksi se ovaj vid štete gotovo uvek dokazuje veštačenjem.
U zavisnosti od istaknutog tužbenog zahteva, odnosno istaknutih činjenica u tužbi, te da li tužilac zahteva naknadu nematerijalne štete usled pretrpljenog straha ili fizičkog bola ili pretrpljenih duševnih bolova, razlikuju se i vrste veštačenja koja će se izvesti. U tom smislu, veštačenje će se izvesti od strane veštaka odgovarajuće struke (ortoped, neuropsihijatar, i slično.)
Kako odrediti visinu štete?
U zavisnosti od vrste štete, razlikuju se i pravila o visini odnosno obimu naknade štete, kako ćemo pojasniti.
Visina materijalne štete
Kako smo već naveli, svrha naknade materijalne štete jeste uspostavljanje ranijeg stanja, odnosno onog stanja koje je postojalo pre nego je šteta pričinjena. U tom smislu, obaveza naknade štete se smatra dospelom od trenutka nastanka štete. Visina naknade štete se određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.
Dakle, sud će ceniti okolnosti u pogledu visine naknade štete u trenutku donošenja odluke. Svakako, tužilac pri dokazivanju visine štete može da priloži pisane dokaze koje poseduje kao i da predloži izvođenje veštačenja od strane veštaka ekonomsko – finansijske struke.
Ukoliko tužilac, pak, potražuje naknadu izmakle koristi, neophodno da dokaže da je u pitanju dobitak, odnosno korist, koji se osnovano mogao očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a da je ostvarenje tog dobitka sprečeno štetnikovom radnjom ili njegovim propuštanjem.
Dakle, pri određivanju visine naknade štete u slučaju izmakle koristi uzeće se u obzir samo taj dobitak koji se osnovano mogao očekivati, a koji tužilac nije ostvario zbog štetnika. U tom slučaju, neophodno je da se u parničnom postupku izvede ekonomsko – finansijsko veštačenje, a po potrebi i veštačenje od strane veštaka druge odgovarajuće struke.
Stoga, sud će dosuditi tužiocu naknadu štete u onoj visini koja je dovoljna da se njegova materijalna situacija dovede u stanje u kom bi se nalazio da nije bilo štetnog događaja.
Visina nematerijalne štete
U pogledu nematerijalne štete, zakon predviđa da će se oštećenom licu dosuditi pravična novčana naknada, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava. U tom smislu, zakon propisuje da će sud voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi naknada, prilikom odlučivanja o visini naknade štete. Imajući u vidu da se visina naknade nematerijalne štete vezuje za jačinu pretrpljenih bolova i straha kao i trajanje istih (svakako, uz druge okolnosti slučaja), sud će naročito ceniti dokaze izvedene u pogledu dokazivanja ovih bitnih činjenica.
U tom smislu je izuzetno važno predložiti izvođenje odgovarajućih dokaza u cilju utvrđenja jačine pretrpljenih bolova i straha, njihovog trajanja.
Zastarelost potraživanja naknade štete
Prilikom ostvarivanja svojih prava na naknadu štete treba imati u vidu da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva u roku od tri godine od dana kada je oštećenik saznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, odnosno štetnika. Dodatno, ovo pravo svakako zastareva u roku od pet godina od dana kada je šteta nastala.
Sa druge strane, ukoliko je šteta nastala usled povrede ugovorne obaveze, potraživanje naknade štete zastareva za vreme određeno za zastarelost te obaveze.
Konačno, ukoliko je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kada istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja.
Izuzeci od obaveze naknade štete
U određenim slučajevima ne postoji obaveza naknade štete, a to su slučajevi:
- nužne odbrane,
- dozvoljena samopomoć, i
- pristanak oštećenika.
Nužna odbrana
Zakon propisuje izuzetak od obaveze naknade štete, a u pitanju je situacija u kojoj neko, odnosno štetnik u nužnoj odbrani prouzrokuje štetu napadaču. U tom slučaju, to lice nije dužno naknaditi štetu, osim u slučaju prekoračenja nužne odbrane.
Dozvoljena samopomoć
Još jedan slučaj kada ne postoji obaveza naknade štete jeste situacija u kojoj lice u slučaju dozvoljene samopomoći prouzrokuje štetu licu koje je izazvalo potrebu samopomoći. Dakle, u tom slučaju lice koje je prouzrokovalo štetu nije dužno da istu naknadi.
Radi pojašnjenja, zakon definiše da se pod dozvoljenom samopomoći podrazumeva pravo svakog lica da otkloni povredu prava kad neposredno preti opasnost, ako je takva zaštita nužna i ako način otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost.
Pristanak oštećenika
Lice koje na svoju štetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje, ne može od njega zahtevati naknadu štete prouzrokovane tom radnjom.
Zaključak
Tužba za naknadu štete je pravno sredstvo koje služi oštećenoj strani da traži nadoknadu za pretrpljenu materijalnu ili nematerijalnu štetu. Oštećeno lice podnosi tužbu protiv lica (pravnog ili fizičkog) za koje tvrdi da je odgovorna za štetu. Tokom parničnog postupka pokrenutog radi nadoknade štete oštećeni mora da dokaže postojanje štete i njenu visinu, između ostalog, a cilj tužbe jeste da sud obaveže suprotnu stranu da oštećenom nadoknadi prouzrokovanu štetu. Šteta može nastati kao posledica različitih uzroka, kao što su povrede ugovorne obaveze, fizičke povrede, usled saobraćajnih nezgoda, usled povreda prava ličnosti i drugim radnjama.
Advokatska kancelarija NCR lawyers može vam pomoći i ponuditi usluge i savete po pitanjima nadoknade štete, kako materijalne tako i nematerijalne. Naš iskusan tim advokata je u dosadašnjoj praksi uspešno zastupao klijente u kompleksnim postupcima naknade štete, obezbeđujući povoljan ishod i pravičnu nadoknadu pretrpljene štete.
Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa predmetnom temom, budite slobodni da nas kontaktirate putem imejla office@ncrlawyers.com ili putem telefona +381677049551.
