Kao što nam je svima poznato, 24. februara 2022. godine Rusija je započela takozvanu specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini. Ubrzo potom na teritoriji Ukrajine proglašeno je ratno stanje i opšta mobilizacija, u Moldaviji je proglašeno vanredno stanje a NATO države iz dana u dan usvajaju nove pakete sankcija koji su usmereni da Rusiju odvrate od daljeg napada na Ukrajinu. Sve navedeno, prekida već poremećene lance snabdevanja i trgovine usled Covid pandemije, i negativno utiče na poslovanja privrednih društava koja su već ekonomski iscrpljena od dvogodišnje pandemije i koja su ove godine očekivale rast privredne aktivnosti i vraćanje na stare staze rada i poslovanja.
Stoga, navedene okolnosti nesporno utiču na ugovorne obaveze ne samo na one privredne subjekte koji posluju sa privrednicima iz Ukrajine ili Rusije već i na privredne odnose iz celog sveta s obzirom da u globalno povezanoj privredi, poremećaji lanca snabdevanja se gotovo osećaju u svakom delu sveta.
U konkretnom slučaju ratna dešavanja i predmetne sankcije predstavljaju radnje koje su van kontrole ugovornih strana i koje se kao takve mogu sa pravnog aspekta podvesti pod različitim intiutima a kao jedan on njih jeste institut više sile, koji može imati različite uticaje na sadržinu ugovornog odnosa.
Stoga postavlja se pitanje na koji način viša sila deluje na ugovorne obaveze i da li i šta ugovorne strane treba da preuzmu kako bi se izbegli odnosno minimalizovali rizik od nastanka štete. Odgovor na navedeno pitanje zavisi pre svega od konkretnog ugovornog odnosa kao i sadržine samih ugovornih odredbi kao i zakonskih odredbi koje se tiču pitanja više sile. Stoga krenimo redom.
Sloboda ugovaranja
Princip slobode ugovaranja odnosno autonomije volje ugovornih strana osnovni je princip na kome počiva ugovorno pravno između privrednih subjekata. On između ostalog podrazumeva da ugovorne strane samostalno uređuju sadržinu svojih međusobnih odnosa osim ukoliko šta drugo nije predviđeno imperativnim odredbama Zakona o obligacioni odnosima.
Zašto je sloboda ugovaranja bitna za utvrđivanje uticaja više sile na moje ugovorne obaveze?
Razlog tome je što Zakon o obligacionim odnosima ne sadrži opšte odredbe o višoj sili, što znači da viša sili kao osnov za oslobođenje ugovornih obaveza, se ne primenjuju po automatizmu, već samo ukoliko je i kako to ugovorom izričito predviđeno.
Samim tim, u pogledu uticaja predmetne situacije na vaše ugovorne obaveze potrebno je najpre analizirati ugovor koji ste zaključili.
Naravno, i od ovog pravila postoje izuzeci
Tako, Zakon o obligacionim odnosima u slučaju propasti stvari usled više sile, a koja je imaocu oduzeta na nedozvoljen način predviđa da je odgovorno lice je dužno da nadoknadi štetu.
S druge strane, Zakon predviđa i pojedine odredbe o višoj sili koje se odnosi na imenovane ugovore. Tako na primer kod ugovora o zakupu. Tako na primer ja jedan od načina prestanka ugovora o zakupu javlja se propast stvari usled više sile. S druge strane, kod ugovora o prevozu predviđeno je da u slučaju propasti stvari u toku prevoza usled više sile, prevozilac neće imati pravo na naknadu.
Dodatno, u slučaju Ugovora o špedicije previđeno je da u slučaju da špediter odstupi od dobijenih uputstva nalogodavca, on u tom slučaju odgovara za štetu, izuzev ukoliko dokaže da bi se šteta dogodila i da je postupao po datim uputstvima nalogodavca.
Samim tim samo u ovim slučajevima, Zakon o obligacionim odnosima eksplicitnost reguliše uticaj više sile na ugovorne obaveze. Treba imati u vidu da se navedene odredbe primenjuju samo ukoliko one nisu isključene odnosno ukoliko ništa drugo nije previđeno ugovorom između privrednih subjekata, imajući u vidu da navedene odredbe nisu imperativnog karaktera.
Ipak treba imati u vidu da pitanje više sile odnosno njenog uticaja na ugovorne obaveze izričito regulišu drugi specijalni zakoni kao što su Zakon o autorskim i srodim pravima, Zakon o zaštiti potrošača, Zakon o menici, Zakon o platnim usluga, Carinski zakon i drugi. Međutim nijedna od odredbi navedenih zakona ne previđa mogućnost značajno je samo za pojedine pravne radnje, nijedna odredba pobrojanih propisa ne propisuje mogućnost raskidanja ugovora, odnosno oslobađanja od obaveza saugovarača, kao posledicu više sile.
Viša sila kao promenjena okolnosti odnosno nemogućnost ispunjenja
Ipak, Zakon o obligacionim odnosima na posredni način ipak reguliše primenu više sile kao osnova za raskid odnosno izmenu ugovora institutom raskidanja (izmene) ugovora zbog promenjenih okolnosti, kao i institutom nemogućnosti ispunjenja za koju ne odgovara ni jedna strana, što mogu biti instituti koji će se najčešće primenjivati u predmetnoj situaciji za regulisanje ugovornih odnosa.
Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti
Da bi se jedni slučaj sudskog raskida ili izmene ugovora zbog promenjenih okolnosti mogao primeniti potrebnoj je da:
- posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora,
- da u jednom i u drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je,
- te da usled toga strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora zahteva da se ugovor raskine.
Kao primeri ugovornih obaveza čije je izvršenje najviše pogođeno ovim sankcijama jesu ugovori koji se tiču kupoprodaje i isporuke robe odnosno proizvoda ili pak ugovori o pružanju usluga, gde se s obzirom na zatvorenost granica i uvedenih sankcija znatno otežava izvršenje ugovornih obaveza pa se postavlja pitanje da bi bilo pravično da on ostane takav kakav jeste.
Treba imati u vidu da se raskid ugovora, po osnovu promenjenih okolnosti, ne može se zahtevati ako je strana koja se poziva na promenjene okolnosti bila dužna da u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbeći ili savladati (npr. sporni ugovor je zaključen uoči ili nakon proglašenja ratnog stanja npr.). Takođe, propisano je i da se strana koja je zahtevala raskid ugovora, ne može pozivati na promenjene okolnosti koje su nastupile po isteku roka određenog za ispunjenje njene obaveze.
Samim tim, potrebno je da u slučaju primene navedenog instituta privredni subjekti budu proaktivni i da u što kraćem roku obaveste drugu stranu o promenjenim okolnostima i njihovim uticajima na ispunjenje njihovih ugovornih obaveza.
Nemogućnost ispunjenja
Pored raskida ugovora usled promenjenih okolnosti kada i dalje postoji mogućnost ispunjenja ugovornih obaveza ali je to otežano i nepravično, Zakon o obligacionim odnosima predviđa još jedan mogući osnov raskida ugovora koji se može primeniti konkretnoj situaciji. Radi se o prestanku ugovornih obaveza usled nemogućnosti ispunjenja za koju ne odgovara nijedna ugovorna strana i usled koje se raskida ugovor.
Sami tim u navedenoj situaciji potrebno je da privredni subjekti:
- Pažljivo analiziraju svoje ugovorne odredbe koje se tuču više sile;
- Utvrde da li postoje zakonske odredbe koje se primenjuju na njihov ugovorni odnos;
- Deluju u što kraćem roku kako bi izbegli odgovornost za štetu;
U slučaju da vam je potrebna pravna pomoć u pogledu analize vaših ugovornih odredbi i primene odgovarajuće procedure za regulisanje istih, naša kancelarija Vam stoji na raspolaganju.
Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa predmetnom temom, budite slobodni da nas kontaktirate putem imejla office@ncrlawyers.com ili putem telefona +381677049551.
