Početak poslovanja skopčan je sa mnogobrojnim poslovnim odlukama koje je potrebno doneti od kojih je jedna od osnovnih i veoma važnih izbor odgovarajuće pravne forme za osnivanje firme u Srbiji. Ova odluka dodatno je značajna ukoliko se radi o stranim investitorima koji dolaze u Srbiju i kojima je potrebno da poznaju pravni sistem Republike Srbije kako bi mogli da donesu najadekvatniju odluku za njihovo poslovanje i ostvarivanje svojih poslovnih ciljeva. S druge strane, registracija odgovarajuće pravne forme u kojoj obavljate svoje poslovanje je ne samo vaše pravo, već i obaveza s obzirom da obavljanje privredne delatnosti bez registracije firme predstavlja krivično delo za koje se može izreći i kazna zatvora. S obzirom na navedeno, u ovom članku Vam ukazujemo na različite mogućnosti koje imate na raspolaganju u zavisnosti od vaših potreba, a kako bi firma koju registrujete odgovarala vašim potrebama i potrebama vašeg biznisa.
Značaj izbora odgovarajuće pravne strukture
Kada odlučite da se upustite u poslovni poduhvat među prvim pitanjima koje se postavlja je kako to da uradim i šta mi je sve potrebno. Da biste obavljali privredni delatnost potrebno je da to činite u određenoj formi odnosno u formi privrednog subjekta. Osnovni propis koji reguliše privredno poslovanje jeste Zakon o privrednim društvima koji predviđa da poslovanje u Srbiji možete vršiti na jedan od sledećih načina:
Preduzetnik
Preduzetnik – poznatiji kao preduzetnička radnja, agencija, studio i slično predstavlja najjednostavniji oblik poslovanja. Suštinski preduzetnik jeste fizičko lice koje je registrovano za obavljanje privredne delatnosti. S obzirom na to, ovaj sistem poslovanja pogodan je za početnike ili za one koji se bave jednostavnijim delatnostima u kojima je rizik poslovanja niži (kafići, restorani, frizeri, kozmetički saloni i sl.). Takođe, ova forma poslovanja preporučuje se i strancima pojedincima koji dolaze u Srbiju kako bi obezbedili privremeni boravak i nastavili svoje poslovanje, kao najjednostavnija opcija dok se više ne upoznaju sa poslovnim okruženjem i prošire svoje poslovanje.
Ono što je osnovna karakteristika poslovanja kroz formu preduzetnika jeste da da fizičko lice ili osnivač u potpunosti odgovara celokupnom svojom imovinom za obaveze koje preuzme na sebe poslujući kao preduzetnik zbog čega se ova delatnost ne preporučuje kod visoko rizičnih poslova odnosno poslova kod koji su već razrađeni i dostigli određeni nivo poslovnog razvoja.
S druge strane za ovaj rizik preduzetnik je i nagrađen sa jedne strane s obzirom da, u slučaju da vodi knjige, porez na dobit iznosi 10% za razliku od poreza na dobit pravnog lica koji iznosi 15%.
Ortačko društvo
Ortačko društvo – je društvo dva ili više ortaka koji su neograničeno solidarno odgovorni celokupnom svojom imovinom za obaveze društva. Samim tim, za razliku od preduzetnika ortačko društvo podrazumeva postojanje dva ili više lica odnosno ortaka od kojih svaki od njih ima ovlašćenje za redovno upravljanje društvom i donošenje odluka. Samim tim, slobodno možemo reći da je svaki od ortaka „direktor“ ortačkog društva. Dodatno kao osnivački ulog ortaci za razliku od osnivača društva sa ograničenom odgovornošću kao nenovčani kapital mogu uložiti i svoj rad. Ono što je preduslov za postojanje ortačkog društva jesu izvanredni odnosi između ortaka i saglasnost u pogledu načina poslovanja, jer će u suprotnom ortačko društvo biti blokirano u radu zbog nemogućnosti odlučivanja.
Komanditno društvo
Komanditno društvo – je privredno društvo koje ima najmanje dva člana, od kojih najmanje jedan za obaveze društva odgovara neograničeno solidarno (komplementar), a najmanje jedan odgovara ograničeno do visine svog neuplaćenog, odnosno neunetog uloga (komanditor). Ono što je specifičnost ovog modela poslovanja koji se retko javlja u praksi jeste da komaditor suštinski ima ulogu investitora i kontrolu nad poslovanjem društva dok je komplementar neko ko preuzima rizik, donosi poslovne odluke i razvija poslovanje društva.
Društvo sa ograničenom odgovornošću
Društvo sa ograničenom odgovornošću – je društvo u kome jedan ili više članova društva imaju udele u osnovnom kapitalu društva, s tim da članovi društva ne odgovaraju za obaveze društva osim u izuzetnim slučajevima. Ovo pored preduzetnika predstavlja i najpopularniju formu za poslovanje društva a njen najveći benefit jeste upravo isključenje bilo kakve odgovornosti članova odnosno osnivača za poslovanje društva. Samim tim, ovakva pravna forma omogućava da ljudi jednostavnije ulaze u poslovne poduhvate gde postoji pojačan poslovni rizik, s obzirom da i u slučaju bankrotstva firme, lična imovina osnivača ostaje zaštićena.
Akcionarsko društvo
Akcionarsko društvo – je društvo čiji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili više akcionara koji ne odgovaraju za obaveze društva. Sličan model poslovanja kao društvo sa ograničenom odgovornošću stim što u ovom slučaju osnivači umesto udela stiču akcije koje mogu biti različite vrste odnosno klase. Akcije se takođe mogu kotirati na berzi pa i u tom pogledu razlikujemo zatvorena i otvorena akcionarska društva. Upravo ova mogućnost kotiranja akcija na berzi dovodi do toga je kod akcionarskih društava postoji primat da poslovanje u potpunosti bude usklađeno sa domaćim propisima a sa druge strane daje mogućnost prikupljanja finansiranja na tržištu kapitala.
Pored ovih modela poslovanja, za strane investiture značajno je da oni mogu osnivati i ogranke stranih pravnih lica odnosno predstavištva.
Ogranak strane firme
Ogranak je izdvojeni organizacioni deo privrednog društva na teritoriji Republike Srbije preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom.
S obzirom da predstavlja samo izdvojeni organizacioni deo svog osnivača ogranak nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za račun osnivača koji neograničeno odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju njegovog ogranka.
Predstavništvo strane firme
Predstavništvo stranog privrednog društva je njegov izdvojen organizacioni deo koji može obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnog posla tog društva. Samim tim, ono kao i ogranak nema svojstvo pravnog lica ali takođe ima i limitiranu poslovnu sposobnost. Naime, predstavništvo može zaključivati samo pravne poslove u vezi svog tekućeg poslovanja ali ne i obavljati delatnost u ime osnivača.
Benefiti i razlike između doo i preduzetnika
Kako je najčešći način poslovanja u Srbiji u formi preduzetnika ili društva sa ograničenom odgovornošću tzv. firme ovde vam ukazujemo na neke od najbitnijih razlika koje treba da imate u vidu prilikom donošenja odluke u kojoj pravnoj formi ćete poslovati.
Dakle osnovne karakteristike preduzetnika su:
- Jednostravnost poslovanja i osnivanja
- Za pojedine delatnosti dostupan paušalni model oporezivanja
- Odgovornost za poslovanje celokupnom imovinom
- Mogućnost pauziranja u obavljanju delatnosti
- Manje poresko opterećenje
- Manji zaprećeni iznosi propisanih kazni za prekršaje i privredne prestupe u odnosu na firme
- Pogodni za manje rizične delatnosti
- Nemogućnost postojanja suosnivača
S druge strane ono što je specifično za poslovanje preko firme odnosno društva sa ograničenom odgovornošću:
- Nepostojanje odgovornosti za poslovanje društva
- Mogućnost postojanja više osnivača
- Veća kreditna sposobnost kod banaka
- Mogućnost prenosa udela i prodaje firme
- Mogućnost uspostavljanja sistema nagrađivanja zaposlenih kroz dodele udela u firmi (ESOP)
- Veće poresko opterećenje
- Više pravnih obaveza u pogledu donošenja i poštovanja određenih pravilnika i drugih pravnih akata
- Rigoroznije kazne u slučaju prekršaja i privrednih prestupa
Samim tim imajući u vidu navedene karakteristike, potrebno je da, imajući u vidu navedene osnovne karakteristike navedene dve forme razmislite o tome koja forma najviše odgovara vašim potrebama, dok preporučujemo da konačnu odluku o tome donesete u saradnji sa svojim advokatom s obzirom na to da postoje neke delatnosti koje se mogu vršiti samo u određenoj pravnoj formi.
Koraci do uspešne registracije firme
Pošto ste doneli odluku u kojoj pravnoj formi želite da pokrenete vaš biznis, potrebno je da pripremite svu neophodnu dokumentaciju.
U slučaju firme odnosno društva sa ograničenom odgovornošću potrebno je da pripremite:
Osnivački akt
Osnivački akt jeste osnovni akt kojim postavljate temelje načina na koji ćete funkcionisati. Samim osnivačkim aktom definišete visinu i vrstu osnovnog kapitala, rokove za uplatu, procente udela, nadležnost i ograničenja u radu direktora, ovlašćenja skupštine i regulišete mnoga druga pitanja koja su od značaja za funkcionisanje ali i zaštitu vašeg poslovanja. Ono što zakon predviđa kao obaveznu sadržinu:
1) podatke o članovima društva;
2) poslovno ime i sedište društva;
3) pretežnu delatnost društva;
4) ukupan iznos osnovnog kapitala društva;
5) iznos novčanog uloga, odnosno novčanu vrednost i opis nenovčanog uloga svakog člana društva;
6) vreme uplate, odnosno unošenja uloga u osnovni kapital društva;
7) udeo svakog člana društva u ukupnom osnovnom kapitalu izražen u procentima;
8) određivanje organa društva i njihovih nadležnosti.
Odluku o imenovanju direktora
Iako se direktor može imenovati samim osnivačkim aktom naša preporuka je da to učinite u posebnoj odluci koju donosi skupština firme. Odlukom određujete koliko direktora ćete imenovati, način na koji će oni zastupati društvo (samostalno ili zajednički), trajanje mandata, organičenja u zastupanju kao i druge neophodne detalje u vezi sa njegovim radom.
Identifikaciona dokumenta osnivača
U pogledu identifikacionih dokumenata koje je potrebno priložiti, za domaće fizičko lice to je očitana lična karta a za stranca kopija pasoša. S druge strane za pravno lice to je izvod iz nadležnog privrednog registra. U slučaju stranog pravnog lica, u zavisnosti od zemlje porekla, biće potrebno da predmetni izvod bude legalizovan i preveden na srpski jezik kod ovlašćenog prevodioca.
Podaci koje je potrebno registorovati su:
1) za domaće fizičko lice – lično ime, pol i jedinstveni matični broj građana;
2) za stranca – lično ime, pol, broj pasoša i država izdavanja, odnosno evidencijski broj za stranca, odnosno broj lične karte stranca i zemlja izdavanja;
3) za domaće pravno lice – poslovno ime, adresa sedišta i matični broj;
4) za strano pravno lice – poslovno ime, adresa sedišta, broj pod kojim se to pravno lice vodi u matičnom registru i država u kojoj je to lice registrovano.
Potvrde o uplati taksi
Potrebno je da se izvrši i uplata takse i dostavi potvrda o izvršenoj uplati. Predmetna potvrda ne mora sadržati pečat banke ili potpis ovlašćenog lica. Iznosi takse se često menjaju pa je potrebno da iznose proverite na sledećem linku.
Takođe za pojedine delatnosti potrebno je da dostavite i dodatnu dokumentaciju kao što su potvrde nadležnih organa o ispunjenosti uslova za obavljanje predmetne delatnosti (banke, apoteke, osiguravajuća društva i sl.) pa je i to jedan od razloga što proceduru registracije treba da sprovedete u saradnji sa advokatom.
Nadležni organ za registraciju firme
Za registraciju i sprovođenje svih promena kod privrednih subjekata nadležna je Agencija za privredne registre. Samo procedura sprovodi se u skladu sa Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre i isključivo elektronski u slučaju osnivanja firme odnosno društva sa ograničenom odgovornošću. Samim tim, potrebno je da posedujete kvalifikovani elektronski sertifikat izdat u Srbiji kako bi ste kompletirali postupak registracije.
Ukoliko ne posedujete elektronski sertifikat registraciju može izvršiti jedino vaš advokat kao jedino ovlašćeno lice za zastupanje u postupku osnivanja i sprovođenje drugih prijava pred nadležnim registrom.
Sama procedura počev od podnošenja prijave pa do dobijanja rešenje o osnivanju traje do 5 radnih dana, a rešenje dobijate u elektronskoj formi dok se za izdavanje rešenja u pisanoj formi plaća dodatna naknada. Donošenjem rešenja o osnivanju smatra se da možete da krenete sa poslovanjem i kreću da teku rokovi za podnošenje odgovarajućih prijava za PDV, registraciju krajnjih vlasnika i pripreme druge neophodne dokumentacije neophodne za poslovanje. Zbog toga je, pre samog započinjanja procesa odabira odgovarajuće pravne forme za poslovanje i iniciranja postupka registracije, potrebno da pored advokata imate i svog odabranog računovođu koji će biti spreman da odmah po osnivanju, blagovremeno izvrši sve neophodne poreske prijave kako ne biste zbog propuštenih rokova plaćali prekršajne kazne.
Prijava poslovanja kod drugih nadležnih organa
Pošto se izvršili registraciju firme kod nadležnog organa potrebno je da se preuzmu dodatni koraci kako bi se okončala čitava procedura.
Naime, najpre je potrebno inicirati postupak za otvaranje računa u poslovnoj banci. Sam postupak otvaranja računa inicira direktor firme odnosno advokat po ovlašćenju. Postupak otvaranja može trajati od 5 do čak 15 radnih dana u zavisnosti od delatnosti kojom se bavite, te da li se radi o stranom ili domaćem pravnom licu kao i složenosti vaše korporativne strukture.
Potrebno je takođe u skladu sa Zakonom o arhivskoj građi izvršiti prijavu početka obavljanja delatnosti i dostaviti opšte akte i arhivsku knjigu na potvrđivanje.
Takođe u roku od 15 dana potrebno je u skladu sa Zakonom o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika registrovati stvarne vlasnike kao i podneti neophodne poreske prijave, posebno ukoliko ste u sistemu PDV-a.
Kazne u slučaju neovlašćenog obavljanja delatnosti
Kao što smo naveli i na početku, registracija firme nije samo pravo već i obaveza svih onih koji žele da obavljaju privrednu delatnost. U tom pogledu propisano je da nedozvoljeno obavljanje trgovinske delatnosti predstavlja krivično delo za koje se može izreći i kazna zatvora, dok je za neusaglašenost sa propisima Zakona o privrednim društvima propisan veliki broj privrednih prestupa i prekršaja.
Samim tim, pre započinjanja poslovanja savetujemo Vam da se konsultujete sa vašim advokatom kao i računovođom kako bi od početka poslovali u skladu sa zakonskim propisima i izbegli veliki broj novčanih kazni koji mogu ići i do 3.000.000,00 dinara.
Ukoliko Vam je potreban savet i pomoć prilikom osnivanja firme i tokom samog poslovanja možete nas kontaktirati putem naše kontakt forme.
Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa predmetnom temom, budite slobodni da nas kontaktirate putem imejla office@ncrlawyers.com ili putem telefona +381677049551.
