Nove obaveze za poslodavce – usklađivanje sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti

rodna ravnopravnost

Zakon o rodnoj ravnopravnosti (dalje „Zakon“), koji je stupio na snagu 1. juna 2021. godine i dalje nije našao aktivnu primenu u praksi. Razlog tome leži u činjenici da nadležno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava još uvek nije donelo podzakonska akta koja bi detaljnije regulisala obaveze privrednih društava uvedene ovim Zakonom.

Ipak, Zakon eksplicitno predviđa obaveze za privredna društva sa više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica, koja se ogleda u sprovođenju godišnjih planova i programa rada, koji, pored elemenata propisanih zakonom, obavezno sadrže i deo koji se odnosi na ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti. Dakle, intencija zakonodavca jeste da obaveže poslodavce da u svom poslovanju donesu mere koje bi uticale na unapređenje rodne ravnopravnosti, a u okviru spomenutog plana ili programa uvrste i ocenu stanja u vezi sa položajem žena i muškaraca kod poslodavca.

Kako Zakon predviđa, uravnotežena zastupljenost polova postoji kada je zastupljenost jednog od polova između 40-50% u odnosu na drugi pol, a osetno neuravnotežena zastupljenost polova postoji kada je zastupljenost jednog pola niža od 40% u odnosu na drugi pol.

Poslodavci su dužni da obaveste i nadležno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava o donošenju plana ili programa u roku od 15 dana od dana donošenja, kao i da uz obaveštenje dostave izvod koji se odnosi na ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti. Dodatno, privredna društva su u obavezi i da Ministarstvu dostavljaju izveštaj o realizaciji godišnjeg plana ili programa.

Iako Zakon ostavlja prostora za mnoge nedoumice, zakonodavac je predvideo novčanu kaznu za privredna društva u rasponu od 50.000,00 dinara do 2.000.000,00 dinara, u slučaju ne postupanja po obavezama predviđenim Zakonom. Jedan od razloga koji zakonodavac prepoznaje kao validan razlog za kažnjavanje poslodavaca jeste i ukoliko poslodavac ne obezbedi zaposlenom i radno angažovanom licu, bez obzira na pol, odnosno rod i porodični status, jednake mogućnosti za dodatno usavršavanje i dodatno obrazovanje.

Činjenica je da je zakonodavac prepoznao probleme u praksi i pokušao da iste uokviri i reguliše putem novog Zakona. Međutim, očekuje se da nadležno Ministarstvo donese detaljnije smernice koje će olakšati primenu ovog Zakona u praksi. Ipak, i u nedostatku istih, Zakon je na snazi i predviđa obaveze za poslodavce sa preko 50 zaposlenih i radno angažovanih lica, pa je ovo prilika za poslodavce da usklade svoje poslovanje sa novim Zakonom i donesu obavezne interne akte. Jasna je tendencija zakonodavca da u set internih akata koje je poslodavac obavezan da ima shodno Zakonu o radu, Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakonu o arhivskoj građi, uvrsti i akta po Zakonu o rodnoj ravnopravnosti i na taj način prida na značaju ovoj temi, koja je nesumnjivo veoma aktuelna u praksi.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa predmetnom temom, budite slobodni da nas kontaktirate putem imejla office@ncrlawyers.com ili putem telefona +381677049551.