Dana 27. maja 2021. godine Narodna skupštine Republike Srbije usvojila je novi Zakon o zaštiti poslovne tajne (u daljem tekstu: Zakon) čime je pravna regulativa u ovoj oblasti usaglašena sa propisima Evropske Unije.
Materija zaštite poslovne tajne do sada bila je uređena Zakonom o zaštiti poslovne tajne („Službeni glasnik RS“, broj 72/11). Predmetni zakon donet je pre nego što je u Evropskoj Uniji usvojena Direktiva 2016/943 koja je imala za cilj harmonizaciju propisa zemalja članica Evropske Unije radi obezbeđenja adekvatne pravne zaštite od nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne na tržištu Evropske Unije. Samim tim, Srbija je usvajanjem novog Zakona o zaštiti poslovne tajne usaglasila svoje propise u oblasti zaštite intelektualne svojine i poslovne tajne sa Direktivom 2016/943 EU i na taj način istovremeno u ovom delu ispunila svoje obaveze koje je preuzela Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.
Razumno postavlja se pitanje koje su to najveće promene koje donosi novi Zakon o zaštiti poslovne tajne kao i da li postoje neke obaveze koje su privredni subjekti dužni da preduzmu kako bi njihova poslovna tajna uživala pravnu zaštitu.
Šta predstavlja poslovnu tajnu
Najjednostavnije rečeno, pod poslovnom tajnom podrazumevaju se informacije privrednih subjekata koje nisu opšte poznate i koje uživaju određeni stepen zaštite. Ideja je da se Zakonom da podstakne i pruži pravnu zaštitu investicijama privrednih subjekata u sticanje, razvoj i primenu znanja i iskustva. Tako, poslovnom tajnom se štite različite vrste informacija, kao što su podaci o procesu proizvodnje, poslovni planovi, finansijski planovi, reklamne strategije, rezultati ispitivanja tržišta, spiskovi dobavljača i klijenata, crteži, arhitektonski projekti, građevinski nacrti, kreativne kreacije i slično. Oblast zaštite poslovne tajne ima sve značajniju ulogu u savremenoj privredi i načinu poslovanja privrednih subjekata te je stoga donošenje novog Zakona koje prati razvoj savremenog poslovanja sasvim poželjno.
Promena definicije poslovne tajne
Ono što je jedna od najznačajnijih promena koje je Zakon doneo je nešto izmenjena definicija poslovne tajne. Pored toga što je potrebno da informacija koja pretenduje da uživa zaštitu poslovne tajna nije opšte poznata odnosno dostupna trećim licima, da ima određenu komercijalnu vrednost i da je kao takva zaštićena, novi Zakon više ne predviđa kao uslov da se iskorišćavanjem te tajne može ostvariti ekonomska korist i naneti šteta imaocu poslovne tajne. Samim tim, na ovaj način, imajući u vidu da definicija poslovne tajne obuhvata manji broj uslova, pruža se njena sveobuhvatnija zaštita, iako se s druge strane može opravdano postavlja pitanje svrhe pravne zaštite one informacije koja trećem licu ne bi donela nikakvu ekonomsku koristi ili ne bi imala nikakve štetne posledice za imaoca poslovne tajne.
Ograničena zaštita poslovne tajne stranih lica
Takođe novi Zakon predviđa i izmene u pogledu subjekata koja imaju pravo na zaštitu njihove poslovne tajne.
U tom pogledu, prethodni Zakon o zaštiti poslovne tajne nije pravo razliku u pogledu zaštite poslovne tajne između stranog i domaćeg lica. Međutim, novi Zakon. iako i dalje predviđa pravnu zaštitu poslovne tajne stranih privrednih subjekata, on to sada čini samo pod uslovom da takva zaštita proizilazi iz međunarodnih ugovora koji obavezuju Republiku Srbiju ili iz načela uzajamnosti koja se ne pretpostavlja, kao što je to slučaj prilikom primene nekih drugih instituta, već je teret dokazivanja postojanja uzajamnosti u svakom konkretnom slučaju pada na onu stranu koje se na njeno postojanje poziva.
Mere zaštite
Kao što smo već naveli, jedan od uslova da informacija uživa status poslovne tajne je da je takva informacija zaštićena od strane njenog imaoca. Prethodni Zakon o zaštiti poslovne tajne takođe je previđao ovaj uslov, ali ga dalje nije dalje razrađivao već je ispunjenost ovog uslova ostavio na ocenu sudskoj praksi za svaki konkretni slučaj, a imajući u vidu procenu rizika od nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili iskorišćavanja.
Međutim, sada novi Zakon sada da se pod zaštitom podrazumeva između ostalog izrada internog akta o rukovanju poslovnom tajnom i preciziranje kruga lica i njihova prava i obaveze prilikom rukovanja poslovnom tajnom.
Samim tim, da bi vaša poslovna tajna uživala pravnu zaštitu, Zakon sugeriše da je neophodno da prethodno donesete opšti akt o zaštiti poslovne tajne kao i da preuzmete druge mere zaštite kako bi onemogućili trećim licima pristup poverljivim informacijama.
Zaštita poslovne tajne
Zakon kao i u prethodnom slučaju predviđa posebne odredbe u pogledu zaštite poslovne tajne koja se može ostvariti kako u parničnom postupku tako i kaznenom postupku za privredne prestupe. Ono što predstavlja razliku u odnosnu na ranije rešenje, jeste rok za pokretanje parničnog postupka koji je sada produžen tako da iznosi godinu dana umesto ranijih šest meseci od dana saznanja za povredu i učinioca odnosno 5 godina umesto prethodne 3 godine od učinjene povrede odnosno od dana poslednje učinjene povrede ukoliko se povreda vršila kontinuirano.
Zakonom su propisane i vrste tužbenih zahteva koji se mogu zahtevati. Naime, u skladu sa Direktivom EU propisano je da držalac poslovne tajne u slučaju povrede poslovne tajne može tužbom da zahteva: prestanak povrede, utvrđivanje povrede ili zabranu korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne, zabranu proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe kojom je izvršena povreda, odnosno zabranu uvoza, izvoza ili skladištenja robe kojom je izvršena povreda u svrhe proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe, određivanje odgovarajućih mera koje se odnose na robu kojom je izvršena povreda, koje obuhvataju povlačenje robe s tržišta, uklanjanje s takve robe svojstava koje je čine robom kojom je izvršena povreda poslovne tajne i uništenje robe, kao i uništenje ili predaju dokumenata, predmeta, materijala, supstance ili elektronskih dokumenata koji sadrže poslovnu tajnu ili koji sami po sebi predstavljaju poslovnu tajnu.
Aktivnu legitimaciju za podnošenje tužbe imaju držalac poslovne tajne i sticalac licence, ukoliko je za to ovlašćen na osnovu ugovora ili zakona. U pogledu naknade štete zanimljivo rešenje je da sud predviđa podnošenja tužbenog zahteva kako prema licu koje je znalo ili moralo znati da vrši povredu poslovne tajne tako i protiv lica koje je usled navedene povrede stekao neku korist s tim što se navedeni zahtevi međusobno ne isključuju.
Pravno lice po prvi put stiče pravo na naknadu nematerijalne štete
Takođe, jedna od najznačajnijih novina je i da držalac odnosno sticalac licence ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete ukoliko je lice koje je povredilo poslovnu tajnu znalo ili je moralo da zna da učestvuje u nezakonitom pribavljanju, korišćenju ili otkrivanju poslovne tajne.
Navedeno rešenje unosi pravu malu revoluciju u dosadašnju praksu sudova u pogledu naknade štete za pravna lica. Naime, prema opštem režimu naknade štete koji je propisan Zakonom o obligacionim odnosima i ustaljenoj sudskoj praksi, pravna lica do sada nisu imala prava na naknadu nematerijalne štete, s obzirom da kod nas nije prihvaćen opšti već limitiran broj eksplicitno propisanih slučajeva kada se može ostaviti pravo na nematerijalnu štetu kao i s obzirom na jednostrani stav privrednih sudova da pravno lice ne može trpeti fizičke i duševne bolove te stoga ne može ni trpeti nematerijalnu štetu.
Ostaje nam samo da sačekamo na koji način će sudovi obrazlagati povrede i naknadu nematerijalne štete za pravna lica, a koja nastane usled povrede poslovne tajne.
Dodatno, ono što izaziva posebnu pažnju je i to da novi Zakon po prvi put predviđa okolnosti koje je sud dužan da uzme u obzir prilikom razmatranja tužbenog zahteva kao što su: vrednost i druge specifične karakteristike poslovne tajne, mere preduzete radi zaštite poslovne tajne, ponašanje počinioca povrede prilikom pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne, posledice nezakonitog korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne, legitimne interese stranaka i posledice koje bi usvajanje ili odbijanje tužbenih zahteva moglo da ima na njih, legitimne interese trećih lica, javni interes i zaštitu osnovnih prava.
Samim tim, imajući u vid da novi Zakon eksplicitno insistira da privredni subjekti kao meru zaštite poslovne tajne njenu zaštitu urede opštim internim aktom kao i da je sud dužan da prilikom procene osnovanosti tužbenog zahteva uzme u obzir mere koje su privredni subjekti preuzeli zarad njene zaštite, smatramo da bi privredni subjekti u narednom periodu trebalo da preuzmu neophodne korake ka donošenju opšteg akta o zaptiti poslovne tajne kao i da preduzmu druge mere kako bi osigurali ne samo faktičku već i pravnu zaštitu svojih informacija.
Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa predmetnom temom ili pomoć u pogledu izrade opšteg akta ili preuzimanju dugih mera u cilju zaštite poslovne tajne, budite slobodni da nas kontaktirate putem imejla office@ncrlawyers.com ili putem telefona +381677049551.
