Savremeni način života sve češće podrazumeva poslovnu saradnju odnosno osnivanje firme u Srbiji od strane inostranih kompanija ili stranih fizičkih lica, zapošljavanje ili preseljenje u druge države. Upravo zbog toga, od velikog su značaja svi instrumenti koji mogu olakšati međunarodnu saradnju i ceo proces učiniti efikasnijim i bržim.
Haška konvencija o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava (Haška konvencija o apostilu) tu ima sve veću ulogu, jer omogućava da javne isprave izdate u jednoj državi budu priznate i u drugim državama članicama konvencije, bez potrebe za dodatnom legalizacijom.
Šta je Haška konvencija o apostilu
Haška koncencija o apostilu jeste međunarodni sporazum kojim se ukida potreba legalizacije javnih isprava izdatih od strane nadležnih organa u državama članicama. Ova konvencija je potpisana u Hagu 5. oktobra 1961. godine i broji oko 100 država potpisnica.
Haškom konvencijom je omogućeno da države potpisnice priznaju međusobno dokumenta izdata u tim državama, samo na osnovu Apostille pečata.
Dakle, pečat Apostille je u potpunosti dovoljan da bi se javna isprava izdata u jednoj državi potpisnici priznala u drugoj državi potpisnici, bez potrebe za ikakvom daljom legalizacijom te isprave.
Koje države su potpisnice Haške konvencije
Države članice Haške konvencije su one koje su potpisale ovu konvenciju i istu implementirale u svoj pravosudni sistem. Trenutno, Haška konvencija broji oko 100 država članica, a spisak zemalja Haške konvencije se aktivno ažurira u slučaju pristupanja određene države ovoj konvenciji.
Svaka država članica Haške konvencije određuje organ koji je nadležan za izdavanje pečata Apostille u toj državi, pa se stoga ovi organi mogu razlikovati od države do države. U Srbiji, koja je potpisnica Haške konvencije, organ koji vrši overu pečatom Apostille jeste nadležan sud.
Važno je napomenuti da se pečatom Apostille mogu overiti dokumenta samo izdata od strane organa odnosne države. To u praksi znači da pečat Apostille može staviti sud u Srbiji samo na javnu ispravu izdatu od strane organa Republike Srbije.
Kako funkcioniše sistem apostila u okviru Haške konvencije
Ukoliko postoji potreba da se javne isprave izdate u Srbiji koriste u nekoj od država članica Haške konvencije, potrebno je pribaviti pečat Apostille na takvu javnu ispravu. Apostille overa jeste zapravo postupak kojim se potvrđuje verodostojnost potpisnika takve javne isprave i štambilja, odnosno pečata na toj javnoj ispravi.
Overa Apostille se stavlja isključivo na originalu javne isprave, i to u formi Apostille pečata. Obrazac, odnosno izgled Apostille pečata je propisan Haškom konvencijom i sadrži određene obavezne elemente. Javna isprava koja je overena pečatom Apostille ne podleže nikakvoj dodatnoj overi u državi članici Haške konvencije u kojoj će biti korišćena.
Važno je napomenuti i da određene vrste isprava ne podležu Apostille overi, a to su administrativne isprave koje se odnose na neki trgovinski ili carinski posao, kao i isprave koje su izdati diplomatsko – konzularni predstavnici.
Pored toga, korisno je detaljnije se upoznati sa postupkom kako se pribavlja Apostille pečat u Srbiji, šta je potrebno pripremiti i proveriti pre odlaska kod nadležnog organa radi overe dokumenta.
Koja je razlika između legalizacije i apostila prema Haškoj konvenciji
Za razliku od postupka overe dokumenata apostilom, ukoliko postoji potreba da se određeni dokument koristi u državi koja nije potpisnica Haške konvencije, potrebno je sprovesti postupak legalizacije takvog dokumenta.
Dakle, glavna i ključna razlika između ove dve procedure jeste:
- Overa pečatom Apostille: moguća samo među državama potpisnicama Haške konvencije;
- Postupak pune legalizacije: potrebno sprovesti ukoliko se dokument koristi u državi koja nije potpisnica Haške konvencije.
Postupak pune legalizacije je dosta kompleksniji od pribavljanja pečata Apostille, duže traje i obuhvata mnogo više koraka. Sam postupak se sastoji od overe dokumenta od strane više nadležnih organa, plaćanja više taksi i vremenski je dugotrajniji. Iz tog razloga je preporučljivo imati stručnu podršku u postupku legalizacije dokumenta u Srbiji.
Značaj Haške konvencije za građane i privredu
Značaj i korist primene Haške konvencije u praksi su mnogobrojne:
- brže priznavanje dokumenata u inostranstvu;
- olakšana poslovna saradnja;
- jednostavnije školovanje i zapošljavanje u drugim zemljama;
- manji troškovi overe dokumenta.
Praktični značaj Haške konvencije ogleda se u tome što omogućava da se različiti pravni i administrativni postupci u inostranstvu sprovedu jednostavnije, brže i efikasnije.
Primera radi, ukoliko lice želi da pokrene postupak koji se odnosi na priznanje strane sudske odluke u Srbiji, a u pitanju je recimo odluka o razvodu braka, biće dovoljno da se pribavi pečat Apostille na toj sudskoj odluci kao i na ostalim dokumentima koji se prilažu uz zahtev. Na taj način, apostilom se potvrđuje verodostojnost takvih isprava i one se mogu nesmetano koristiti u postupku pred sudom.
Uloga Haške konvencije u međunarodnom pravnom prometu
Haška konvencija o apostilu ima ključnu ulogu u međunarodnom pravnom prometu, jer pojednostavljuje upotrebu javnih isprava između država i doprinosi većoj pravnoj sigurnosti u prekograničnim poslovima i ličnim situacijama.
Zahvaljujući Haškoj konvenciji, mnoge situacije koje uključuju upotrebu dokumenata u inostranstvu mogu se rešiti znatno brže i bez nepotrebnih administrativnih prepreka.
Ukoliko vam je potreban savet ili pomoć u vezi sa Apostille overom i priznavanjem dokumenata u inostranstvu, naša advokatska kancelarija iz Beograda vam može pružiti efikasnu i brzu pravnu podršku.
Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa predmetnom temom, budite slobodni da nas kontaktirate putem imejla office@ncrlawyers.com ili putem telefona +381677049551.
