Insolventnost i Stečaj u Poslovanju: Saveti za prevazilaženje finansijskih teškoća

Korporativno & Trgovinsko pravo, Stečaj & Restitucija

Insolventnost i stečaj su izazovi sa kojima se suočavaju mnoge kompanije tokom svog poslovanja. Ove situacije mogu imati ozbiljne posledice po finansijski status firme, ali se uz odgovarajuće pravne savete i strategije, mogu prevazići. Procedura otvaranja firme u Srbiji samo je prvi korak, potrebno da tokom poslovanja primenjujete odgovarajuće mere i savete koji će vam pomoći da održite likvidnost firme, a samim tim i uspešno razvijate vaše poslovanje. Ipak kada dođete u situaciju da je stečaj neizbežan trebalo bi da imate u vidu da ni tada nije sve izgubljeno i da još uvek postoji mogućnost da vratite dugove i nastavite da poslujete kao ranije.

Samim tim, u ovom članku pojašnjavamo značenje pojma insolventnosti i likvidnosti, korake koje možete preduzeti kada se javi problem sa insolventnošću, ali i pojašnjenje načina na koji funkcioniše postupak stečaja, razliku stečaja u odnosu na postupak likvidacije kao i neke korisne savete, kako bi se firme koje se suočavaju sa finansijskim izazovima iste prevazišle na efikasan i pravno ispravan način.

Šta je insolventnost i kako utiče na poslovanje

Insolventnost predstavlja situaciju u kojoj firma nije u mogućnosti da ispunjava svoje finansijske obaveze ili da plaća dugove prema poveriocima. To može proizaći iz raznih faktora kao što su nedostatak likvidnih sredstava, loša uprava resursima, neregulisanje ili neadekvatno pravno regulisanje svog poslovanja i ugovornih obaveza sa drugim licima kao i ekonomske promene koje se dešavaju u svetu i koje su van naše kontrole. Insolventnost može dovesti do pokretanja postupka stečaja, koji može imati ozbiljne implikacije po budućnost kompanije.

Razlika u odnosu na likvidnost

Ono što se često poistovećuje a što nikako ne sme biti slučaj jesu pojmovi insolventnosti i likvidnosti.

Likvidnost se odnosi na sposobnost firme da ispunjava svoje kratkoročne finansijske obaveze bez problema ili gubitaka. To uključuje mogućnost da se postojeća imovina (kao što su nekretnine, investicije ili zalihe) lako pretvori u gotovinu. Visoka likvidnost znači da kompanija ima dovoljno sredstava da plati račune, zarade zaposlenima ili se nosi sa neočekivanim troškovima, dok niska likvidnost može dovesti do finansijskih problema.

Likvidnost je ključna za održavanje stabilnosti poslovanja. Kompanije koje imaju dobru likvidnost su otpornije na ekonomske krize, mogu brže reagovati na prilike na tržištu i lakše se prilagođavaju promenama u poslovnom okruženju. Ovo je naročito važno za mala i srednja preduzeća koja mogu biti osetljivija na nedostatak likvidnosti.

S druge strane, insolventnost se javlja kada firma ili pojedinac nisu u mogućnosti da ispune svoje finansijske obaveze, tj. da plate dugove ili da izvrše plaćanja prema poveriocima. Insolventnost može biti posledica nedostatka likvidnih sredstava ili činjenice da ukupne obaveze premašuju dostupnu imovinu.

Samim tim likvidnost se odnosi na trenutnu sposobnost plaćanja obaveza, dok insolventnost ukazuje na to da kompanija ili pojedinac dugoročno ili ukupno nije u stanju da ispuni svoje finansijske obaveze.

U finansijskom planiranju, važno je održavati dobru likvidnost kako bi se izbegla insolventnost i osiguralo stabilno poslovanje. Likvidnost je ključna za kratkoročnu održivost, dok insolventnost može imati dugoročne implikacije na finansijski status kompanije.

Mere koje možete preduzeti za preventivno izbegavanje finansijskih poteškoća

Finansijske poteškoće mogu predstavljati izazov za poslovanje kompanije ili pojedinca, ali uz odgovarajuće savete, strategije i pravilan pristup, moguće je prevazići ove teškoće. Pre nego što se preduzeće odluči za stečaj, važno je istražiti druge mogućnosti kao što su restrukturiranje dugova, refinansiranje ili prodaja imovine.

Angažovanje stručnih pravnih savetnika – konsultovanje advokata specijalizovanog za stečajno pravo je ključno. Oni mogu pružiti stručno vođenje kroz pravne procese i pružiti savete o reorganizaciji ili postizanju sporazuma sa poveriocima.
Transparentna komunikacija sa poveriocima – otvorena komunikacija sa poveriocima može pomoći u pregovorima o reprogramiranju dugova ili pronalaženju alternativnih rešenja s obzirom da je i cilj poverilaca da firma nastavi da posluje kako bi vratila postojeće dugove.
Praćenje rokova i obaveza – redovno praćenje rokova i obaveza u vezi sa vašim poslovanjem može značajno uticati na obim obrtnih sredstava koje imate na raspolaganju odnosno na likvidnost vaše firme što značajno utiče na stabilnost vašeg poslovanja.
Planiranje strategije u slučaju da je stečaj neizbežan – ukoliko stečaj postane neizbežan, važno je imati plan, s obzirom na to da stečaj ne mora nužno voditi ka bankrotstvu i prestanku poslovanja vaše firme.

Pravno regulisanje stečaja

Zakonodavstvo koje reguliše stečaj i insolventnost varira od zemlje do zemlje. U Srbiji, na primer, postoji poseban Zakon o stečaju koji definiše procese, prava i obaveze kako za dužnike tako i za poverioce tokom postupka stečaja. Razumevanje ovog zakona i pridržavanje zakonskih zahteva ključno je za uspešno vođenje kroz ove procese.

Stečaj se po pravilu definiše kao kolektivni način namirenja poverilaca koji može dovesti do reorganizacije stečajnog dužnika ili pak do bankrotstva i prestanka dužnika kao pravnog lica. U slučaju reorganizacije cilj je da se uspostavi poslovanje dužnika na taj način da nastavi svoje poslovanje na efikasan način i isplati poverioce. S druge strane bankrotstvo se sprovodi sa ciljem da se obezbedi najpovoljnije kolektivno namirenje poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika odnosno njegove imovine. Samim tim stečaj se može sprovesti bankrotstvom ili reorganizacijom.

Razlika između likvidacije i stečaja

Likvidacija i stečaj predstavljaju načine prestanka poslovanja firme, ali uz bitne razlike.

Likvidacija predstavlja način prestanka pravnog lica koji karakteriše potpuno namirenje poverilaca, dok je u stečaju pravilo srazmerno namirenje. Samim tim, s obzirom na to da je kod stečaja fokus na zaštiti poverilaca i njihovom, što većem, namirenju, stečaj pruža više opcija tj. reorganizaciju uz opstanak stečajnog dužnika i regulisanje njegovih obaveza, dok likvidacija po pravilu vodi namirenju poverioca i prestanak postojanja likvidacionog dužnika.

Imajući u vidu navedenu razliku između navedena dva postupka, propisano je i da je likvidacioni upravnik je dužan da ukoliko utvrdi da je dužnik prezadužen da nadležnom sudu podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka. Samim tim, otvaranje stečaja je smetnja za pokretanje likvidacije dok obrnuto nije slučaj. Stečaj predstavlja apsolutni prioritet u odnosu likvidaciju onda kada je dužnik prezadužen dok u drugim situacijama stečaj i likvidacija su međusobne alternative.

Stečajni dužnik

Stečajni dužnik je subjekt prava protiv koga se može voditi stečajni postupka odnosno lice koje ima stečajnu sposobnost. Zarad lakšeg razumevanja, stečajni dužnici ne mogu za sada biti fizička lica kao i neka pravna lica i to:

1. Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave
2. Fondovi obaveznog socijalnog osiguranja – PIO, RFZO i NSZ
3. Narodna banka Srbije
4. Centralni registar hartija od vrednosti
5. Javne agencije
6. Pravna lica čiji je osnivač lica pod tačkom 1. a koja se isključivo ili pretežno finansiraju iz budžeta

Za ova lica odgovaraju solidarno osnivači, odnosno vlasnici kao članovi ili akcionari. Takođe posebna pravila važe za banke i osiguravajuće kuće

Stečajni razlozi

Stečajni postupak se otvara kada se utvrdi postojanje jednog od stečajnih razloga prema stečajnom dužniku.

Stečajni razlozi su:

1. Trajnija nesposobnost plaćanja
2. Preteća nesposobnost plaćanja
3. Prezaduženost
4. Nepostupanje ili postupanje suprotno usvojenom planu reorganizacije
5. Izdejstvovanje plana reorganizacije na prevaran ili nezakonit način

Trajnija nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik:

 ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze – vezuje se isključivo za neispunjenje novčanih obaveza – poverilac dokazuje da mu potraživanje nije isplaćeno u roku od 45 dana od dana dospelosti. Sud sa druge strane treba da utvrdi da li se radi o nesposobnosti plaćanja ili o namernom neispunjenju obaveze. Ovaj momenat utvrđuje se u momentu donošenja odluke suda.
 Potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana (npr. svi računi blokirani 30 dana).

Treba razlikovati ovaj razlog od razloga prezaduženosti. U slučaju prezaduženosti kao razloga za pokretanje stečajnog postupka, posmatra se celokupna imovina stečajnog dužnika i ovaj uslov je ispunjen ukoliko je imovina stečajnog dužnika manja od njegovih obaveza. Samim tim, po pravilu, kada postoji prezaduženost postoji i trajnija nesposobnost plaćanja, dok sa druge strane trajnije nesposobnost plaćanja ne podrazumeva istovremeno prezaduženost. S obzirom na to da podatke o prezaduženosti po pravilu može imati samo stečajni dužnik samo se on može i pozvati na ovaj razlog.

Poverioci u stečajnom postupku

U stečajnom postupku postoji nekoliko vrsta poverilaca od kojih nemaju svi isti položaj. Zbog navedene razlike u statusu poverilaca, izuzetno je važno da tokom ugovaranja poslova i stupanja u ugovorne odnose imate pravnu podršku advokata, kako biste vaše potraživanje obezbedili na najbolji mogući način, i osigurali. Poverioci u stečajnom postupku mogu biti:

1. Stečajni poverioci
2. Poverioci stečajne mase
3. Razlučni poverioci
4. Izlučni poverioci
5. Založni poverioci
6. Poverioci koji su primaoci finansijskog obezbeđenja

Stečajni poverioci

Stečajni poverilac je lice koje na dan pokretanja stečajnog postupka ima neobezbeđeno potraživanje prema stečajnom dužniku. Da bi stečajni poverilac ostvario svoje pravo neophodno je da poverilac podnese prijavu svog potraživanja sudu.

Sa druge strane poverioci stečajne mase se mogu definisati kao poverioci čija su potraživanja nastala posle otvaranja stečajnog postupka. Ono što je njihova glavna karakteristika odnosno razlika u odnosu na stečajne poverioce jeste da s obzirom na to da njihovo potraživanje nastaje po pokretanju stečaja, imaju prvenstvo u namirenju u odnosu na stečajne poverioce.

Obezbeđeni poverioci

Lice koje ima stvarno pravo na nekoj stvari ili pravo koje pripada stečajnoj masi, a na osnovu koga može da naplati svoje potraživanje iz vrednosti te stvari i/ili prava pre ostalih poverilaca pod uslovom da dužnik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti.

U stečajnom pravu razlikujemo dve grupe obezbeđenih poverilaca:

1. Razlučni poverioci – poverioci stečajnog dužnika čije je potraživanje obezbeđeno
2. Založni poverioci – poverioci prema trećim licima za koje je stečajni dužnik pružio obezbeđenje

Od obezbeđenih potraživanja treba razlikovati prava izlučnih poverioca koji imaju pravo da traže da se određeni predmet (stvar ili pravo) izdvoji iz stečajne mase jer ne pripada stečajnom dužniku pa samim tim takva stvar ne može služiti za namirenje poverilaca.

Stečajni isplatni redovi

Značaj razlikovanja vrste poverilaca dolazi do izražaja pre svega kod redosleda naplate potraživanja iz stečajne mase. Pošto se namire troškovi stečajnog postupka stečajni poverioci se svrstavaju u isplatne redove gde razlikujemo četiri stečajna reda:

Prvi isplatni red čine potraživanja zaposlenih i bivših zaposlenih po osnovu zarade i neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka.
Drugi isplatni red čine potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Treći isplatni red sve ostala neobezbeđena potraživanja stečajnih poverilaca.
Četvrti isplatni red spadaju:
a) Potraživanja povezanih lica po osnovu zajma datog društvu od strane poverilaca koji se ne bave davanjem kredita i zajmova kao njihovom delatnošću u periodu od dve godine pre otvaranja stečajnog postupka
b) U slučaju ugovorene subrogacije – kada dva lili više poverilaca istog dužnika zaključe ugovor putem kog jedan poverilac pristaje da bude namiren tek nakon potpunog namirenja drugog poverioca ili drugih poverilaca.

Reorganizacija stečajnog dužnika

Reorganizacija predstavlja suštinski ugovor putem kog se poverioci i stečajni dužnik dogovaraju da se izmirenje obaveza dužnika izvrši prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije. Reorganizacija je alternativa bankrotstvu i sprovodi se ako se time obezbeđuje povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo.

Treba razlikovati dve vrste reorganizacije:

Plan reorganizacije koji se podnosi u stečajnom postupku koji je već pokrenut po osnovu nekog drugog razloga i
Unapred pripremljen plan reorganizacije.

Plan reorganizacije u stečajnom postupku

Rok za podnošenje plana je 90 dana od dana otvaranja stečajnog postupka. Zakon propisuje minimalnu sadržinu plana čiji nedostatak ga čini nepodobnim za usvajanje. Naš zakon ima 18 minimalnih elemenata od kojih jednu od najbitnijih stavki predstavljaju mere reorganizacije koje će se primeniti kako bi stečajni dužnik izvršio svoje obaveze i nastavio sa poslovanjem. Zakon ne propisuje isključivu listu svih mera već kao primer navodi sledeće mere:

1. Mere koje utiču na dužničko poverilački odnos – umanjenje prava poverilaca (otpis duga, produženje roka, zamena ispunjenja, odricanje od zaloge), daju veća ili nova prava poveriocima (novacija, davanje u zalogu imovine), mere kojima se namiruju potraživanja poverilaca (namirenje iz sredstva obezbeđenja).
2. Mere koje utiču na status stečajnog dužnika – statusne promene, promene pravne forme, izmene opštih akata, pretvaranje potraživanja u kapital, poništavanje izdatih i izdavanje novih hartije od vrednosti
3. Mere kojima se utiče na likvidnost dužnika – zaključivanja ugovora o kreditu, pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika
4. Mere koje utiču na poslovanje dužnika – otpuštanje zaposlenih, angažovanje drugih lica, mere prodaje imovine dužnika, zatvaranje neprofitnih pogona, prenos dela ili celokupne imovine na jednog ili više postojećih i novoosnovanih subjekata, promena sistema upravljanja dužnikom, imenovanje novih članova uprave.

O usvajanju plana reorganizacije odlučuju poverioci stečajnog dužnika osim – založnih, izlučnih i poverioca stečajne mase. Ostali (stečajni i razlučni) imaju pravo glasa. Poverioci ne glasaju kao grupa već su podeljeni u klase prema sličnosti njihovih potraživanja. Usvajanje plana reorganizacije ima za posledicu obustavu stečaja.

Unapred pripremljen plan reorganizacije

Unapred pripremljeni plan reorganizacije odnosno UPPR priprema deo poverilaca van sudske procedure. Samim tim poverioci koji su upoznati sa planom i poverioci koji će se po podnošenju predloga upoznati sa planom i glasati o istom se razlikuju, pa zakon sadrži posebne odredbe o informisanju poverilaca. Zbog toga, UPPR pored obaveznih zakonskih elemenata koje mora sadržati plan reorganizacije koji se predlaže u već pokrenutom stečajnom postupku mora da sadrži i dodatne elemente:

odredbu da će potraživanja poverilaca koji nisu učestvovali u planu biti namirena na isti način i pod istim uslovima kao i potraživanja drugih poverilaca iste klase;
uz UPPR dostavlja se i neobavezujuća potpisana izjava većinskih poverilaca po klasama da su saglasni sa UPPR-om i da su spremni da glasaju za njegovo usvajanje;
izjavu podnosioca plana da su podaci u planu istiniti;
vanredni izveštaj sa mišljenjem revizora o finansijskim izveštajima stečajnog dužnika koji se sastavlja sa stanjem poslovnih knjiga 90 dana pre dana podnošenja UPPRa i koji sadrže pregled svih potraživanja i procentualno učešće svih poverilaca u svakoj klasi;
izjava revizora ili stečajnog upravnika o njegovoj izvodljivosti;
izveštaj o očekivanim bitnim događajima nakon sačinjavanja plana.

Jedino aktivno legitimisano lice za podnošenje UPPR-a je stečajni dužnik koji i snosi troškove postupka. Ako sud usvoji UPPR, donosi se rešenje o usvajanju predloga o otvaranju stečaja, potvrđuje usvajanje UPPRa i obustavlja stečaj. Po pravilu UPPR ima veće izglede da se usvoji u odnosu na predlog za reorganizaciju koji se podnese tokom trajanja već pokrenutog stečajnog postupka, s obzirom da ga dužnik podnosi posle konsultacija sa svim poveriocima čija saglasnost je neophodna za njegovo usvajanje.

Zaključak

Insolventnost i stečaj su ozbiljni izazovi koji zahtevaju pažljivo upravljanje i pravne strategije za prevazilaženje. Poznavanje zakonskih aspekata i konsultacije sa pravnim stručnjacima ključni su za uspešno upravljanje ovim situacijama. Implementacija odgovarajućih pravnih saveta može pomoći kompanijama da prevaziđu finansijske teškoće i postave osnove za održivo poslovanje u budućnosti.

Ovaj članak nudi osnovne smernice i savete za rukovođenje situacijama insolventnosti i stečaja u poslovanju, ali je važno imati na umu da je svaka situacija jedinstvena. Naša advokatska kancelarija za privredno pravo i konsultacija sa pravnim stručnjacima prilagođenim konkretnim potrebama firme od izuzetne je važnosti kako bi se postigao najbolji mogući ishod.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa predmetnom temom, budite slobodni da nas kontaktirate putem imejla office@ncrlawyers.com ili putem telefona +381677049551.