Koje nove obaveze donose izmene Zakona o privrednim društvima

Izmene zakona o privrednim društvima

Narodna Skupština Republike Srbije je dana 17. novembra 2021. godine konačno, posle više godina odlaganja, usvojila izmename Zakona o privrednim društvima (dalje: „Zakon“), a koje su stupile na snagu 27. novembra 2021. godine.

Ovim putem Vam ukazujemo na neke od najbitnijih izmena Zakona koje treba imati u vidu.

Izmenjena je definicija sedišta društva

Izmenama Zakona promenjena je definicija sedišta privrednog društva, na taj način što je kao njegov bitan element dodata i „adresa“ tako da sada sedište društva predstavlja mesto i adresu na teritoriji Republike Srbije iz koga se upravlja poslovanjem društva i koje je kao takvo određeno osnivačkim aktom, statutom ili odlukom skupštine, odnosno odlukom ortaka ili komplementara. Pod adresom se podrazumeva sledeće: grad, opština, naseljeno mesto, ulica ili trg, kućni broj, sprat i broj stana, u skladu sa propisima kojima se uređuje teritorijalna organizacija.

Obzirom da je sedište društva obavezan podatak u osnivačkom aktu neophodno je da se svi ovi podaci unesu u osnivački akt. Treba imati u vidu i da nove izmene Zakona predviđaju da je sada moguće osnivačkim aktom odrediti drugi organ društva (npr. direktor) koji će odlučivati o promeni sedišta društva umesto skupštine.

Posebno napominjemo da privredna društva, preduzetnici, ogranci i predstavništva stranih privrednih društava koji nemaju registrovanu adresu sedišta u skladu sa odredbama ovog zakona, dužni su da adresu sedišta usklade sa odredbama ovog zakona i da usklađenu adresu sedišta registruju u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona odnosno do 27. novembra 2022. godine.

Pravo na tužbu zbog nedozvoljene registracije sedišta

Izmenama Zakona rešava se i situacija koja se javljala često u praksi, da određeno lice registruje sedište na adresi bez znanja lica kojem pripada nepokretnost na navedenoj adresi. Presuda kojom se briše sedište društva iz Agencije za privredne registre (dalje: „APR“) sud po službenoj dužnosti dostavlja APR-u, a ukoliko društvo ne registruje novu adresu u roku od 30 dana dolazi do postupka prinudne likvidacije društva.

Dodatni podaci koji se registruju o stranim članovima

Shodno izmenama Zakona izmenjeni su podaci o članovima koji se registruju, tako da se sada za člana koji je strano fizičko lice potrebno registrovati i pol člana, dok se umesto ličnog broja, sada određuje evidencijski broj. Navedeni podatak se registruje samo za strane državljane, ali ne i za članove koji su domaća fizička lica.

Zbog toga skrećemo pažnju da je neophodno da se kod svih izmena osnivačkog akta ili izmena člana, kao podatak navede i pol stranog fizičkog lica.

Obaveza korišćenja e-mail adrese i e-uprave

U duhu sve veće digitalizacije državne uprave kao i poslovanja predviđena je obaveza privrednih društva da koriste registrovane email adrese kao i obaveza registracije kao korisnika elektronske uprave.

Ova novina bi trebalo da ubrza postupak dostavljanja rešenja i drugih odluka nadležnih državnih organa, putem jedinstvenog elektronskog sandučeta.

Promena osnovnog kapitala u slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica

U slučaju prodaje dužnika kao pravnog lica privredno društvo je u poziciji sličnoj društvu u osnivanju, koje počinje poslovanje sa novim kapitalom, s obzirom da prethodno registrovani osnovni kapital faktički više ne postoji. Samim tim postavilo se pitanje kako odrediti osnovni kapital društva.

Novim izmenama Zakona, predviđeno je da se menja osnovni kapital durštva, tako da se kao novi osnovni (nenovčani) kapital registruje kupoprodajna cena iz stečajnog postupka. Ukoliko je kupoprodajna cena niža od minimalnog osnovnog kapitala društva, kupac iz stečaja kao novi vlasnik ima obavezu da unese razliku u društvo u roku od šest meseci od dana obustavljanja postupka stečaja. U slučaju da kupac ne uplati nedostajući deo u navedenom roku, predviđeno je da se protiv društva može pokrenuti postupak prinudne likvidacije.

Dodatna pravila kod poslova kod kojih postoji lični interes

Kod odobrenja posla kod kog postoji lični interes lica koje ima posebne dužnosti detaljno je regulisano šta obaveštenje o tom poslu treba da sadrži i to: vrstu, tj. pravnu prirodu pravnog posla ili radnje, detaljan opis predmeta pravnog posla ili radnje, vrednost, odnosno cenu predmeta pravnog posla ili pravne radnje, rok za izvršenje, plaćanje i slično, kao i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa.

Takođe dodat je još jedan izuzetak od postojećeg pravila, te je propisano i da se odobrenje ne mora tražiti u slučaju kod odobrenja pravnog posla o radnom angažovanju direktora.

Dodata obaveza objavljivanja pravnog posla

Takođe, izmenama je previđeno da su društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo dužni da na svojoj internet stranici ili na internet stranici Registra privrednih subjekata javno objave nameru zaključenja pravnog posla za koji je potrebno odobrenje.

Obaveštenje koje se objavljuje na internet stranici društva ili na internet stranici APR se objavljuje i u slučaju zaključivanja pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje između lica povezanog sa društvom i kontrolisanog društva. Podaci o poslovima (ili radnjama) sa ličnim interesom koji su zaključeni uz odobrenje moraju se odvojeno prikazati u finansijskim izveštajima.

Sopstveni udeo ne može biti predmet zaloge

Razrešen je pravni problem koji je postojao u praksi a to je da li sopstveni udeli kao deo imovine društva mogu biti predmet zaloge. U tom pogledu izmenama Zakona izričito je regulisano da sopstveni udeli zbog svoje pravne prirode ne mogu biti predmet zaloge.

Pristupanje novog člana traži posebnu pisanu formu

Predviđeno je da u slučaju da dolazi do pristupanja novog člana društvu metodom dokapitalizacije to radi ugovorom u pisanoj formi sa overenim potpisom lica koje pristupa društvu i lica ovlašćenog odlukom skupštine društva kojom se odobrava pristupanje novog člana društvu.

Međutim, navedena odredba nije precizno regulisana pa bi se ista mogla tumačiti tako da se primenjuje u svim situacijama kada novi član pristupa društvu i da je uvek potrebno da skupština prethodno donese odluku o odobrenju pristupanja člana i određivanju lica koje će zaključiti ugovor o pristupanju sa novim članom.

Ništavost ugovora o prenosu udela

Novim izmenama Zakona rešena je i pravna praznina koja je postojala u praksi u vezi sa pravnim posledicama presude kojom je utvrđena ništavost ugovora o prenosu udela. U tom pogledu predviđeno je da presuda kojom se utvrđuje ništavost ugovora o prenosu udela ima dejstvo prema društvu i članovima društva i ima dejstvo da se može izvršiti „povraćaj“ udela čak iako je ugovor o prenosu udela izvršen.

Prinudna likvidacija preduzetnika.

Ono što je jedna od novina koje su predviđene izmenama Zakona jeste uvođenje instituta prinudne likvidacije i kod preduzetnika.

Naime, u taksativno navedenim situacijama registrator koji vodi registar privrednih subjekata na internet stranici tog registra objavljuje obaveštenje o preduzetniku kod koga su se stekli razlozi za brisanje iz registra sa pozivom da u roku od 90 dana od dana objavljivanja obaveštenja otkloni razlog za brisanje iz registra. Ako preduzetnik u ostavljenom roku ne otkloni razlog za brisanje, registrator će u daljem roku od 30 dana, po službenoj dužnosti, doneti rešenje o brisanju preduzetnika iz registra.

Samim tim, postupak prinudne likvidacije preduzetnika je faktički isti kao i kod prinudne likvidacije privrednih društava, samo što su razlozi za pokretanje prinudne likvidacije kod preduzetnika drugačiji u odnosu na privredna društva, s obzirom na drugačiju pravnu prirodu preduzetnika.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa predmetnom temom ili pomoć u usaglašavanja Vašeg poslovanja sa izmenama navedenog Zakona, budite slobodni da nas kontaktirate putem imejla office@ncrlawyers.com ili putem telefona +381677049551.