Zaštita i registracija žiga u Srbiji – uslovi i vodič

registracija žiga

Zaštita i registracija žiga ključni su koraci za obezbeđivanje prava na korišćenje brenda, zaštitu intelektualne svojine i očuvanje identiteta firme. Registracija žiga omogućava pravno osiguranje vašeg brenda, čime se sprečava konkurencija da koristi slične simbole, znakove ili reči koje bi mogle zbuniti potrošače. Na taj način, vlasnici žigova mogu graditi prepoznatljivost i vrednost brenda bez straha od povrede njihovih prava od strane drugih kompanija.

Registracijom žiga stiče se isključivo pravo na njegovu upotrebu, a time se smanjuje rizik od gubitka tržišnog učešća i reputacije zbog zloupotrebe od strane konkurencije. Pored zaštite unutar Srbije odnosno nacionalne zaštite, žig se može registrovati i na međunarodnom nivou, čime se obezbeđuje zaštita u više zemalja, što je važno za kompanije koje posluju na inostranim tržištima. Ovaj članak će vas provesti kroz proces registracije žiga u Srbiji, uslove koje morate ispuniti, kao i sve relevantne korake.

Šta je žig?

Žig je prepoznatljiv simbol, reč, slika, slogan ili kombinacija ovih elemenata, koji služi da razlikuje robu ili usluge jednog preduzeća od sličnih proizvoda ili usluga na tržištu. Na primer, poznati brendovi kao što su „Nike“, „Coca-Cola“ ili „Apple“ imaju zaštićene žigove, koji predstavljaju njihovu robu ili usluge i omogućavaju potrošačima da ih prepoznaju.

Prema Zakonu o žigovima Republike Srbije, žig je definisan kao pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica. Ova pravna definicija daje jasan okvir šta sve može biti registrovano kao žig, kao i koja prava nosioca štiti zakon.

zaštita žiga

Funkcije žiga

Registracija žiga pruža vlasniku niz značajnih prednosti. Žig nije samo simbol prepoznatljivosti; on ima i nekoliko ključnih funkcija koje su važne za poslovanje:

  • Razlikovanje proizvoda i usluga – Osnovna funkcija žiga je da omogućava prepoznavanje proizvoda ili usluga određenog proizvođača u odnosu na konkurenciju. To pomaže potrošačima da se odluče za proizvode ili usluge koje poznaju i kojima veruju.
  • Reklamna funkcija – Žig igra ključnu ulogu u marketingu i promociji proizvoda ili usluga. Kroz reklamne kampanje, žig postaje sinonim za kvalitet, pouzdanost i druge karakteristike koje privlače potrošače.
  • Garantna funkcija – Žig je garant kvaliteta proizvoda ili usluga koje predstavljaju. Kada potrošači prepoznaju žig, znaju šta mogu očekivati od brenda.
  • Investiciona funkcija – Žig kao intelektualna svojina postaje vredna imovina kompanije. Uspešni brendovi sa zaštićenim žigovima često dostižu visoke vrednosti na tržištu.

Šta se može registrovati žigom?

Zakon o žigovima predviđa različite oblike znakova koji se mogu registrovati kao žig, uključujući:

  • Reči (običan tip slova) – Na primer, naziv brenda kao što je „Pepsi“ u standardnom fontu.
  • Reči (poseban tip slova) – „Coca-cola“ sa specifičnim stilom fonta i bojama.
  • Slogani – Kratke fraze koje predstavljaju brend, kao što je „Just Do It“ (Nike).
  • Stilizovana slova – Kao što je stilizovani logo „Adidas“.
  • Slike – Vizuelni znakovi, kao što je logo „Apple“ sa jabukom.
  • Crteži – Ilustracije ili crteži povezani sa brendom.
  • Kombinacija boja – Posebne kombinacije boja koje predstavljaju brend, na primer ljubičasta i zlatna kod Cadbury-a.
  • 3D oblici – Specifični trodimenzionalni oblici, kao što je oblik flaše Coca-Cole.

Zakon takođe predviđa da određeni znakovi ipak ne mogu biti predmet registracije prava žiga. Tako na primer žigom se ne može zaštititi:

  • Znak koji nije podoban za  razlikovanje u prometu robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica;
  • Znak koji po svom ukupnom izgledu nije podoban za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu;
  • Znak koji je suprotan javnom poretku ili moralu;
  • Znak  koji se sastoji isključivo od oblika ili drugog obeležja određenog prirodom robe ili oblika ili drugog obeležja robe neophodnog za dobijanje određenog tehničkog rezultata ili od oblika ili drugog obeležja koji daje bitnu vrednost robi;
  • Znak koji se sastoji isključivo od oznaka ili podataka koji u prometu mogu služiti za označavanje vrste, kvaliteta, količine, namene, vrednosti, geografskog porekla, vremena proizvodnje robe ili pružanja usluga, ili drugih karakteristika robe, odnosno usluga;
  • Znak koji se sastoji isključivo od oznaka ili podataka koji su postali uobičajeni u svakodnevnom govoru ili u dobrim trgovinskim običajima za označavanje određene vrste robe, odnosno usluga;
  • Znak koji svojim izgledom ili sadržajem može da dovede u zabludu učesnike u prometu u pogledu npr. vrste, kvaliteta ili geografskog porekla robe ili drugih svojstava robe, odnosno usluga;
  • Znak koji sadrži zvanične znakove za kontrolu ili garanciju kvaliteta ili ih podražava, osim po pisanom odobrenju nadležnog organa;
  • Znak koji sadrži ili podražava naziv, skraćenicu naziva, državni grb, zastavu ili drugi službeni znak Republike Srbije, osim uz odobrenje nadležnog organa;
  • Znak koji predstavlja ili podražava nacionalni ili religijski simbol;
  • Znak koji sadrži ili se sastoji iz oznake geografskog porekla koja važi na teritoriji Republike Srbije i koji se odnosi na istu vrstu robe ili usluga;

Ko može da bude nosilac žiga?

Nosilac žiga može biti bilo fizičko ili pravno lice. To znači da žig mogu posedovati i pojedinci, preduzetnici, kao i kompanije. Kada je firma nosilac žiga, žig štiti proizvode i usluge te kompanije na određenom tržištu čime posredno predstavlja sredstvo u borbi protiv nelojalne konkurencije.

Registracija žiga omogućava njenim vlasnicima da:

  • Koriste predmetni znak za obeležanje robe ili usluga;
  • Spreče konkurenciju da koristi identične ili slične oznake;
  • Koristi predmetnim znak u svojoj dokumentaciji ili marketinške svrhe radi promocije svojih proizvoda odnosno usluga;
  • Izgrade i očuvaju poverenje potrošača.

Vrste žigova

U pogledu vrste žigova pravi se razlika između:

  • Individualnog žiga;
  • Kolektivnog žiga;
  • Žiga garancije.

Individualni žig

Individualni žig je najčešći tip žiga i odnosi se na žig koji štiti proizvode ili usluge nosioca, bilo da je to kompanija ili pojedinac. Ovim žigom vlasnik ima isključivo pravo da koristi taj žig u vezi sa određenim proizvodima ili uslugama. Na primer, poznati brendovi kao što su „Nike“ ili „Coca-Cola“ poseduju individualne žigove koji štite njihove proizvode širom sveta.

zaštita i registracija žiga

Kolektivni žig

Kolektivni žig označen kao takav u prijavi žiga je žig pravnog lica koje predstavlja određeni oblik udruživanja proizvođača, odnosno davalaca usluga, koji imaju pravo da koriste subjekti koji su članovi tog udruženja, pod uslovima propisanim zakonom. Na primer, članovi jednog udruženja proizvođača mogu koristiti zajednički žig kako bi obeležili da svi njihovi proizvodi potiču iz određene geografske oblasti ili da ispunjavaju određene standarde kvaliteta.

Žig garancije

Žig garancije označen kao takav u prijavi žiga služi razlikovanju robe, odnosno usluga koje je sertifikovao nosilac žiga, od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica koji nisu sertifikovani. Žig garancije koji koristi više lica pod nadzorom nosioca žiga, služi kao garancija kvaliteta, materijala, načina proizvodnje robe ili pružanja usluga, ispravnosti ili drugih zajedničkih karakteristika robe ili usluga zaštićenih tim žigom. Nosilac žiga garancije mora da dozvoli korišćenje žiga garancije svakom licu za robe ili usluge koje imaju zajedničke karakteristike propisane opštim aktom o žigu garancije. Na primer, ekološki proizvodi mogu nositi žig koji garantuje da su proizvedeni u skladu sa ekološkim standardima.

Registracija žiga

Registracija žiga je pravni postupak kojim se štiti znak, a njime se imaocu prava žiga daje isključivo pravo korišćenja tog znaka u vezi sa određenim proizvodima ili uslugama. Proces registracije podrazumeva nekoliko koraka i omogućava vlasnicima da zaštite svoj brend u okviru određenih teritorija. Međutim, važno je napomenuti da je žig teritorijalno pravo tako da se predmetni znak odnosno brend štiti samo u zemljama u kojima je registrovan.

Nacionalna registracija žiga

Nacionalna registracija žiga podrazumeva zaštitu znaka unutar Srbije. Ovaj proces je obavezan preduslov za međunarodnu registraciju. Nacionalna registracija štiti vaš brend samo na teritoriji Srbije, ali je to prvi korak ka zaštiti na globalnom nivou.

Međunarodna registracija žiga

Ako planirate širenje poslovanja na inostrana tržišta, međunarodna registracija žiga je neophodna. Ovaj postupak se vrši na osnovu Madridskog aranžmana, putem Zavoda za intelektualnu svojinu. Međunarodna registracija omogućava da zaštitite svoj žig u više zemalja istovremeno, ali se postupak mora započeti nacionalnom registracijom.

Registracija žiga u Srbiji

Proces registracije žiga u Srbiji sastoji se od nekoliko važnih koraka. Ukoliko želite da uspešno registrujete svoj žig i zaštitite svoj brend, važno je da sledite ove korake:

Pretraživanje žigova

Pre nego što podnesete prijavu za registraciju žiga, važno je izvršiti pretragu već postojećih žigova kako biste se uverili da vaš žig nije već registrovan. Zavod za intelektualnu svojinu nudi javnu bazu podataka, E-registar žigova, u kojoj možete pretraživati postojeće žigove. Pretraga vam omogućava da izbegnete potencijalne sporove i osigurate da vaš znak bude jedinstven.

zaštita i registracija žiga u srbiji

Takođe, možete koristiti i međunarodne baze podataka kao što je Madrid Monitor, kako biste proverili da li je znak registrovan u drugim zemljama. To možete učiniti samostalnim pretraživanjem baze žigova:

Ipak, navedene baze podataka su pretežno informativnog karaktera, te je, radi dobijanja relevantnih podataka neophodno da podnesete Zavodu za intelektualnu svojinu zahtev za pretraživanje žiga, uz dokaz o uplati propisane takse:

Podnošenje prijave za registraciju žiga

Kada ste obavili pretragu i uverili se da vaš znak nije već registrovan, sledeći korak je podnošenje prijave za registraciju žiga. Prijava se podnosi Zavodu za intelektualnu svojinu i mora sadržati sledeće elemente:

  • Popunjen zahtev za priznanje žiga.
  • Grafički prikaz žiga koji želite da registrujete.
  • Spisak robe ili usluga koje želite da zaštitite žigom (prema međunarodnoj klasifikaciji).
  • Podatke o podnosiocu prijave (pravnom ili fizičkom licu).

Taksa za registraciju žiga

Registracija žiga podrazumeva plaćanje taksi Zavodu za intelektualnu svojinu. Postoje dve glavne vrste taksi:

  • Taksa za podnošenje prijave – Cena zavisi od broja klasa proizvoda ili usluga za koje se traži zaštita.
  • Taksa za sticanje prava na žig i njegovu zaštitu – Ova taksa se plaća za period od deset godina, nakon čega se zaštita žiga može produžiti.

Kada se taksa plati i prijava bude u potpunosti podneta, Zavod će objaviti prijavu u svom službenom glasniku.

Proces pregleda i objava u Službenom glasniku

Nakon što podnesete prijavu i platite odgovarajuće takse, Zavod za intelektualnu svojinu započinje pregled prijave. Ukoliko su ispunjeni svi formalni uslovi, prijava će biti objavljena u Službenom glasniku. Ova objava je važan deo procesa jer omogućava da zainteresovane strane budu obaveštene o vašem zahtevu za registraciju žiga. Ako u roku od tri meseca od objave prijave ne stigne nikakav prigovor, Zavod može priznati žig i izdati vam rešenje o registraciji.

Ako u ovom periodu neko uloži prigovor tvrdeći da je vaš žig sličan njihovom ili da bi mogao izazvati zabunu kod potrošača, može doći do postupka u kojem će Zavod odlučiti o opravdanosti prigovora. Ovaj deo procesa može biti složen i dugotrajan, ali uspešna registracija žiga omogućava vam da nastavite poslovanje s potpunim pravom na ekskluzivnu upotrebu vašeg znaka.

Međunarodna (internacionalna) registracija žiga

Pored nacionalne registracije, mnogi vlasnici brendova odlučuju se i za međunarodnu zaštitu žiga, posebno ako posluju na više tržišta. Međunarodna registracija omogućava zaštitu žiga u više zemalja istovremeno, a sprovodi se putem Madridskog aranžmana i Madridskog protokola. Ovaj sistem međunarodne zaštite omogućava vam da zaštitite svoj žig u čak 130 zemalja uz podnošenje jedne prijave preko Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije.

Preduslovi za međunarodnu registraciju

Da biste pokrenuli postupak međunarodne registracije, najpre morate imati validno registrovan nacionalni žig u Srbiji. Nakon što se to postigne, možete podneti zahtev za međunarodnu registraciju, koji će Zavod proslediti Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu (WIPO). Visina taksi za međunarodnu registraciju zavisi od broja zemalja u kojima tražite zaštitu, kao i od specifičnosti žiga koji se registruje. Proces obično traje nekoliko meseci, ali nakon registracije, vaša zaštita je osigurana u svim odabranim državama.

Najčešća pitanja o registraciji žiga

Proces registracije žiga može izgledati jednostavno, ali potencijalni podnosioci zahteva često imaju niz pitanja i nedoumica. Evo nekoliko najčešćih pitanja koja naši klijenti postavljaju:

Koliko dugo je žig zaštićen u Srbiji?

Žig je zaštićen na period od deset godina od dana podnošenja prijave. Nakon tog perioda, zaštita može biti neograničeno produžena na dodatne desetogodišnje periode, uz plaćanje odgovarajućih taksi. Važno je napomenuti da je neophodno podneti zahtev za produženje zaštite pre isteka tekućeg perioda kako bi se izbegao gubitak prava.

Da li žig može da se poništi i oglasi ništavim?

Da, žig može biti poništen u određenim situacijama, posebno ako se dokaže da je registrovan protivno zakonu, na primer, ako se dokaže da nema razlikovni karakter, da obmanjuje javnost ili da je registrovan u lošoj veri. Takođe, konkurenti ili druga zainteresovana lica mogu pokrenuti postupak za poništaj žiga.

Da li žig može da se poništi zbog nekorišćenja?

Da. Zakon o žigovima predviđa mogućnost poništaja žiga ako se ne koristi u roku od pet godina od datuma registracije. Ova odredba je uvedena kako bi se izbegla zloupotreba sistema registracije žigova, odnosno kako bi se sprečilo da neko registruje žig bez namere da ga koristi, samo kako bi onemogućio druge da ga koriste.

Kako se produžava važenje žiga?

Produžavanje važenja žiga je relativno jednostavan proces. Pre isteka desetogodišnjeg perioda, nosilac žiga mora podneti zahtev za produženje prava na žig, uz plaćanje odgovarajuće takse. Produženje se odobrava na dodatnih deset godina, a ovaj postupak može se ponavljati neograničeno, dokle god nosilac želi da zadrži zaštitu.

Šta je „načelo specijalnosti“?

„Načelo specijalnosti“ u pravu žiga znači da se zaštita odnosi samo na robu i usluge za koje je žig registrovan. To znači da nosilac žiga nema automatsko pravo na zaštitu za sve moguće proizvode i usluge, već samo za one koje su navedene u prijavi za registraciju. Na primer, ako ste registrovali žig za proizvodnju obuće, nemate automatsko pravo da sprečavate nekog drugog da koristi sličan žig za proizvode iz druge kategorije, kao što su elektronika ili prehrambeni proizvodi.

Šta konkretno znače standardi „sličan“ i „različit“ u pravu žiga?

U pravu žiga, pojam „sličnost“ se odnosi na mogućnost da znak koji želite da registrujete može izazvati zabunu kod potrošača u vezi s poreklom proizvoda ili usluga. Sličnost se procenjuje ne samo po vizuelnim aspektima, već i po zvuku, značenju i načinu upotrebe žiga u vezi sa određenim proizvodima ili uslugama. Znak može biti proglašen sličnim ako postoji verovatnoća da prosečan potrošač bude zbunjen u vezi s poreklom robe ili usluge.

Završne crte o zaštiti žiga u Srbiji

Registracija i zaštita žiga u Srbiji je ključan korak za svakog vlasnika brenda, bilo da je reč o malom preduzeću ili velikoj korporaciji. Proces registracije žiga omogućava vam da pravno osigurate svoj brend i zaštitite ga od neovlašćenog korišćenja od strane konkurencije. Žig igra ključnu ulogu u prepoznatljivosti i uspehu brenda, stoga je njegova zaštita na nacionalnom i međunarodnom nivou od suštinskog značaja za dugoročan rast i stabilnost poslovanja.

Iako postupak registracije žiga može izgledati složen, advokatska kancelarija NCR Lawyers sa svojim iskusnim timom stručnjaka pruža sveobuhvatnu podršku kroz ceo proces – od pretrage postojećih žigova, podnošenja prijave, pa sve do eventualne međunarodne zaštite vašeg brenda. Naša advokatska kancelarija je specijalizovana za intelektualnu svojinu, i pružamo personalizovane savete kako bismo osigurali da vaša prijava za registraciju žiga bude uspešna i da vaš brend bude u potpunosti zaštićen.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa otvaranjem firme u Beogradu i Srbiji, budite slobodni da nas kontaktirate putem imejla office@ncrlawyers.com ili putem telefona +381677049551.

Nemanja is attorney at law and founder of the law firm NCR Lawyers. Additionally, Nemanja is on the permanent list of arbitrators for the Commodity Exchange in Novi Sad and is also a member of the Belgrade Arbitration Center.

In his career, Nemanja has been involved in numerous complex legal transactions and has collaborated with clients from various industries. Dynamic and innovative in finding the best solutions for clients, Nemanja primarily focuses on corporate law, dispute resolution, and arbitration. Additionally, Nemanja’s legal expertise includes the protection of intellectual property for both domestic and international clients.

He completed his undergraduate and master’s studies at the Faculty of Law, University of Belgrade. Part of his master’s studies was completed at the Europa Institute in Saarbrücken as part of the Erasmus+ program.

Areas of Practice: