Zaštita autorskog dela – uslovi, moralna i imovinska prava

Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine. Dakle, autorsko delo jeste tvorevina koja može biti izražena u različitim formama – uključujući literarna, muzička, likovna, filmska dela, kao i softver i druge vrste umetnosti.

Autorskim pravima se štite prava autora na njegovo delo i ista mu omogućavaju da kontroliše način na koji se njegovo delo koristi, distribuira i objavljuje.

Zaštita autorskog dela je pravni okvir koji osigurava autorima zaštitu od povrede prava koja se ogleda u neovlašćenom vršenju bilo koje radnje koja je obuhvaćena isključivim pravima nosioca autorskog prava, neplaćanje naknade propisane zakonom ili ugovorom, kao i neizvršavanje drugih obaveza prema nosiocu autorskog prava.

U osnovi, zaštita autorskog dela obuhvata prava autora da koristi svoje delo, da ga menja ili da daje dozvole drugima da ga koriste, kao i pravo na priznanje autorstva. U praksi, ovo znači da niko ne može koristiti, distribuirati ili menjati delo bez prethodne saglasnosti autora, osim u slučajevima koji su izričito predviđeni zakonom.

Šta je autorsko delo

Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.

Primeri šta jeste autorsko delo:

• Pisana dela (knjige, brošure, članci, prevodi, računarski programi sa pratećom tehničkom i korisničkom dokumentacijom u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu i dr.);

• Govorna dela (predavanja, govori, besede i dr.);

• Dramska, dramsko-muzička, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiču iz folklora;

• Muzička dela, sa rečima ili bez reči;

• Filmska dela (kinematografska i televizijska dela);

• Dela likovne umetnosti (slike, crteži, skice, grafike, skulpture i dr.);

• Dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja;

• Kartografska dela (geografske i topografske karte);

• Planovi;

• Skice i makete;

• Fotografije;

• Pozorišna režija.

Primeri šta nije autorsko delo:

• Ideje i koncepti: same ideje ili koncepti koji nisu izraženi u konkretnoj formi
• Opšte poznate činjenice i podaci: opšti podaci, statistike i činjenice
• Patenti i žigovi: šta je patent i kako ga zaštiti,  kao i šta se smatra žigom i kako se ostvaruje pravna zaštita žiga je propisano posebnim zakonima.

Dakle, autorska prava su prava autora književnih, naučnih, stručnih i umetničkih dela. Sa druge strane, srodna prava čine prava interpretatora, pravo prvog izdavača slobodnog dela, prava proizvođača fonograma, videograma, emisija, baza podataka i pravo izdavača štampanih izdanja kao prava srodna autorskom pravu.

Ko je autor

U praksi se postavlja pitanje ko se smatra autorom, a ko ne. Autorom se smatra lice čije su ime, pseudonim ili znak naznačeni na primercima dela ili navedeni prilikom objavljivanja dela, dok se ne dokaže drukčije. Izuzetno, pravno ili fizičko lice čiji naziv, odnosno ime je na uobičajen način naznačeno na filmskom delu smatra se proizvođačem tog dela, dok se ne dokaže drukčije.

Autor dela je nosilac autorskog prava. Ipak, pored autora dela nosilac autorskog prava može biti i drugo lice, koje nije autor. U pitanju je lice koje je, u skladu sa zakonom, steklo autorsko pravo.

Pored toga, ukoliko su dva ili više lica zajedničkim stvaralačkim radom stvorila delo, isti imaju status koautora. U tom slučaju, koautori su nosioci zajedničkog autorskog prava na koautorskom delu, osim ako svoje odnose nisu regulisali na drugačiji način ugovorom. U slučaju kada je koautorsko delo računarski program ili baza podataka, autorsko pravo na takvom računarskom programu, odnosno bazi podataka, pripada svim koautorima. Još jedna odluka koautorstva je što je za ostvarivanje autorskog prava i prenošenje tog prava neophodna saglasnost svih koautora. Ipak, ovde je važno naglasiti da koautor ne sme uskratiti svoju saglasnost protivno načelu savesnosti i poštenja, niti činiti bilo šta što škodi ili bi moglo škoditi interesima ostalih koautora.

Dakle, ko se smatra autorom:

• Pojedinci: Osoba koja je direktno stvorila delo, kao što je pisac, umetnik ili muzičar.
• Koautori: Kada više osoba zajedno stvara delo, svi članovi grupe mogu biti smatrani autorima.
• Zaposleni: U slučaju da je autor zaposleni koji je stvorio delo tokom trajanja radnog odnosa i izvršavajući svoje radne obaveze, poslodavac ima ovlašćenja da takvo delo objavi i nosilac je isključivih imovinskih prava na njegovo iskorišćavanje. Ovo pravo na imovinsko iskorišćavanje je ograničeno na period od pet godina od završetka dela, ali se ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca može predvideti i drugačiji rok.
• Ugovor o narudžbini autorskog dela: Ugovorom o narudžbini autorskog dela autor se obavezuje da za naručioca izradi autorsko delo i preda mu primerak istog. Naručilac ima pravo da objavi delo i da stavi u promet primerak dela koji mu je autor predao, a autor zadržava ostala autorska prava, ako ugovorom o narudžbini nije drukčije određeno.
• Kolektivno autorsko delo: Primer kolektivnog autorskog dela je recimo enciklopedija i podrazumeva situaciju u kojoj isto nastaje spajanjem priloga većeg broja autora. U tom slučaju, autori priloga u kolektivnom autorskom delu na isključiv način ustupaju sva svoja imovinska prava licu koje je organizator izrade kolektivnog dela, ako ugovorom nije drukčije određeno.

Razumevanje ko se smatra autorom ključno je za zaštitu autorskih prava i jasno definisanje koje lice ima prava na iskorišćavanje i distribuciju dela.

Šta su autorska prava i kako se štiti autorsko delo

Autorska prava su skup prava koja pripadaju autoru i mogu se podeliti na:

• Moralna prava;
• Imovinska prava.

Moralna prava

Moralna prava se odnose na lična prava autora, koja se ne mogu preneti na druge. Autor zadržava pravo da:

• Bude priznat kao autor: Pravo da se njegovo ime povezuje sa delom.
• Naznači svoje ime na delu: Pravo autora da naznači svoje ime, pseudonim ili znak na svakom primerku dela.
• Zaštiti integritet dela: Pravo da se protivi izmenama dela od strane neovlašćenih lica, zatim javnom saopštavanju dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, kao i pravo da daje dozvolu za preradu svog dela.
• Objavi svoje delo: Pravo autora da objavi svoje delo kao i da odredi način na koje će se isto objaviti. Važno je napomenuti da do trenutka objave dela, autor ima isključivo pravo da javno daje obaveštenja o sadržini dela ili da opisuje svoje delo.

Za razliku od imovinskih prava čije je trajanje vremenski ograničeno, moralna prava autora traju i po prestanku trajanja imovinskih prava autora.

Imovinska prava

Imovinska prava omogućavaju autoru da ostvaruje finansijske koristi od svog dela. Dodatno, autor ima prava da ekonomski iskorišćava i delo koje je nastalo preradom njegovog dela. Autor ima pravo da:

• Umnožavanje dela: Pravo da pravi kopije svog dela.
• Stavljanje primeraka dela u promet: Pravo da prodaje ili na drugi način prenosi pravo svojine.
• Davanje u zakup: Pravo da daje u zakup svoje delo drugom licu na korišćenje u cilju ostvarivanja neposredne ili posredne imovinske koristi.
• Izvođenje svog dela: Pravo da drugome zabrani ili dozvoli izvođenje svog dela.
• Predstavljanje dela: Pravo da drugome dozvoli ili zabrani javno saopštavanje odnosno predstavljanje scenskih dela uživo, pred publikom.
• Prenošenje izvođenja ili predstavljanja: Pravo da drugome zabrani ili dozvoli prenošenje izvođenja ili predstavljanja svog dela. Prenošenjem izvođenja ili predstavljanja smatra se istovremeno javno saopštavanje dela, koje se izvodi ili predstavlja publici koja se nalazi izvan prostora u kome se delo izvodi ili predstavlja uživo, uz pomoć tehničkih uređaja kao što su zvučnik, odnosno ekran i zvučnik.
• Emitovanje dela: Pravo da dozvoli ili zabrani emitovanje svog autorskog dela, odnosno  saopštavanje autorskog dela javnosti prenosom radija ili televizije.
• Reemitovanje i kablovsko reemitovanje: Pravo autora da dozvoli ili zabrani reemitovanje i kablovsko reemitovanje svog autorskog dela. Reemitovanjem se smatra istovremeno saopštavanje autorskog dela javnosti u neizmenjenom obliku od strane lica različitog organizacije koja izvorno emituje autorsko delo. Kablovsko reemitovanje se odvija putem kablovskog ili mikrotalasnog sistema i podrazumeva istovremeno, neizmenjeno i neprekinuto reemitovanje inicijalne žične, bežične ili satelitske emisije televizijskog ili radio programa koji je namenjen za prijem od strane javnosti.
• Javno saopštavanje: Pravo da drugome dozvoli ili zabrani javno saopštavanje svog dela.
• Izmena dela: Pravo da drugome dozvoli ili zabrani prilagođavanje, prevođenje, aranžiranje i druge izmene dela.
• Javno saopštavanje sa nosača zvuka ili slike: Pravo da drugome zabrani ili dozvoli da njegovo delo koje je zabeleženo na nosaču zvuka, odnosno nosaču slike (kompakt disk, audio kaseta, video kaseta, filmska traka, optički disk, dijapozitiv) javno saopštava uz pomoć tehničkih uređaja za reprodukovanje zvuka, odnosno slike.

Važno je imati u vidu da imovinska prava autora traju za života autora i 70 godina posle njegove smrti. U slučaju koautorstva, imovinska prava koautora prestaju po isteku 70 godina od smrti koautora koji je poslednji umro.

Prenos autorskih prava

Prenos autorskih prava se može izvršiti:

• Na osnovu nasleđivanja;
• Na osnovu ugovora.

U slučaju nasleđivanja, naslednici autora mogu vršiti ovlašćenja koja se tiču moralnih prava autora ali i naslediti imovinska prava autora. Što se tiče moralnih prava, naslednici autora mogu vršiti ovlašćenja koja se odnose na moralna prava. Ipak, naslednici jedino nemaju pravo na objavljivanje neobjavljenog autorskog dela ukoliko je autor zabranio objavljivanje predmetnog dela. Pored toga, naslednici nemaju pravo ni na izmenu dela.

U pogledu prenosa autorskih prava na osnovu ugovora, veoma je važno napomenuti da se moralna prava autora ne mogu prenositi ugovorom. Sa druge strane, imovinska prava se mogu ustupiti ugovorom, bilo od strane samog autora bilo od strane pravnih sledbenika autora. Ovo ustupanje može biti delimično ili potpuno, kao i isključivo ili neisključivo. Razlika između isključivog i neisključivog ustupanja je u ovlašćenjima koje sticalac prava ima. Naime, u slučaju isključivog ustupanja jedino je sticalac prava ovlašćen da na način propisan ugovorom iskorišćava autorsko delo. Dakle, drugo lice ne bi moglo da iskorišćava autorsko delo. Takođe, uz posebnu dozvolu autora sticalac u slučaju isključivog ustupanja ima pravo i da drugim licima ustupa drugima pravo na iskorišćavanje autorskog dela. Sa druge strane, u slučaju neisključivog ustupanja imovinskih prava, sticalac prava nije ovlašćen da zabrani drugome da iskorišćava autorsko delo, niti je ovlašćen da ustupa drugome svoje pravo. Ukoliko se u ugovoru o prenosu autorskih prava ne naglasi da li je reč o isključivom ili neisključivom ustupanju, pretpostavka je da se radi o neisključivom ustupanju.

U slučaju koautorstva, za prenos autorskog prava potrebna je saglasnost svih koautora. Ovakva situacija može biti izazovna kada postoji veći broj koautora, međutim, koautor ne može uskratiti svoju saglasnost ukoliko je to protivno načelu savesti i poštenja, niti bi mogao da postupa na način koji bi mogao da škodi interesima ostalih koautora.

Ustupanje imovinskih prava može biti:

• Predmetno: sticalac prava je ovlašćen da vrši jednu ili više određenih radnji iskorišćavanja autorskog dela.
• Prostorno: sticalac prava je ovlašćen da iskorišćava autorsko delo na određenoj teritoriji koja je uža od one na kojoj autorsko pravo postoji.
• Vremenski ograničeno: sticalac prava je ovlašćen da iskorišćava autorsko delo u određenom vremenu koje je kraće od trajanja autorskog prava za to delo.

Kako se štiti autorsko delo

Pre pojašnjenja kako zaštiti autorsko pravo, neophodno je znati u čemu se ogleda povreda autorskog prava.

Naime, povredu autorskog prava predstavlja neovlašćeno vršenje bilo koje radnje koja je obuhvaćena isključivim pravima nosioca autorskog prava, zatim neplaćanje naknade propisane zakonom ili ugovorom, kao i neizvršavanje drugih obaveza prema nosiocu autorskog prava, propisanih zakonom. Povredu prava predstavlja i:

• iskorišćavanje bilo kog predmeta zaštite uz upotrebu neovlašćeno umnoženih primeraka tog predmeta zaštite, odnosno na osnovu neovlašćene emisije;
• držanje u komercijalne svrhe primeraka autorskog dela ili predmeta srodnog prava, ako držalac zna ili ima osnova da zna da je reč o neovlašćeno proizvedenom primerku;
• proizvodnja, uvoz, stavljanje u promet, prodaja, zakup, reklamiranje u svrhu prodaje i zakupa, posedovanje u komercijalne svrhe uređaja, proizvoda ili komponenti, ili pružanje usluga koje su promovisane, reklamirane ili prodavane sa ciljem uklanjanja ili zaobilaženja bilo koje efikasne tehnološke mere, odnosno koje imaju delimičnu komercijalnu upotrebu ili svrhu ali koje se koriste i za uklanjanje ili zaobilaženje efikasnih tehnoloških mera, kao i onih koje su primarno dizajnirane, proizvedene, prilagođene ili prikazane u cilju omogućavanja ili olakšavanja uklanjanja ili zaobilaženja efikasnih tehnoloških mera;
• zaobilaženje bilo koje efikasne tehnološke mere ili pružanje ili reklamiranje usluge kojom se to omogućava ili olakšava;
• uklanjanje ili izmena elektronske informacije o pravima, ili stavljanje u promet, uvoz, emitovanje ili na drugi način javno saopštavanje autorskog dela ili predmeta srodnopravne zaštite sa kojeg je elektronska informacija o pravima neovlašćeno uklonjena ili izmenjena, a da pri tom počinilac zna ili ima osnova da zna da time podstiče, omogućuje, olakšava ili prikriva povredu autorskog prava ili srodnog prava.

Ono što je bitno jeste da se tužba može podneti u dve situacije:

• Kada dođe do povrede prava ili
• Postoji ozbiljna pretnja da će pravo biti povređeno.

Lica ovlašćena za podnošenje tužbe su:

• autor, odnosno nosilac autorskog prava,
• interpretator,
• proizvođač fonograma,
• proizvođač videograma,
• proizvođač emisije,
• proizvođač baze podataka,
• sticalac isključivih autorskih ili srodnopravnih ovlašćenja, kao i
• organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.

Tužbom se može zahtevati naročito:

• utvrđenje povrede prava ili ozbiljne pretnje da će pravo biti povređeno;
• zabranu radnji kojima se povređuje pravo ili radnji koje predstavljaju ozbiljnu pretnju da će pravo biti povređeno, kao i zabranu ponavljanja takvih ili sličnih radnji pod pretnjom plaćanja primerenog novčanog iznosa tužiocu;
• naknadu imovinske i neimovinske štete;
• isključenje iz prometa, oduzimanje ili uništenje, ili preinačenje bez bilo kakve naknade, predmeta kojima je izvršena povreda prava, uključujući i primerke predmeta zaštite, njihove ambalaže, matrice, negative i slično;
• zabranu otuđenja, oduzimanje ili uništenje, bez bilo kakve naknade, materijala i predmeta koji su pretežno upotrebljeni u stvaranju ili proizvodnji predmeta kojima se povređuje pravo;
• objavljivanje presude o trošku tuženog;
• davanje podataka o trećim licima koja su učestvovala u povredi prava.

Pored podnošenja tužbe, može se podneti i predlog za određivanje privremene mere. Sud može odrediti privremenu meru na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo autorsko ili srodno pravo povređeno, ili da će biti povređeno.

Privremena mera koja se može odrediti jeste:

1) oduzimanje ili isključenje iz prometa predmeta kojim se povređuje pravo;

2) oduzimanje ili zabrana otuđenja materijala i predmeta pretežno upotrebljenih u stvaranju predmeta kojima se povređuje pravo, odnosno pretežno namenjenih stvaranju ili proizvodnji proizvoda kojima se povređuje pravo;

3) zabrana preduzimanja radnji kojima se vrši povreda prava ili koje predstavljaju ozbiljnu pretnju da će pravo biti povređeno.

Ono što je važno u slučaju da sud odredi privremenu meru pre pokretanja parničnog postupka, jeste rok u kom se mora podneti tužba. Naime, tužba se mora podneti u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju privremene mere. U slučaju da tužba ne bude podneta u predmetnom roku, sud će na predlog lica protiv koga je privremena mera određena obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje.

Ograničenja autorskog prava

U određenim slučajevima dozvoljeno je, bez dozvole autora i plaćanja naknade, iskorišćavati autorsko delo. Svakako, zakon taksativno navodi u kojim situacijama je to moguće, a ovo su neke od njih:

• radi sprovođenja postupka pred sudskim ili drugim državnim organima ili u svrhu obezbeđenja javne sigurnosti;
• u okviru izveštavanja javnosti putem štampe, radija, televizije i drugih medija o tekućim događajima, u obimu koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja o tekućem događaju;
•  za nekomercijalne svrhe nastave;
• umnožavanje dela od strane javnih biblioteka, obrazovnih ustanova, muzeja i arhiva, samo za sopstvene arhivske potrebe, ako se delo umnožava iz sopstvenog primerka i ako takvim umnožavanjem ove institucije nemaju nameru da ostvare neposrednu ili posrednu imovinsku korist.

Zakon propisuje i druge slučajeve kada je moguće ograničiti autorska prava, zato je neophodno sagledati sve činjenice konkretnog slučaja radi utvrđenja da li je takvo ograničenje dozvoljeno ili ne.

Evidentiranje i deponovanje autorskih dela – procedura

Nosioci autorskog prava mogu deponovati primerke svojih dela kod nadležnog organa, radi obezbeđenja dokaza. Dakle, u pitanju je procedura koja se sprovodi radi obezbeđenja dokaza. Da bi se primerci autorskog dela deponovali, isti moraju biti u pisanoj formi, odnosno u formi zvučnog, vizuelnog ili audiovizuelnog zapisa ili u digitalnoj formi.

Unošenje u evidenciju i deponovanje primeraka autorskih dela i predmeta srodnih prava ni na koji način ne utiče na nastanak i trajanje tih prava. Za unošenje u evidenciju i deponovanje primeraka autorskih dela i predmeta srodnih prava plaća se propisana taksa. Dakle, evidentiranje i deponovanje nije nužna radnja već dodatni korak u zaštiti autorskog dela, u slučaju nastanka spora.

Najčešća pitanja vezana za zaštitu autorskog dela

Da li autorsko delo deponovano u Republici Srbiji uživa zaštitu i u drugim zemljama?

Da, autorska dela deponovana u Republici Srbiji uživaju zaštitu i u drugim zemljama, zahvaljujući međunarodnim konvencijama i sporazumima koji se bave zaštitom autorskih prava.

Na šta se sve odnose autorska prava?

Autorska prava se odnose na različite oblike kreativnog izraza i intelektualne svojine – literarna dela, umetnička dela, filmska i audio-vizuelna dela.

Kome pripada autorsko delo stvoreno u radnom odnosu?

Autorsko delo stvoreno u radnom odnosu obično pripada poslodavcu, osim ako je ugovorom drugačije određeno.

Da li veštačka inteligencija može stvoriti autorsko delo?

Prema važećoj zakonskoj regulativi, rad veštačke inteligencije se ne može smatrati autorskim delom zbog izostanka elementa originalnosti nastalog kreativnim radom čoveka. 

Zaključak o zaštiti autorskog dela

Zaštita autorskog dela se ogleda u pravu autora na zaštitu od neovlašćenog vršenja bilo koje radnje koja je obuhvaćena isključivim pravima nosioca autorskog prava, neplaćanje naknade propisane zakonom ili ugovorom, kao i neizvršavanje drugih obaveza prema nosiocu autorskog prava. Radi efikasne zaštite autorskog dela, važno je znati šta se tačno smatra autorskim delom, šta obuhvataju imovinska i moralna prava kao i koji su to mehanizmi zaštite. Pored svega navedenog, bitno je imati u vidu i da postoje određena ograničenja autorskog prava.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa predmetnom temom, budite slobodni da nas kontaktirate putem imejla office@ncrlawyers.com ili putem telefona +381677049551.