Test samostalnosti za preduzetnike predstavlja skup kriterijuma na osnovu kojih se procenjuje da li je preduzetnik samostalan u svom radu ili se treba posmatrati kao zaposleni. Test samostalnosti se zapravo sastoji od devet kriterijuma kroz koje se ispituje da li je preduzetnik samostalan i nezavistan u obavljanju svoje delatnosti.
Ukoliko preduzetnik ne posluje po navedenim kriterijumima, odnosno ukoliko „ne prođe“ test samostalnosti, posledice se ogledaju u značajnim poreskim implikacijama.
Razlozi za uvođenje testa samostalnosti se ogledaju u nastojanju države da utiče i spreči angažovanje lica za obavljanje poslova kroz ugovor sa preduzetnikom, umesto zasnivanja radnog odnosa. Naime, angažovanje preduzetnika putem ugovora o saradnji predstavlja finansijski manji teret nego angažovanje zaposlenog putem ugovora o radu. Navedeno iz razloga što su bruto troškovi vezani za angažovanje preduzetnika manji, nego troškovi poslodavca povezani sa angažovanjem zaposlenog.
Dodatno, činjenica je i da preduzetnici ne uživaju prava koja zaposlenima pripadaju shodno Zakonu o radu, te se samim tim, kriterijumi testa samostalnosti pretežno i odnose na elemente koji se vezuju za radni odnos i koji su karakteristični za takvu vrstu angažmana.
Imajući u vidu značajne poreske implikacije i obaveze koje mogu nastati usled nepoštovanja kriterijuma navedenih u testu samostalnosti, važno je da znate na koji način da uskladite vaše poslovanje sa navedenim testom. Važno je napomenuti da poreske obaveze mogu nastati i za preduzetnika ali i za firmu koja ga angažuje.
Pravni okvir i primena testa samostalnosti
Kratko ćemo se osvrnuti i na pravni okvir kojim je regulisan test samostalnosti.
Kriterijumi koji čine test samostalnosti su propisani odredbama Zakona o porezu na dohodak građana. Iako su izmene Zakona kojim je uveden test samostalnosti već neko vreme na snazi, ukoliko još uvek niste uskladili poslovanje sa relevantnim odredbama, važno je da to učinite što pre.
U tom pogledu, Poreska uprava vrši nadzor i kontrolu da li preduzetnici posluju u skladu sa zahtevima testa samostalnosti ili ne.
Ko podleže preduzetničkom testu samostalnosti
Test samostalnosti se primenjuje samo na dve grupe preduzetnika:
- preduzetnike paušalce i
- preduzetnike koji vode knjige.
Preduzetnici paušalci predstavljaju grupu preduzetnika čiji godišnji promet u kalendarskoj godini ne prelazi iznos od šest miliona dinara. Ukoliko je njihov godišnji promet u kalendarskoj godini veći od šest miliona dinara, oni prelaze u drugu grupu preduzetnika – one koji su obavezni da vode knjige.
Preduzetnici paušalci su u obavezi da vode KPO knjigu – knjigu o ostvarenom prometu. Oni su u obavezi da u KPO knjizi evidentiraju svaku izdatu fakturu tokom kalendarske godine, a KPO knjiga se može voditi u papirnoj formi ili u formi excel tabele.
Još jedna razlika je:
- preduzetnici paušalci plaćaju mesečni paušalni iznos poreza i doprinosa;
- preduzetnici koji vode knjige mogu da se opredele ili za model samooporezivanja ili za model isplaćivanja lične zarade, te angažuju knjigovodstvenu agenciju radi vođenja knjiga.
Kriterijumi testa samostalnosti za preduzetnike
Test samostalnosti se sastoji od devet kriterijuma. Smatra se da preduzetnik nije prošao test samostalnosti ukoliko je ispunjeno najmanje pet kriterijuma. Dakle, nije nužno da poslovanje bude usklađeno sa svih devet kriterijuma, te u tom smislu ukoliko utvrdite da ispunjavate dva kriterijuma od ukupno devet, nećete biti izloženi riziku niti će se smatrati da ste pali test samostalnosti.
U tom smislu, prilikom regulisanja poslovnog odnosa putem ugovora, potrebno je posebno obratiti pažnju na sledeće elemente.
Određivanje radnog vremena i odmora
Da bi se smatralo da je preduzetnik nezavistan i samostalan u svom radu, potrebno je izbeći situaciju u kojoj klijent određuje radno vreme ili odmor i odsustva preduzetniku. Takođe, prilikom odlaska na odmor, iznos koji se fakturiše klijentu za navedeni mesec bi trebalo da korespondira realno utrošenom vremenu angažovanja.
Korišćenje poslovnog prostora
Preduzetnik se neće smatrati samostalnim ukoliko koristi prostorije koje mu obezbeđuje klijent ili ako poslove obavlja na mestu koje određuje klijent.
Da bi se smatrao samostalnim, preduzetnik bi trebalo da samostalno određuje lokaciju sa koje obavlja svoje poslovne aktivnosti.
Stručno osposobljavanje i usavršavanje
Da bi zadržao status samostalnog preduzetnika, preduzetnik bi trebalo samostalno da odlučuje o svom profesionalnom razvoju i snosi troškove usavršavanja, umesto da to za njega čini klijent.
Angažovanje preduzetnika putem oglasa ili posrednika
Još jedan bitan kriterijum koji je potrebno zaobići jeste način angažovanja preduzetnika. Naime, ukoliko je preduzetnik angažovan posredstvom oglasa za posao ili posrednika koji se bavi pronalaženjem kandidata za radno angažovanje, smatraće se da je ovaj kriterijum ispunjen, što ukazuje na zavisnost preduzetnika.
Kako bi zadržao status samostalnog preduzetnika, njegov angažman ne bi trebalo da bude rezultat takvog postupka angažovanja.
Obezbeđivanje alata i upravljanje radom
U situaciji kada klijent obezbeđuje osnovnu opremu i sredstva za rad preduzetnika ili finansira njihovu nabavku, preduzetnik se ne smatra samostalnim.
Izuzetak su specijalizovana sredstva potrebna za izvršenje određenog posla, u kom slučaju je moguće da sam klijent finansira njihovu nabavku.
Takođe, treba izbeći situaciju u kojoj klijent rukovodi procesom rada preduzetnika, osim davanja osnovnih uputstava i kontrole rezultata. U tom smislu, preterane intervencije klijenta u pogledu procesa organizovanja rada nisu dobar signal niti poželjne.
Struktura prihoda preduzetnika
Možda i najizazovniji kriterijum jeste upravo ovaj koji se odnosi na strukturu prihoda preduzetnika koje ostvaruje od strane najvećeg klijenta.
Naime, smatraće se da je da je ovaj uslov koji se odnosi na zavisnost preduzetnika ostvaren ukoliko preduzetnik na godišnjem nivou ostvaruje najmanje 70% prihoda od jednog klijenta.
Ipak, čak i u slučaju da je ovaj kriterijum ispunjen, to ne znači nužno da će preduzetnik pasti test samostalnosti. Kao što smo naveli, nije neophodno ispoštovati sve ove kriterijume, te je u tom smislu dovoljno da poslovni odnos optimizujete na način da je usaglašen sa najmanje pet (a po našoj preporuci bar sedam) kriterijuma.
Obavljanje poslova bez preuzimanja poslovnog rizika
Ukoliko preduzetnik obavlja poslove iz delatnosti klijenta, ugovora bi trebalo da sadrži klauzulu koja definiše njegovu odgovornost za poslovni rizik.
Ako ugovor ne sadrži ovu klauzulu, to može ukazivati na nedostatak samostalnosti u poslovanju. Dakle, neophodno je ugovorom propisati da preduzetnik snosi poslovni rizik i odgovornost za obavljeni rad.
Ekskluzivnost u poslovanju – zabrana pružanja usluga drugim klijentima
Preduzetnik treba da izbegne potpisivanje ugovora koji sadrže delimičnu ili potpunu zabranu pružanja usluga drugim klijentima.
Takva zabrana može biti alarm za Poresku upravu, osim ako se ograničenje odnosi samo na određeni broj direktnih konkurenata klijenta.
Period angažovanja preduzetnika
Ukoliko preduzetnik obavlja poslove za istog klijenta u trajanju od 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci, može se smatrati zavisnim.
Dakle, navedena situacija se može tumačiti kao da preduzetnik previše zavisi od jednog klijenta, što može dovesti u pitanje njegovu samostalnost i status kao preduzetnika.
Posledice pada testa samostalnosti
U slučaju pada testa samostalnosti, kada se zapravo utvrdi da preduzetnik nije samostalan u svom radu nego zavistan od svog klijenta, tj. nalogodavca, dolazi do značajnih poreskih implikacija.
Naime, u slučaju pada testa samostalnosti, postojaće obaveza plaćanja:
- poreza po stopi od 20% na prihode ostvarene od strane klijenta;
- doprinosa po stopi od 26%.
Ipak, pitanje ko će snositi navedene troškove zavisi od činjenice da li je klijent koji je angažovao preduzetnika domaće ili strano privredno društvo. U tom smislu:
- ukoliko je klijent domaće privredno društvo (kompanija osnovana u Srbiji) – troškove poreza i doprinosa plaća klijent a ne preduzetnik;
- ukoliko je klijent strano privredno društvo – troškove snosi sam preduzetnik.
Saveti za uspešan prolazak testa samostalnosti
Kako bi se poslovanje preduzetnika usaglasilo sa odredbama koje regulišu test samostalnosti, potrebno je posebnu pažnju obratiti na odredbe ugovora o poslovnoj saradnji, koji se zaključuje sa klijentom. U tom smislu, putem ugovora je potrebno jasno i precizno definisati poslovni odnos, u skladu sa zahtevima testa samostalnosti.
Dakle, potrebno je da ugovorom propisati i definisati sledeće odredbe:
- preduzetnik sam određuje odmor i radno vreme;
- koristi svoj poslovni prostor ili isti iznajmljuje;
- preduzetnik sam obezbeđuje sebi stručno osposobljavanje i usavršavanje;
- preduzetnik poseduje sopstvena sredstva za rad;
- preduzetnik snosi uobičajeni poslovni rizik za izvršeni posao;
- ne postoji ekskluzivnost u pogledu pružanja usluga samo jednom klijentu, već preduzetnik može sarađivati i sa drugim klijentima.
U slučaju da su ugovorom definisane i precizirane navedene klauzule, činjenica da preduzetnik ostvaruje značajan deo prihoda (70% prihoda u periodu od 12 meseci) od jednog klijenta, kao i činjenica da za istog klijenta obavlja rad u trajanju od 130 ili više radnih dana tokom perioda od 12 meseci, neće značiti da je preduzetnik pao test samostalnosti.
Česta pitanja i odgovori o testu samostalnosti za preduzetnike u Srbiji
Test samostalnosti su dužni da primenjuju i preduzetnici paušalci i preduzetnici koji vode poslovne knjige.
Test samostalnosti se primenjuje samo na preduzetnike, dok vlasnici društava sa ograničenom odgovornošću ne podležu istom.
Odgovor na ovo pitanje nije regulisan Zakonom, ali u praksi zavisi od činjenice da li je klijent domaće ili strano privredno društvo – jer upravo od toga zavisi i ko će snositi troškove u slučaju da dođe do pada testa samostalnosti.
Ukoliko je u pitanju strano privredno društvo, te troškove snosi sam preduzetnik, pa će u toj situaciji preduzetnik i sam sprovesti prethodnu analizu da li je poslovanje usklađeno sa testom samostalnosti.
U situaciji kada je klijent domaće privredno društvo, finansijske posledice će snositi upravo to privredno društvo, te će prilikom zaključenja ugovora sa preduzetnikom privredno društvo posvetiti pažnju usaglašavanju poslovanja i odredbi ugovora sa zahtevima testa samostalnosti.
Zaključak – značaj testa samostalnosti
Test samostalnosti za preduzetnike je korektiv koji za cilj ima proveru samostalnosti preduzetnika u svom radu. U slučaju da se utvrdi da preduzetnik ne ispunjava kriterijume testa samostalnosti, nastaje obaveza plaćanja poreza i doprinosa i to od strane preduzetnika ili klijenta.
Poreske implikacije nisu beznačajne i upravo zbog toga je važno uskladiti poslovanje sa zahtevima testa samostalnosti kroz precizne i jasno formulisane klauzule u ugovoru o poslovnoj saradnji, uz pomoć advokata specijalizovanog za ugovorno pravo.
Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije u vezi sa predmetnom temom, budite slobodni da nas kontaktirate putem imejla office@ncrlawyers.com ili putem telefona +381677049551.
